Izvor: Politika, 08.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatsku ne vidim kao konkurenta
Nikako ne bih rekla da je Kosovo kamen spoticanja, ali se slažem da je uspostavljanje i normalizacija odnosa između Beograda i Prištine najzahtevnije pitanje za Srbiju
Najznačajnije poruke koje su preneli članovi slovenačke delegacije, koja je sa premijerkom Alenkom Bratušek na čelu nedavno posetila Beograd, bile su da će Slovenija lobirati da pregovori Srbije sa Evropskom unijom počnu u decembru i da Slovenija može da bude odskočna daska za srpska preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u EU.
Slična uveravanja, da će pomoći evropski put Srbije, čula su se i ranije od slovenačkih predstavnika, pogotovu onih u evropskim institucijama, gde je Slovenija od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije dugo bila jedina zastupljena i kao takva predstavljala je nekakvu vrstu mosta između Balkana i EU. Međutim, članstvom Hrvatske u EU, od jula ove godine, kao da se ti konci mrse, jer se, po svemu sudeći, i ta država zdušno trudi da bude „izaslanik” EU u regionu. Da se pojavljuje kao nekakav rival Sloveniji mogla bi da ukaže i činjenica da su se prošlog meseca u roku od samo četiri dana i slovenački i hrvatski zvaničnici našli u Prištini. A, ako je suditi prema ranijoj najavi hrvatskog predsednika Ive Josipovića da će posetiti Beograd u toku ovog meseca, poseta Slovenaca bi se mogla tumačiti i kao njihovo nastojanje da zadrže svoju dosadašnju „izaslaničku” poziciju. Bratušekova, u intervjuu za naš list, tvrdi da Hrvatsku nikako ne vidi kao konkurenta u podršci koju Slovenci pružaju Srbiji u Briselu:
„Cilj aktivnosti Slovenije u EU na području politike širenja je jasan – da sve države zapadnog Balkana u doglednom vremenu postanu punopravne članice EU. Naš jasan stav jeste da proces širenja neće biti završen sve dok granica EU na Balkanu ne bude više potrebna i dok sve države regije ne budu mogle da deluju kao potpuno ravnopravni partneri i još efikasnije sarađuju unutar EU. Budući da je Slovenija država koja je već devet godina članica EU i koja već prilično dobro razume mehanizme delovanja EU i njene prioritete, potpuno nam je jasno da je politici širenja u ovom trenutku verovatno više nego ikada do sada potrebna snažna podrška što većeg broja država članica. Dalje širenje, naime, nije prvi prioritet EU i ne treba očekivati da će se to u kratkom roku promeniti. Upravo zato moraju države koje su svesne velikog značaja te politike za stabilnost i razvoj regije, a time i same EU, da deluju jedinstveno. Hrvatsku, dakle, nikako ne vidim kao konkurenta u toj podršci, jer, kao što je rečeno, tu konkurencije jednostavno nema i ne sme da bude. Samo tako će EU i dalje biti sposobna da donosi pozitivne odluke o daljim koracima država zapadnog Balkana na putu ka EU.”
Stalno se govori kako Beograd na putu ka EU može da očekuje pomoć Ljubljane. U čemu će se konkretno ogledati ta podrška?
Pomoć i podrška u procesu širenja se odvijaju na dva nivoa. Prvi je politička podrška aktivnom nastavku politike širenja na nivou EU – to podrazumeva podršku pri donošenju konkretnih odluka, kada su za to ispunjeni uslovi. Drugi je konkretna stručna pomoć državi kandidatu pri prilagođavanju standardima EU u procesu pristupanja. Radi se o pomoći koju već pružaju i koju će i dalje pružati naši eksperti u okviru projekata bilateralne tehničke pomoći i različitih projekata koje finansira EU. Slovenija je aktivna na oba nivoa i Srbija može i ubuduće da očekuje takav angažman Slovenije.
Kosovo je najveći kamen spoticanja Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom. Da li i Slovenija, kao i neke druge uticajne države EU, smatra da pitanje normalizacije odnosa Beograda sa Prištinom treba da se provlači kroz sva pregovaračka poglavlja?
Nikako ne bih rekla da je Kosovo kamen spoticanja, ali se slažem da je uspostavljanje i normalizacija odnosa između Beograda i Prištine jedno od zahtevnijih ili čak najzahtevnije pitanje za Srbiju. Dobri susedski odnosi, konstruktivna regionalna saradnja i poštovanje dogovora su, naime, jedni od važnijih političkih kriterijuma koje EU postavlja svim državama kandidatima koje žele da postanu deo EU. Nema sumnje da je to za Srbiju, kao i za ostale države u regiji, važan zalogaj. Pri tom bih naročito želela da naglasim da je Srbija u poslednju godinu dana baš na tom području pokazala veliku konstruktivnost i napredak. Slovenija u Briselu stalno naglašava da treba na adekvatan način priznati konstruktivnost Srbije u tom procesu i da EU pri ispunjavanju uslova mora da odgovori zelenim svetlom za napredak. Činjenica je da će EU do početka pregovora i kasnije tokom procesa pregovora sa Srbijom pažljivo i detaljno pratiti implementaciju dogovora. Tokom tog procesa će biti potrebno da i Srbija i Kosovo donesu još dosta zahtevnih odluka. Lično smatram da postavljanje novih i dodatnih uslova ne bi smelo da postane praksa EU.
Koliko dobre bilateralne odnose Srbije i Slovenije opterećuje činjenica da Ljubljana razvija i blisku saradnju sa Prištinom, naročito otkako su Slovenija i Kosovo u junu potpisale sporazum u oblasti odbrane?
Kao što znate, Slovenija je priznala Kosovo 2008. godine. U ovih pet godina, otkad smo uspostavili diplomatske odnose, u kontekstu razvoja bilateralne saradnje na različitim područjima, pokušavamo da raširimo i uspostavimo i odgovarajući pravni osnov. Tako smo u junu ove godine potpisali sporazum koji navodite, a čija je svrha dalje jačanje bilateralne saradnje. Slovenija, to jest Ministarstvo odbrane je potpisalo takve krovne sporazume o saradnji sa svim državama na području zapadnog Balkana.
Vaše konkretno pitanje da li naša saradnja sa Kosovom opterećuje dobre odnose sa Srbijom – bi možda bilo bolje uputiti sagovornicima iz Srbije. Slovenija sa tim svakako nema problema – više saradnje sa Kosovom za nas, naime, nikako ne znači manje saradnje sa Srbijom.
M. P.
objavljeno: 08.10.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
