Izvor: Politika, 06.Okt.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložbe koje su provocirale javnost
Zbog rada „Vladika Pahomije na Bulevaru sumraka”, Pahomije je podigao tužbu, a princ Nikola Petrović se zbog albanskog umetnika izvinjavao crnogorskom narodu
Jedan od duhovitijih komentara na veoma neprijatnu situaciju koja se u sredu uveče odigravala oko Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), a povodom izložbe „Ese homo” (Evo čoveka), bio je da nikada na jednoj izložbi u Srbiji nije bilo toliko ljudi. Izložbu je obezbeđivalo 2.000 policajaca. Iz predostrožnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ne dođe do nereda, jer je grupa građana okupljena oko CZKD-a smatrala da izložba vređa građanska i verska osećanja i da je priređena povodom „parade ponosa”, koja je zabranjena.
Autorka izložbe je švedska umetnica Elizabet Olson Valin. „Ese homo” predstavlja citat koji je, kako se veruje, izgovorio Pontije Pilat pre nego što će osuditi Isusa Hrista na smrt raspećem.
Na izložbi je prikazano 12 fotografija moderne verzije priča iz Novog zaveta, na kojima je Isus Hrist u ženskoj odeći i u društvu sa HIV pozitivnim osobama, transseksualcima i gej muškarcima. Na fotografijama su predstavljene scene Krštenja, Raspeća, Tajne večere i golgote Isusa Hrista, ali su glavne ličnosti i predstavnici transseksualne orijentacije, homoseksualci i HIV pozitivne osobe.
Na fotografiji Tajne večere, umesto apostola sede mladići obučeni u tange i korsete, u lakovanim čizmama, s jakom šminkom i perjem, dok je Isus predstavljen u ženskoj odeći i u obući sa štiklama. Scenu Krštenja autorka je postavila u bazen , umesto u reku Jordan, a Isus Hrist predstavljen je nag dok iza njega stoji mladić koji bi trebalo da predstavlja Jovana Krstitelja.
Izložba je prikazana prvi put 1998. u Stokholmu, a potom u drugim gradovima Skandinavije i zapadne Evrope. Izazivala je reakcije ali nije zabranjivana.
U „umetničkom rezervatu”, sloboda umetničkog izražavanja je zagarantovana. Problem nastaje onog časa kada deo javnosti „prepozna” određeno stvaralaštvo (izložbu, knjigu, film) kao provokaciju i „pretnju” prihvaćenim vrednostima neke zajednice.
Provokacija sama po sebi ide na ruku umetniku. Tu se otvara pitanje gde prestaje jeftina provokacija, a gde počinje umetnički rad?
Novija istorija izložbi u Srbiji i regionu koje su isprovocirale javnost beleži nekoliko primera.
Kada je 2008, u Galeriji „Kontekst” na Dorćolu, priređena izložba savremene albanske umetnosti, kordoni policije blokirali su kvart, a predstavnici organizacije „Obraz” javno su protestovali i ušli u galeriju. Bilo je i pocepanih radova. Tada je problematičan bio digitalni print sa likom Adema Jašarija, nekadašnjeg vođe OVK, sučeljenog sa Vorholovim Elvisom Prislijem. Ova izložba je prethodno bila odložena u Novom Sadu, jer je bilo aktuelno pitanje proglašenja nezavisnosti Kosova. Ona je kasnije u Novom Sadu protekla bez incidenata.
I pre nego što se dogodila (2004) unapred je zabranjena izložba Vladislava Šćepanovića, koji je naslikao Sadama Huseina, Slobodana Miloševića, Zvezdana Jovanovića, Homeinija, šeika Ahmeda Jasina, Radovana Karadžića, Bin Ladena... Portreti su iznad glava imali oreole svetaca. Umesto otvaranja, ispred beogradske Galerije „Progres” deljeni su katalozi. Šćepanović je objasnio da je želeo da podstakne pitanja „da li su ove ličnosti zaista to za šta su proglašeni ili bi trebalo preispitati dominantna gledišta”. Zanimljivo je da je godinu dana ranije u Podgorici ova izložba protekla bez ikakvih reakcija.
Rad Živka Grozdanića „Meteorska kiša” u Paviljonu „Veljković” u Beogradu, u kojem je figura patrijarha Pavla „zasuta kamenjem”, takođe je izazvala kontroverze, ali i rad istog umetnika „Vladika Pahomije na Bulevaru sumraka”, zbog kojeg je Pahomije podigao tužbu protiv Grozdanića, ali je od nje i odustao.
Na Cetinjskom bijenalu (2004), albanski umetnik Albert Heta izvodi rad „Ambasada republike Kosovo – Cetinje, Srbija i Crna Gora”. Na zgradu bivšeg poslanstva Kraljevine Srbije aplicirani su tabla, grb i zastava Albanije. Posle velikog medijskog pritiska i pošto je rad i fizički oštećen, rad je uklonjen sa izložbe, a princ Nikola Petrović, osnivač Cetinjskog bijenala, javno se izvinio crnogorskom narodu.
Na Memorijalu „Nadežda Petrović“ u Čačku (2008) problematičan je bio rad italijanskog umetnika Luke Vitonija, koji je po gradu pokačio crne zastave na kojima su bili ispisani anarhistički stihovi .
„Da su oni bili ispisani na nekim papirima, niko to ne bi primetio”, kaže Julka Marinković kustos ove galerije. Ovaj rad uklonjen je iz javnog prostora.
U istoriji evropske umetnosti možda je najpoznatiji rad italijanskog umetnika Mauricija Katelana „La nona ora”, 1999, poznat pod nazivom „Papa pogođen meteoritom”, koji je u Poljskoj izazvao veliki skandal. Odmah po otvaranju izložbe u Nacionalnoj galeriji u Varšavi izložba je zatvorena, a poljski ministar kulture je na samom otvaranju pokušavao da podigne meteorom pogođenog „papu”. A onda ga pokrio kaputom...
Umetnički radovi koji izazivaju reakcije imaju kao i svako umetničko delo određenu argumentaciju, utemeljenje, motiv preispitivanja nekog fenomena. Naravno, najprovokativniji su oni koji „diraju” u religiju i naciju.
Estetika gotovo nikada nije bila razlog za masovni bunt. Uprkos sveprisutnom kiču.
Marija Đorđević
objavljeno: 06.10.2012.
