Izvor: RTS, 01.Okt.2017, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski košarkaši na američkim koledžima - i lopta i diploma
Igrati profesionalno košarku u Srbiji i studirati na ozbiljnom fakultetu skoro da je neizvodljivo. Zbog toga se sve više mladih srpskih košarkaša nakon sticanja punoletstva odlučuje da te dve stvari spoji u Americi, jer igranje u tamošnjoj nacionalnoj koledž ligi (NCAA) to omogućava. O studentskim košarkaškim iskustvima nekad i sad, kao i samom trendu odlaska "preko bare" za Oko Magazin govore student sa Arizone Dušan Ristić, alumnista Luizijana univerziteta Zoran Jovanović >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i univerzitetski profesor Nenad Trunić.
Buenos Ajres, 1990. godina. Jugoslavija je treći put postala šampion sveta. Osim po zlatnoj medalji to prvenstvo pamtimo i po tome što je Divac sprečio unošenje zastave sa šahovnicom na parket. A kako Argentinu pamti Zoran Jovanović, tada veliki talenat sa američkim koledž iskustvom?
"Imao sam tu čast i sreću da uđem u reprezentaciju '90 i '91, da osvojim evropsko i svetsko zlato. Fali mi samo olimpijsko zlato u kolekciji koje nisam uspao da osvojim zato što su nas sankcije omele, pa '92 nismo otišli u Barselonu. Mislim da možda ne bi uzeli zlato, ali medalju svakako", priseća se Jovanović, koji je od '84 do '88 studirao na Luizijani.
Upravo posle tog prvenstva i poraza od Jugoslavije u polufinalu, Amerikanci odlučuju da se "uozbilje" i da više na planetarne šampionate ne šalju igrače iz koledž lige.
U tu ligu, šest godina ranije, otišao je i sam Jovanović. Imao je dva cilja - da nastavi školovanje i da se fizički spremi za NBA ligu.
"Vaspitavan sam da je škola uvek na prvom mestu. Bio sam vukovac u petoj, upisao ETF i spremao se za školu pre svega, jer je košarka bila samo nešto za šta sam bio predodređen, i onda je trebalo naći pravi modalitet da se spoje lepo sa korisnim, odnosno da se dobije kvalitetno obrzovanje i nastavi karijera u najprestižnijom zemlji što se košarke tiče, a to je Amerika", dodaje on.
Ipak, Zoran Jovanović u svoje vreme bio je jedan od retkih koji je najbolje u karijeri postigao posle koledža. Danas se na na američke univerzitete lakše stiže.
Dušan Ristić bio je jedan od najtalentovanijih srpskih košarkaša u generaciji kojoj pripada i Nikola Jokić. Pre dve godine odlučio se za studije na prestižnom Arizona univerzitetu.
"Jedan od glavnih razloga zašto sam ja otišao je sam hteo da dopunim neke nedostatke koje sam imao i smatrao sam da je tada Amerika bila najbolje mesto za to. Prvenstveno mislim na moje telo, fozikalnost i kontakt igru. Sa druge strane, obrazovanje je bio ta drugi faktor sa strane, koji mi je davao dodatni motiv, i neku sigurnost koju ću imati. Da sam ostao u Srbiji, ne verujem da bi to uspeo da uradim jer je sistem sporta takav da bi to bilo znatno teže postići", počinje svoju priču Dušan.
Na poznatim univerzitetima širom SAD danas igra tridesetak srpskih košarkaša. Mnogi od njih u Srbiji nisu bili dovoljno prepoznati kao talenti, pa su, osim košarke, razmišljali i o obrazovanju.
Nenad Trunić, Fiba instruktor i profesor na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu Univerziteta Singidunum smatra da je trend odlaska srpskih košarkaša na studije "preko bare" na neki način spajanje lepog i korisnog...
"Deca koja su recimo desetak godina bila u trenažnom procesu u Srbiji, kojima je ipak košarka postala deo života, želeli bi da igraju košarku i dalje a školovanje u Americi im to omogućava, jer ovde u Srbiji bi oni igrali neku srpsku ligu a to nije nivo prema kojem su krenuli. U Americi je NCAA košarka ipak viši nivo organizacije, i mislim da je njihov osnovni motiv da nastave da se bave ozbiljnom košarkom", smatra Trunić.
Nekada su samo najbolji mladi košarkaši odlazili na koledž. Otkud sada toliko naših momaka koji igraju američku En-Si-Ej-Ej ligu?
"Kada se pravi komparacija sa vremenom od pre 20-30 godina unazad, jasno je da je komunikacija sa svim današnjim komunikacijama i društvenim mrežama znatno olakašana. U tom smislu, sigurno da je lakše deci iz nekog srednjeg košarkaškog sloja da naprave video klip, da kontatiraju koledže i odu u Ameriku. Sada je definitivno lakše, ali se uvek postavlja pitanje nivoa. Naravno u tome, posmatrajući interes dece koja odlazi, njima je dobro jer spajaju dve stvari o kojima smo pričali - školu i košarku", objašnjava on.
Košarkaški savez Srbije je ovog leta prvi put okupio dvadesetak momaka u Denveru, na desetodnevnom trening kampu. Bilo je tu i igrača koji pripadaju drugoj generaciji američkih Srba, bilo je među njima i nekoliko srednjoškolaca koji tek treba da upišu koledž. A svi oni imaju zajedničku želju - da igraju za reprezentaciju Srbije.
Većina momaka koje je Savez okupio u Americi imaće verovatno uspešnu karijeru i van košarke. Oni najbolji će pokušati da se izbore za NBA ugovore, odakle se lako stiže u reprezentaciju.
Iako je bio sprečen da dođe na kamp, Dušanu Ristiću je cilj i plan igranje za nacionalni tim.
"Generalno, za moju budućnost A reprezentacija je moj cilj. Ako je NBA liga cilj na klupskom i individualnom nivou, reprezentacija je moj drugi cilj što se tiče košarke. Ja se nadam da ću jednog dana zaslužiti taj poziv i uvek ću se odazvati", poručuje Ristić.
Dva mlada srpska košarkaša Nikola Jovanović i Stefan Janković bili su na pragu NBA. Ovog leta odlučili su da potpišu za Crvenu Zvezdu, pa onda možda dalje u Evropu.
Na univerzitetima su stasavali i velikani poput Larija Birda, Medžika Džonsona, Majkla Džordana i Šekila O'Nila. O'Nil baš na Luizijani gde je bio i Zoran Jovanović. Ali ako živote naših momaka na američkih univerzitetima zamišljate kao živote Džordana i O'Nila, onda ste promašili obruč.
"Definitivno, život u Americi uopšte nije lak. Suštinina priče je da deca tamo u okviru predsezone imaju obaveze od 6-7 ujtru, gde odlaze u teretanu, posle toga idu u školu, posle toga imaju popodnevni trening tri sata sa ekipom i posle toga moraju da idu u biblioteku da uče, da rade... Tako da je to jedan život koji nije baš tako lak, u odnosu na komforni život koji imaju u svojim porodicama...", kaže profesor Trunić.
"Kad počne sezona naš dan je isplaniran od osam ujutru do osam uveče. Za razliku od Evrope mi u Americi imamo samo jedan trening, jer je teško uskladiti i školu i trening. Tako da umesto dva treninga, imamo jedan duži, od tri, tri i po sata", otkriva Ristić.
"Nije jednostvno završiti nijedan univerzitet, i to treba staviti javnosti do znanja. Ukoliko želite da napredujete, morate da radite sami. Uslovi su surovi, treneri nemilosrdni. To su klasični profesionalni odnos, sem što nema plaćanja", dodaje Zoran Jovanović, koji je na Luizijani bio sredinom osamdesetih godina.
Reprezentativac Crne Gore, Nikola Vučević, jedan je od retkih vrhunskih igrača sa ovih prostora koji je u En-Bi-Ej otišao sa koledža. Do sada je u najjačoj košarškoj ligi na svetu zaigralo 29 Srba, ali samo dvojica su tamo stigla iz univerzitetske lige kasnije nenapravivši veću karijeru. Oni koji su danas na američkim koledžima kao rezervu imaju i to što ih čeka karijera van sporta. Ali navijači Crvene zvezde nadaju se da će Stefan Janković i Nikola Jovanović biti među onim američkim studentima koji će pravu karijeru napraviti - u Evropi.
.jpg)
