Izvor: Sportski Žurnal, 28.Nov.2013, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Željko Obradović uz Aleksandra Đorđevića?
Nije sve jednostavno kao što mnogima izgleda, ali jedno je jasno. Upravni odbor KS Srbije želi Aleksandra Sašu Đorđevića na mestu selektora.
Tim povodom Dejan Bodiroga, potpredsednik KSS, zadužen za mušku košarku, nekoliko puta se sreo – upućeni se ne slažu da li je bilo tri ili četiri viđenja – sa bivšim reprezentativnim saigračem sa EP 1995, OI 1996, EP 1997 i SP 1998.
Na tri od ta četiri velika takmičenja Jugoslavija je bila zlatna, u Atlanti >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << nam je pripala srebrna medalja, tako da taj duet ima golemo šampionsko iskustvo, toliko potrebno Srbiji, naviknutoj da državni tim dominira ne samo u Evropi.
Đorđević je harizmatična ličnost, ljudi ga vole i prepoznaju zbog blistave igračke karijere – svuda gde je igrao ostavljao je duboke tragove. I Bodiroga je bio košarkaš za nezaborav, za sva vremena, takođe je omiljena ličnost, gde god da se pojavi u centru je pažnje. Navijači su ga naprosto obožavali. Setite se samo skandiranja na utakmicama reprezentacije „Mi imamo svoga boga, ime mu je Bodiroga“.
Utisak košarkaške čaršije je da bi jedino tektonski poremećaj u Sazonovoj 83 mogao da utiče na izbor Đorđevića.
Naravno, ostaje niz tehničkih pitanja oko toga da li bi Sale nacionale bio profesionalac, dokle bi mu trajao ugovor, da li bi to bio četvorogodišnji ciklus ili bi se već posle Olimpijskih igara u Riju razgovaralo o nastavku saradnje.
U elaboraciji različitih mogućnosti, može da se ide i dalje pa postavi pitanje da li bi Đorđević bio zadužen samo za seniorsku selekciju, da li bi njegov budući pomoćnik bio i naredni selektor Srbije.
Pitanja je mnogo, odgovora nema, ali obe strane su za saradnju i to je u ovom trenutku i najvažnije.
Još nešto: Đorđeviću bi nazovite to pomoću, savetima ili nečim trećim pomagao neko od trenerskih legendi. Recimo, Obradović, Pešić, Maljković. Forma tu nije bitna i što je vrlo važno Đorđević nema ništa protiv da i on, kako je nedavno rekao autoru ovog teksta, „ima svog Acu Nikolića“.
Mogao bi to da bude čovek koji mu je najbliži po godina, Želimir Obradović, sa kojim se u drugoj polovini osamdesetih menjao na mestu plejmejkera Partizana. Kasnije su prošli kroz iskustvo odnosa trener – igrač u Partizanu i nacionalnom timu. Tako bi se najtrofejniji evropski trener vratio tamo gde mu je i mesto, u srpsku Kuću košarke, odakle nije ni trebalo da odlazi. Jer pamet ne treba rasipati.
Time bi se zaokružila priča o trojici bivših plejmejkera iz tri različite generacije, širokih kreativnih mogućnosti, koji sjedinjeni u novom poslu mogu Srbiji da vrate pobednički duh. I pošalju poruku javnosti da je KSS monolitno društvo.
Nastavak na Sportski Žurnal...
.jpg)
