Izvor: Blic, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroji
Heroji
Tri utiska: Premijerov govor u Guči, odlazak Stiva Irvina i repriza TV filma 'Video jela, zelen bor'. Utisak broj jedan izazvala je upadljiva nesrazmera između namere i konačnog rezultata, jer se nešto što je verovatno projektovano kao prigodna populistička manipulacija već pri poletanju skršilo u paramparčad pretvarajući se u sopstvenu karikaturu. Veštačko, skoro nasilno pravljenje potpaljivača narodnih strasti od nekoga ko za tako nešto nema ni talenta ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sklonosti, umesto insistiranja na dostojanstvu i odmerenosti kako ličnosti tako i funkcije, u najmanju ruku je neobično. Ili je možda baš trebalo ispasti smešan?
Stiv Irvin, australijski prirodnjak koji je televiziji podario jedinstvenu kombinaciju dečačke bezazlenosti i autentične muške odvažnosti (koja, za razliku od ženske, mora sadržati makar zrno blesavosti) stradao je na jednom od svojih neverovatnih snimanja, na način koji tragičnom ubedljivošću potvrđuje istinitost izreke da vas nesudnjeg dana ništa ne može ubiti, a sudnjeg ništa ne može spasiti. U svetu koji se obično podsmeva herojima Irvin je fantastično fukcionisao kao dvostruki simbol: s jedne strane predstavljao je otelotvorenje ljudske potrebe za neprestanim kretanjem prema horizontu sopstvenih mogućnosti, a sa druge nemilosrdnog zahteva medija da se granice, po bilo koju cenu, prelaze. Njegov odlazak nenadoknadiv je gubitak za obe strane.
Konačno, reemitovanje jedne od najuspešnijih medijskih diverzija u istoriji jugoslovenske televizije 'Video jela, zelen bor' Branka Vukojevića i Gorana Gajića, otkrilo je, po ko zna koji put, dubinu provalije koja se otvara različitim vrstama nestajanja sa scene istinski blistavih ljudi.
Džojsova galaksija
Istaknutiji pisci po pravilu dobijaju mesto u enciklopedijama. Mnogo je ređi slučaj, iz razumljivih razloga, da pisci dobiju svoju ličnu enciklopediju. U Zagrebu je pre nekoliko godina izašla dvotomna enciklopedija 'Krležijana', a u ovom delu Evrope nešto slično nije sačinjeno. U anglosaksonskoj kulturi poznata je izdavačka kuća 'Vordsvortova Izdanja' koja je nekim od najznačajnijih pisaca posvetila Vodič sa nešto skromnijim ambicijama u ovom smeru.
U izdanju nedovoljno primećene zrenjaninske izdavačke kuće 'Agora' objavljena je knjiga 'Džejms Džojs od A do Ž' dvojice američkih profesora, A. Nikolasa Farnjolija i Mišela P. Gilespija, u kojoj su na 384 stranica velikog formata i sitnog dvostubačnog sloga (sa nizom fotografija i likovnih priloga) osvetljeni život i opus velikog pisca (l882-l941), jednog od prekretničkih tvoraca novijeg vremena. U uzornom prevodu Tamare Veljković i sa znalačkim predgovorom Zorana Paunovića, ova fascinantna knjiga pokazuje kako je ovaj dobrovoljni izgnanik (poslednjih tridesetak godina proveo je van otadžbine) pratio i dokumentovao kulturu svog naroda i rodni grad Dablin.
Reference obuhvataju civilizacijsku ravan, književno-kulturološku i poetičku dimenziju pisca koji je za sobom ostavio samo tri romana, dve zbirke pesama, zbirku priča i dramu. Iz ove enciklopedije doznajemo da je veliki Irac radoznalo 'gutao' sve, od Homera, na čijoj je podlozi načinio svoje epohalno delo 'Uliks', Samjuela Beketa, koji mu je u mladosti bio sekretar i duhovni sin, do dablinskih bircuza i divljih pataka. Knjiga velikih otkrića, trezor književnih uživanja.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
