Izvor: Politika, 15.Feb.2014, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa bahreinskom „četom” na azijske „armije”
Saša Nikitović, košarkaški selektor najmanje arapske države, posle uspešnog debija na Prvenstvu Azije nastavlja svoju misiju u Persijskom zalivu
Svako ko je makar jednom kročio na neki od košarkaških pravougaonika na Kalemegdanu dobio je vrednu lekciju iz igre pod obručima, a šta tek reći za nekoga ko je tu proveo decenije. Saša Nikitović (35), dete Crvene zvezde, prvi put je toliko daleko od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svog omiljenog igrališta da ne može da skokne do njega svaki dan. Kraljevina Bahrein, zemlja prosuta na 33 ostrva u Persijskom zalivu, ipak je mnogo, mnogo dalje od Zmaja od Noćaja ili Obilićevog venca, njegovih prethodnih adresa...
– Takoreći od rođenja Kalemegdan je bio moj drugi dom, jer sam živeo par koraka odatle. Sa devet godina sam počeo u Crvenoj zvezdi u kojoj sam bio kapiten od ekipe mini-basketa do juniora. Nikada u životu nisam bio toliko odvojen od Kalemegdana kao sada – kaže Saša Nikitović, od prošlog leta selektor Bahreina, koji je bio u generaciji Igora Rakočevića.
Sa Nikitovićem, doskorašnjim pomoćnikom selektora Srbije, sreli smo se juče, nadomak Kalemegdana, pošto je na nedelju dana došao do Beograda. Pitamo ga otkuda on na klupi najmanje arapske zemlje?
– U junu prošle godine, dok sam se pripremao da dođem na okupljanje naše reprezentaciju, stigao je poziv od Bahreina. Morao sam brzo da se odlučim jer zbog Prvenstva Azije, koje je počinjalo 1. avgusta, Bahrein nije mogao da čeka. Uz konsultaciju sa tadašnjim selektorom Srbije Dušanom Ivkovićem prihvatio sam tu ponudu. Veliku zahvalnost dugujem upravo Ivkoviću od koga sam mnogo naučio i koji mi je, za razliku od mnogih drugih, u kontinuitetu ukazivao poverenje.
Za šest godina proveo je osam ciklusa u nacionalnim selekcijama Srbije. Bio je uz Ivkovića na Svetskom šampionatu 2010, na dva evropska i na jednim kvalifikacijama. Zatim dva puta uz Aleksandra Kesara na univerzijadama, a dva puta je vodio kadetsku reprezentaciju. U Crvenoj zvezdi je imao vatreno krštenje u najdramatičnijim trenucima u njenoj istoriji, u vreme kad se valjda podrazumevalo da se za nju „gine” besplatno. I nije mu to teško palo, koliko možda to što se i za njega zakačio usud Zvezdine dece koje su razni orkani proteklih decenija oduvali s Kalemegdana.
Za Bahrein je potpisao na dve godine i, kako to obično biva u zemljama gde košarka nije toliko razvijena, selektor brine o svim detaljima tog sporta, pa i organizuje trenerske seminare, uvodi promene u domaćoj ligi i pravi bazu podataka svih kandidata za sve nacionalne selekcije, od pionira do seniora. Na Prvenstvu Azije na Filipinima ušao je u istoriju kao najmlađi selektor tog takmičenja (34 godine), a Bahrein je ostvario svoj najveći uspeh (12. mesto). Kad je zemlja sa oko 600.000 stanovnika savladala Indiju, koja ima više od milijardu žitelja, na Fibinom sajtu se pojavila priča o tome kako je David pobedio Golijata.
– U prvom meču dobili smo Indiju sa 82:80 posle produžetka, iako smo minut pre kraja gubili sa devet poena razlike – govori Nikitović. – U drugom meču smo izgubili od favorita u grupi Kazahstana, opet na produžetke, a imali smo šut za pobedu. Da smo pogodili bili bismo među osam u Aziji, ali i 12. mesto je istorijski uspeh.
Od azijskog prvaka Irana, našeg rivala na Mundobasketu u Španiji 2014, izgubio je sa 75:56, a Iranci su pobeđivali mnoge protivnike i s više od 50 poena razlike. Usledio je poraz od Kine (88:66) koju je vodio Grk Janakis.
– Najviši igrač bahreinske reprezentacije je jedan naturalizovani Amerikanac, sa 208 cm, ali pošto zbog povrede nije igrao protiv Kine, moji centri su za glavu bili niži od kineskih. Recimo, Kinezi u petorci imaju jednog od 215 cm, drugog od 217, koje su čuvali igrači sa 198 cm i 190 cm. U odnosu na evropske prilike, Bahreinci su za 10 centimetara niži. Jedan od ciljeva je da podmladimo ekipu, čiji je kapiten imao 43 godine, i da na narednom šampionatu s mladima napravimo nešto više.
Napominje da srpskoj reprezentaciji neće biti lako protiv Iranaca u Španiji:
– S lakoćom su osvojili prvenstvo Azije i nije mala stvar biti najbolji tim na teritoriji sa tri milijarde ljudi. Snažan pečat na njihovu igru ostavili su naši treneri Toroman i Matić od kojih je današnji selektor Bećirović nasledio većinu igrača. Imaju najboljeg centra Azije, kapitena četvorku koji igra kvalitetno u Kini, agresivnu bekovsku liniju, dva sjajna šutera, energiju i iskustvo. Izuzetna im je čast da igraju za svoju zemlju i to im je najveća motivacija. Njihov cilj je upravo šampionat u Španiji jer su u najzrelijim godinama.
Nedavno mu se pridružio Branislav Vićentić koji će brinuti o nekoj od mlađih selekcija Bahreina. U glavnom gradu Manami je i jedan od Nikitovićevih prvih trenera Predrag Badnjarević (klub Manama), dok „komšijsku” reprezentaciju Kuvajta vodi Vanja Guša.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 16.02.2014.
