Izvor: Blic, 06.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina nije mogla bolje da počne
Godina nije mogla bolje da počne
- U izvrsnom društvu dočekao sam 2007. dirigujući Novogodišnji koncert 'Praških simfoničara', koji je jedan od najboljih orkestara sa kojim sam radio.
Prepuna Smetanina dvorana u centru starog Praga, divna novogodišnja atmosfera i vrhunski orkestar koji sa vama diše; ova godina nije mogla bolje da počne - kaže mladi maestro Aleksandar Marković za 'Blic' i dodaje kako ga u drugoj sezoni na mestu šefa dirigenta Opere u Inzbruku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << očekuje toliko premijera, da bi to 'prevazišlo format ovog teksta'.
Uostalom, po nekoliko ozbiljnih kriterijuma (šef-dirigent Opere u Inzbruku, potražnja, ponavljanje poziva...) Aleksandar već spada u sam evropski vrh.
Dinamičan profesionalni život se u dirigentskoj karijeri podrazumeva, a Marković od svega što će u Inzbruku postaviti na scenu izdvaja:
- Spomenuo bih Verdijevu' Travijatu', Belinijevu 'Normu', i Vagnerovog 'Holanđanina lutalicu', opere nastale u razmaku od svega dvadesetak godina i koje, svaka za sebe, predstavljaju nešto posebno: 'Norma' je jedan od vrhunaca italijanskog belkanta, 'Holanđanin' je prvi Vagnerov hit u kojem se uticaj 'Norme' ne može prećutati, a 'Travijata' je ne samo najpopularnija Verdijeva opera, već je i jedan od prvih nagoveštaja verizma, stila čiji će najvažniji predstavnik kasnije biti Pučini.
Posle brojnih časova klavira, jednog leta u Americi, Marković je kao sedamnaestogodišnjak shvatio da ga, u stvari, privlači dirigovanje. Studije je završio u klasi čuvenog Leopolda Hagera na Univerzitetu za muziku i vizuelne umetnosti u Beču, bio je stipendista Fonda 'Herbert fon Karajan' iz Berlina. Sada iza sebe ima značajna priznanja (pobednik 7. internacionalnog takmičenja 'Gregorž Fitelberg' u Poljskoj, između ostalog).
- Leopold Hager je bio u stanju da za vreme nastave stvori neizdrživu napetost među nama studentima, u roku od deset sekundi. Zaista smo ga se bojali. Prema talentovanima je bio strog, prema netalentovanima ravnodušan, prema svima nemilosrdan, ali fer. Poseban status koji sam uživao kod njega bio je za mene tada glavni pokazatelj da sam na dobrom putu - priseća se mladi maestro godina kada je studirao i formirao se kao ličnost. O muzičkim ukusima i o tome da li je sklon romantizmu, kao što je jednom prilikom izjavio, ili su mu bliži savremeni kompozitori, Aleksandar kaže:
- Privlači me muzika sa jakom ritmičkom komponentom i to je jedan od razloga za moju dugogodišnju 'aferu' sa muzikom Sergeja Prokofjeva i oduševljenje Hartmanom, Tirom ili Stravinskim. Sa druge strane, potpuni sam zavisnik od uzbudljivih harmonija, što u centar moje pažnje stavlja Šumana, Rahmanjinova, Skrjabina, Debisija, Vagnera i Pučinija.Takođe, orkestracija, zvuk koji jedan kompozitor dobija iz orkestra, igra veliku ulogu. Mnogi od mojih omiljenih kompozitora imaju razvijene sve ove komponente, na primer Mocart, Čajkovski i Ligeti.
Ima sigurno mnogo tema o kojima se sa Aleksandrom Markovićem može razgovarati, ipak, najotvorenije izgleda kada govori o muzici, tad postaje jasno da je u potpunosti posvećen i da uživa u svom poslu. S obzirom na to da u životu muzika nije baš sve, na pitanje šta voli van sveta nota Aleksandar Marković odgovara:
- Sport me održava mentalno i telesno zdravim. Nadahnjuje me literatura i interakcija sa inteligentnim ljudima.
Biljana Lijeskić
