Izvor: Sportske.net, 12.Maj.2016, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusko-turski Berlinale (foto)
Festivalskim rečnikom, u takmičarskom programu učestvuju ostvarenja iz kategorija "Evropa van Evrope" i "Baskija van Baskije"...
Evropa će ovog proleća dobiti novog košarkaškog vladara u prestonici Nemačke. U Berlin stižu četiri pretendenta na tron, četiri legije stranaca pod zastavama klubova iz tri zemlje, sve četiri predvođene "generalima" sa brdovitog Balkana.
Najveći favorit je Fenerbahče. Kladionice ne misle tako, ovo je mišljenje poptisnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << ovih redova i ono ima uoprište u sledećim argumentima:
1. Fener je igrao najbolju košarku u Evroligi ove sezone. Ova ekipa je imala najviše pobeda i najmanje poraza tokom sezone, od kojih nijedan nije bio naročito bolan.
Prvi je doživljen od finaliste ovosezonskog Evrokupa Strazbura u gostima na početku preliminarne faze, jeste bio šokantan, ali daleko od toga da je izazvao bilo kakve reperkusije. Drugi je doživljen u Madridu, na istom mestu gde je u polufinalu prošlogodišnjeg fajnal-fora okončan san o tituli, ali je kasnije, kada je bilo mnogo bitnije, u četvrtfinalu, aktuelni šampion Real počišćen 'metlom', tako da se može svrstati i u kategoriju onih iz kojih se uči i nauči.
Sva tri poraza u Top 16 fazi su bila apsolutno bezbolna. Nakon okrenutog prvog kruga sa maksimalnim učinkom, pri skoru 7/0, Fener stiže u 'OAKA Arenu', gde Željka Obradovića dočekuju kao boga i u tom prijateljskom ambijentu Panatinaikos dobija na "moranje" i na 'lepe oči'. Porazi od Cedevite u Zagrebu i od Unikahe u Malagi su posledica nedostatka motiva i mešanja karata jer je plasman u plej-of sa pol pozicije već ostvaren.
Da približimo materiju prosečnom pratiocu košarke u Srbiji, onima koji su ispratili Fenerovu sezonu u Evroligi kroz prizmu utakmica sa Crvenom zvezdom i četiri prilično lagane i sigurne pobede turskog kluba. Jasno je da je to jedini tim sa kojim crveno-beli nisu mogli ravnopravno da se nose. Prostijim rečnikom, razlika u klasi je bila uvek očigledna, delovalo je da tu 'teorija velikih brojeva' ne pije vodu i da Zvezda ne bi dobila Fenerbahče ni iz "stotog" pokušaja.
2. Fenerbahče sa klupe predvodi najtrofejniji trener u istoriji Evrolige. Ako neko zna kako se osvaja ovo takmičenje, onda je to Željko Obradović. Jedini srpski trener na predstojećem fajnal-foru je tokom karijere pokoravao Evropu vodeći Partizan, Huventud, Real Madrid i Panatinaikos. Sa 'Zelenima' iz Atine ima čak pet trofeja ovog takmičenja, sa ostalim pomenutim klubovima po jedan. Ovo je Žocov drugi pokušaj sa Fenerom da osvoji trofej Evrolige, prošle godine je plasman na fajnal-for bio krajnji domet, sada su se ostvarili uslovi za korak dalje.
3. Fener ima ekipu sa najvećim brojem kvalitetnih pojedinaca koji mogu da iskoče u prvi plan i da reše utakmicu. Sve su to 'strani najamnici'. Turci, ne računajući poturčenog Bobija Diksona, su epozodisti. Jan Veseli, Ekpe Judo, Pero Antić, Điđi Datome su igrači sa NBA iskustvom. Bogdan Bogdanović je NBA kalibar, a odlaskom Gaudloka je ove sezone dobio osetno veći broj lopti na potrošnju, a samim tim i prosora za dokazivanje i podizanje samopouzdanja. Kostas Slukas je sa Olimpijakosom već osvajao Evoligu, kao i već pomenuti Antić. Naposletku, Nikola Kalinić, koji je, iako epizodista u većem delu sezone, bio glavni krivac da se odsustvo povređenog Jana Vesolog protiv Reala u četvrtfinalnoj seriji ne oseti i bio ključan igrač u 'small ball' postavi, uspelom 'planu B' usled novonastalih okolnosti i kadrovskih problema u zao čas. 'Leteći Čeh', koji je inače bio najkorisniji igrač tima ako merimo kroz indeks, će biti spreman za fajnal-for.
4. Ekipa je jača nego prošle sezone. Odlazak najkorisnijeg igrača Evrolige Nemanje Bjelice u NBA nadomešćen je dovođenjem italijasnkog reprezentativca Datomea koji je doktorirao poziciju 'lažne četvroke'. Centarska linija Judo -Antić je klasa iznad Semiha Erdena i Oguza Savaša, koji su utehu od 'čistke' pronašli na 'evroligaškom otpadu' u komšiluku, u Darušafaki. Gaudlok je bio isušviše 'divljak' za tim koji pretenduje ne nešto veliko, za Kenana Sipahija je procenjeno da nije baš vredan čekanja i on je iskorišćen kao kusur da se iz redova šampiona Turske Karšijake dovede Bobi Dikson aka Muhamed Ali, sa iskusnim grčkim plejom Nikosom Zisisom nije produžena saradnja već je na tu poziciju doveden njegov mlađi zemljak Slukas. Stigao je i čovek za 'specijalne zadatke' Nikola Kalinić i kada na sve ovo dodamo osovinu iz prošle sezone, Veseli - Bogdanović - Hikman - kapiten Mahmutoglu, kristalno je jasno da je Žocov tim kvalitetniji nego lane.
5. Navijači. Znate li koliko Turaka živi u Berlinu? Samo u Krojcbergu ih ima preko 300 hiljada, po teoriji verovatnoće bar trećina su Fenerovci. Odatle je 'Mercedez Benz Arena' na dohvat ruke, odmah preko mosta. Efekat domaćeg terena im je gotovo zagarantovan, tako da na ovo može da se doda i podatak da Fenerbahče ove sezone nije izgubio nijednu utakmicu pred svojom publikom.
Foto: Wikipedia/ Oberbaumbrücke, Friedrichshain-Kreuzberg, Berlin
Fenerbahče će se boriti za finale sa Laboral Kućom, sa kojom se nije sastajao ove sezone.
Po kladionicama, prvi favorit za šampiona Evrolige je moskovski CSKA. Ovo može da se opravda redovnim učešćem 'Armejaca' na fajnal-foru, budući da će ovo biti 13 put da su na završnom turniru u poslednjih 14 godina. U tom periodu osvojene su samo dve titule i to poodavno, 2006. i 2008. godine. (Prekid kontinuiteta dogodio se u sezoni 2010/11 kada je na poziciju trenera doveden crnogorski stručnjak Duško Vujošević, i to kao laureat prestižnog priznanja 'Aleksandar Gomeljski', koje se dodeljuje svake sezone najboljem treneru Evrolige, zbog senzacionalnog plasmana Partizana pod njegovim kormilom na fajnal-for u Parizu 2010. godine. CSKA je tada završio učešće već nakon prve faze uprkos ogromnom budžetu i timu sa obiljem zvezda).
'Armija' godinama unazad dolazi na F4 kao prvi favorit i ne uspeva da opravda očekivanja. Simptomatično je i to što se Miloš Teodosić nekako izgubi na fajnal-foru, a i Nando De Kolo je više puta tokom karijere pokazivao tendenciju i sklonost da zaluta kada se lomi.
CSKA u glavni grad Nemačke stiže sa istim odnosom pobeda i poraza kao Fenerbahče, ali porazi ruskog giganta su imali veću težinu. Uostalom, prvo mesto u grupi Top 16 faze je obezbeđeno tek u poslednjem kolu. Neke utakmice su otkrile slabosti Itudisovog tima, poslednje tri protiv Zvezde u četvrtfinalu su potvrda, utisak je da je jedini srpski predstavnik 'počišćen' na 'mišiće', na iskustvo, na ime, pa i uz 'pomoć prijatelja'.
Međutim, Berlin za "Armiju" može da bude da bude i motiv više zbog analogije sa jednim velikim istorijskim događajem.
Problem Moskovljana na fajnal-foru biće odsustvo povređenog Džoela Frilenda. Ivan Lazarev i Pavel Korobkov ostaju kao klasični centri, što nije baš ohrabrujuće s obzirom na njihov igrački renome. Kajlu Hajnsu nije strano da odglumi 'peticu' za medalju, u toj ulozi je već osvajao Evroligu kao član Olimpijakosa pre četiri godine u Istanbulu, ali moraće da se čuva penala, kojima je inače sklon.
Od Rusa je najzahvalniji i najkonstantniji bio snažni Nikita Kurbanov, koji je kao tinejdžer osvojio Evroligu sa CSKA pre deset godina. Andrej Voroncevič i Viktor Hrijapa takođe imaju trofej Evrolige s 'Armejcima', onaj poslednji, iz 2008. godine, ali nije realno od njih trojice očekivati da budu nosioci igre, kao ni od Vitalija Fridzona.
Amerikanci Kori Higins, Demetris Nikols i Aron Džekson mogu da završe veliki posao i kadri su da održe visok ritam igre u oba smera, ali sve ukazuje na to da će 'Armiji' za titulu biti neophodni Miloš Teodosić i Nando De Kolo u 'elementu', tj. ključ je u francusko-srpskoj vezi spolja.
Dimitris Itudis je kao pomoćnik Željka Obradovića u Panatinaikosu osvajao Evroligu, ali kao prvi trener nikada. Prošle godine u Madridu se isprečio Olimpijakos u polufinalu.
Zbog svega pobrojanog u vezi Moskovljana i Fenerbahčea, Turci su prvi favorit.
Dodatno opterećenje za ruskog giganta biće to što će naspram sebe imati ekipu koju sa klupe predvodi čovek koji ih je na fajnal-foru 2012. godine u Istanbulu zavio u crno.
Aktuelni trener Lokomotive Kubanj, Jorgos Barcokas, izvojevao je vodeći Olimpijakos senzacionalnu pobedu u finalu nad 'Armejcima', koju je rešio Jorgos Printezis onim legendarnim flouterom sa zvukom sirene. Bitan šraf tog tima Olija bili su već pominjani Kalj Hajns, Pero Antić i Kostas Slukas.
Zanimljivo, Barcokas je 'Armejcima' već jednom uzeo skalp ove sezone i to u Moskvi na utakmici VTB lige. U Evroligi se dva ruska tima nisu sastajala.
Udarne igle Lokosa su stranci. Alfa i omega tima je plejmejeker Malkolm Dilejni, statistički gledano najbolji plej ove sezone u Evroligi. Najveću podršku imao je u svom zemljaku Entoniju Rendolfu i španskom reprezentativcu Viktoru Klaveru, igrače sa zavidnim NBA iskustvom. I junak pobede u majstorici četvrtfinala protiv Barselone, Kris Singlton, ima iza sebe tri sasvim solidne sezone u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.
Najveća boljka Lokomotive je što u timu nema klasičnu peticu, ali Barcokasava postavka igre sa dosta živosti i ubitačnog tempa je uticala da se ti neodstaci verno prikriju. Spoljna linija tima je izuzetno respektabilna, Dilejnija naizvemično rasterećuju i pokrivaju naturalizovani Hrvat Dontaj Drejper i iskusni Rus Sergej Bikov, dok je dalekometna paljba najjače oružje Australijanca Rajana Brokhofa i svetloputog Amerikanca Meta Dženinga koji je dovoden u sred sezone.
Evgenij Voronov je zadužen za 'prljave poslove' kad zatreba, Andrej Zubkov je još jedan epizodista u rotaciji, pa nije lako izvući zaključak da je uloga domaćih košarkaša još mizernija u odnosu na rivala iz ruske prestonice.
U polufinalni duel sa Moskovljanima Lokomotiva ulazi kao autsajder, mada Barcokasu ta uloga nekako više leži nego da je obratno.
Da teza o 'najamnicima' postane zaokružena celina svedoči i roster jedinog predstavnika zapadne Evrope na fajnal-foru u Berlinu.
Laboral Kuća je najprijatnije iznenađenje na završnom turniru posebno ako se uzme u obrzir da su u TOP 16 fazi ostavili iza sebe Real Madrid, Barselonu i Olimpijakos, tj. ekipe koje su bar na papiru bile bolje kotirane. Real i Barsu tukli su oba puta, dok je Olimpijakos jedini tim koji nisu uspeli da savladaju ove sezone. Podatak da su slavili i protiv CSKA dovoljno govori o njihovoj snazi. U četvrtfinalu je, uprkos izostanku tri veoma važna igrača zbog povreda, počišćen Panatinaikos, Velimir Perasović je uručio ispisnicu Aleksandru Đorđeviću, sprskog selektora je Kuća koštala posla, iako je čini se svesno birao Baske za rivale u plej-ofu, ako se setimo finiša utakmice poslednjeg kola Top 16 faze protiv Efesa u Istanbulu.
Zanimljivo, Perasović je jedini trener na fajnal-foru koji nije osvajao Evroligu u trenerskoj karijeri (ni kao prvi trener, ni kao pomoćnik), ali mu je kao igraču splitske Jugoplastike to tri puta uzastopce polazilo sa rukom krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka.
Statistički gledano, Janis Burusis je ubedljivo najbolji igrač baskijskog tima. Iskusni grčki centar je drugi po indeksu korisnosti iza De Koloa i najbolji skakač Evrolige u dosadašnjem tiku sezone. Iskusni grčki centar je prava dabl-dabl mašina i očekuje se da vodi žestoke duele pod samim košem sa Judoom i Perom Antićem. Zanimljivo, on je jedini igrač na F4 koji brani titulu od prošle sezone, premda je njegova uloga u Realovom osvajanju iste bila efemerna.
Igrač koji je možda još veća opasnost za tim Željka Obradovića u polufinalu je američki plejmejker Darijus Adams. Ovaj momak igra neverovatno u finišu sezone, protiv Panatinaikosa je na sve tri četvrtfinalne utakmice sipao 20+ poena, a na poslednja tri meča u ACB ligi beležio prosečno preko 30 poena. Njegova fenomenalna forma u košarkaškim krugovima navodi na pomisao da bi upravo on mogao da bude najveća zvezda u Berlinu i da bi mogao da uradi nešto slično kao Tajris Rajs u dresu Makabija pre dve godine u Milanu.
Laboral je tim sa sjajnim atletama. Mađarski reprezentativac Adam Hanga i američki kombo-bek Majk Džejms su prave "zveri", u nekim situacijama bi se reklo da su od gume. Bivši košarkaš Partizana, Letonac Davis Bertans ima neverovatno meku ruku za igrača od 2.05 cm, bivši igrač Zvezde, Slovanac Jaka Blažič poseduje 'ludačku energiju'. Veliki hendikep za Baske je odustvo povređenog Francuza Fabijena Kozera, a dobra vest je što su se oporavili Gruzin Šengelia i već pomenuti Hanga.
Od igrača koje Perasović koristi u rotaciji bitnu ulogu u timu ima francuski krilni centar, namazani Kim Tili, dok su hrvatski centar Darko Planinić, iskusni šuter Alberto Korbačo i izdanci Laboralovog omladinskog pogona, braća senegalaskog porekla Mamadu i Ilmane Diop, uglavnom bili epizodisti.
Sve gore navedeno u vezi Baska jasno implicira da su kod njih, kao i kod svih ostalih polufinalista, domaći igrači daleko od nosilaca igre.
Srpska košarka će u Berlinu imati četiri predstavnika: trojicu reprezentativaca - Miloša Teodisića, Bogdana Bogdanovića i Nikolu Kalinića, i jednog trenera - Željka Obradovića.
Očekivano je da svi oni budu i akteri velikog finala koje se igra u nedelju 15. maja. Da li se se odigrati takav scenario, saznaćemo u petak u večernjim satima.
