Izvor: Blic, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Če Gevara na Brodveju
Če Gevara na Brodveju
Nakon scenarija za film 'Dnevnik motocikliste' (The Motorcycle Diaries), Hoze Rivera osetio je da nije sve rekao o Ernestu Če Gevari. Njegov novi komad, 'Škola dveju Amerika' (School of Americas), premijerno prikazan prošle nedelje u Njujorku, 'pokazuje kako bi ovaj latinoamerički revolucionar danas imao mnogo toga da kaže o ratu u Iraku', objašnjava Rivera.
'Kada ste u situaciji u kojoj ubijate ljude a da niko, zapravo, ne zna zašto, vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je da neko postavi i pokoje nezgodno pitanje. Če je uvek postavljao takva pitanja, kritikujući američke imperijalističke pretenzije u čitavom svetu.' Portorikanac odrastao u Njujorku, Rivera kaže da se neki od dijaloga u predstavi direktno odnose na rat u Iraku koji vode SAD. 'Stvari koje Če izgovara u predstavi su iste stvari koje danas osećaju ljudi širom sveta. On je još šezdesetih godina prošlog veka govorio da su SAD najveći neprijatelj čovečanstva, a i sada mnogi tako misle.'
U predstavi je reč o poslednjoj Gevarinoj noći u Boliviji, zemlji u kojoj je proveo godinu dana pokušavajući da podstakne komunistički ustanak, nekoliko sati pre nego što će biti ubijen. Argentinca su zarobile vladine trupe (uz pomoć CIA) i držale ga kao taoca u jednoj seoskoj školi u La Igeri dok su bolivijska i američka vlada odlučivale o njegovoj sudbini. Lokalna učiteljica Hulija Kortes insistirala je da ga poseti, postavši na kratko njegov prijatelj.
Rivera je naišao na njenu priču tokom istraživanja za 'Dnevnik motocikliste', film Valtera Šaleša iz 2004. o putovanjima mladog Gevare kroz Južnu Ameriku. Kortesova je tada, kao bakica od sedamdeset godina, intervjuisana za jedan švajcarski dokumentarac. 'Bio sam očaran njenom pojavom. Pričala je o Čeu sa takvom ushićenošću i setom da sam stekao utisak kako joj je taj susret zaista promenio život,' kaže Rivera. 'U glavi je počela da mi se odvija priča o Čeovom poslednjem prijateljstvu.'
Rivera je u predstavu uneo zamišljene dijaloge o najrazličitijim temama, od Gevarinog braka i dece, majčinog uticaja, do njegovih ideala i filozofije, kao i nekih sumnji o putu koji je odabrao poslednjih godina. 'U nekoliko intervjua Hulija je pričala o stvarima o kojima su razgovarali, ali samo u skicama,' kaže Rivera. 'Niko osim nje ne zna šta se zaista dešavalo u toj učionici.' Rivera je imao 13 godina kada je Gevara ubijen (1967.) i dobro se seća toga. 'U to vreme ubijeni su i Martin Luter King, Bobi Kenedi i Malkom X, tako da je izgledalo kao da su rešili da ubiju sve naše heroje - jednog po jednog.' Kaže da je Gevara bio kontroverzna figura baš kao i danas - đavo za mnoge kubanske izbeglice i kritičare komunističke revolucije Fidela Kastra, a zgodna, idealizovana kultna figura za mnoge levičare i studentariju iz šezdesetih, naročito u Evropi. 'Moja kćerka je jednom otišla u školu u majici sa Čeovim likom i jedan nastavnik ju je upitao, ‘Kako možeš da veličaš jednog teroristu?', seća se Rivera.
M. Kovačević
