Izvor: Politika, 23.Apr.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cibona se nije oporavila od mene
Trener uz čije ime u Ciboninoj monografiji stoji „fatalni”, podseća na dane kada je dva puta šokirao Zagrepčane i iznosi očekivanja od završnog turnira ABA lige
Kada je u jednoj kontri OKK Beograda, kao junior, postigao svoj prvi prvoligaški koš, posle dodavanja Miodraga Sije Nikolića iza leđa, Vlade Đurović je mislio da je uradio veliku stvar u košarci. Međutim, ono pravo za njega je došlo tek u trenerskoj karijeri, u kojoj je promenio 26 klubova i napravio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko „čuda” o kojima se i danas priča. Pored ostalog, ostao je upamćen i kao „dželat” Cibone u njenim najslavnijim danima, dok je harala Evropom, a jednom ju je šokirao dok je bio na klupi Crvene zvezde. U Ciboninoj monografiji „Pola veka Vukova s Tuškanca” jedno od najtužnijih poglavlja zove se „Je li to moguće”, a u podnaslovu: „… ili priča o dva poraza u plej-ofu i fatalnom Đuroviću”. Ovaj stručnjak, iako za sebe u šali kaže da je penzioner (66 godina), sigurno nije rekao poslednju reč u igri pod obručima.
Pre no što se podsetimo tih čuvenih sudara sa Cibonom, šta mislite o regionalnoj košarkaškoj ligi, da li je ona potrebna srpskoj košarci?
Glupo je pričati da li nam ta liga treba, jer ne vidim način kako da naši klubovi izađu iz nje, niti vidim njihovu volju da naprave takav korak. Činjenica je, međutim, da jedino mi u Srbiji možemo da napravimo ligu koja bi na nešto ličila, a svi drugi bi bili smešni bez nas. Domaće prvenstvo bez Partizana i Zvezde gubi smisao, kao što ni regionalna liga ne bi bila to što jeste bez njih. Vidimo sada da je u Valjevu puna dvorana, u Čačku puna dvorana… Imamo četiri jaka kluba na Jadranu, plus Metalac, Borac, Vojvodina koja može da drži dobar tim, Vršac takođe, mogli bismo da imamo jaku Srpsku ligu liga sa deset klubova.
Ali, trenutno, titula prvaka Srbije ne donosi bogzna šta, imajući u vidu da se preko regionalne ABA lige izlazi na evropsku scenu?
Mislim da je svima, i igračima i navijačima, draža titula prvaka Srbije nego Jadranske lige. Najveća titula je uvek domaće prvenstvo. Za Italijane je i u fudbalu bitniji sukdeto nego Liga šampiona. Mislim da bi i Realu draže bilo Prvenstvo Španije od Lige šampiona. I ova naša košarkaška liga, kakva god da je, mislim da će se Vujošević i Radonjić više radovati tom trofeju nego onom u ABA ligi. Jadranska liga je ono što prodaje, a ovo je nešto što se voli i što je bitno za našu košarku uopšte.
Vi ste, u neku ruku, bili kobni za Cibonu i 2004. godine, kada je Refleks (FMP) osvojio trofej regionalne lige u Zagrebu (71:70)?
Refleks je osvojio tu titulu bez mene, jer sam se dan pred put posvađao s predsednikom kluba Čovićem. Onda je trener Đokić pozvan, otišla su kola po njega i odvezla ga u Zagreb. Posle meča je, krajnje kolegijalno, rekao da sam ja osvojio taj trofej, jer sam ja pripremao taktiku.
Otkrijte nam sada nešto novo, kako ste sa Zadrom uspeli da napravite jednu od najvećih senzacija u nekadašnjoj ligi SFRJ, kada ste u majstorici finala 1986. pobedili Cibonu u Zagrebu (111:110, tri produžetka)?
Cibona je bila kaznena ekspedicija, šetala se Evropom i ponižavala sve. Prvu smo utakmicu izgubili sa 14 razlike, a u revanšu, u Jazinama, gde nisam izgubio nijedan meč sa Zadrom te sezone, znao sam da možemo da pobedimo. Najbolji igrač Evrope Dražen Petrović se navodno povredio na zagrevanju, pa nije hteo da igra, što je bilo pogrešno. Pričalo se da su hteli titulu da proslave u Zagrebu. Kad smo izjednačili na 1:1, Đerđa mi je kao direktor Zadra, iako me nije voleo, kazao: „Svaka ti čast, neverovatno je dobiti ovu Cibonu, drugo mesto je plafon”. U međuvremenu, tri dana pre majstorice, Cibona je glatko u finalu Kupa šampiona savladala u Budimpešti (94:82) moćni Žalgiris sa četiri vanserijska igrača – Sabonis, Marčuljonis, Kurtinaitis, Homičus. Taj meč se igrao 3. aprila u 19 časova a ja sam trening Zadra zakazao pola sata ranije da bih sa igračima igrao fudbal na male goliće. Hteo sam da ih rasteretim. Uoči majstorice odseli smo u motelu Lučko, gde sam održao važan sastanak, 12 igrača i moj pomoćnik, niko drugi nije mogao da prisustvuje. Ta seansa je bila ključna.
Kako je izgledao dan dvoboja, da li ste zaista verovali da možete da pobedite Cibonu u Zagrebu?
Mogu da kažem da sam se nadao da je to moguće i stekao sam utisak da su to igrači videli u mojim očima: Popović, Vranković, Matulović, Petranović i svi drugi. Podsetio sam ih uoči majstorice na zadarske legende Đerđu, Ćosića, Troskota, Marcelića, starijeg Komazeca i druge i rekao im: „Šta ste vi uradili? Ništa, a odlični ste igrači”! Važan detalj se dogodio ispred dvorane u Zagrebu. Stotinak navijača Zadra skočilo je na mene: „Vlade, Novosel nas je izbacio, ne vrede nam karte”. Znao sam da nas Novosel provocira, pao mi je mrak na oči. Onda dolazimo pred ulaz i stoji neko i traži iskaznice (propusnice): „Novosel je naredio iskaznice”. Ja ga gurnem i sklonim. Dok je on uzimao toki-voki i zvao pojačanje ja sam nogom razbio staklo od vrata i tako smo se uvukli u dvoranu, na majstoricu finala. To nas je dodatno motivisalo.
Šta je presudilo na samoj utakmici?
Vodili su 12 razlike, pravili one njihove čuvene avione rukama, cela politička svita bila je tu, Šajber, Vrhovec i ostali. Rekao sam na poluvremenu Petru Popoviću, koji ništa nije mogao da ubaci: „Imaš tri sina i šta ćeš da im kažeš kad budeš jednog dana pričao o ovom finalu! Sram te bilo, vidiš da se svi bore”. Mnogo godina kasnije njegov sin Marko mi je kazao da mu je tata to često prepričavao. I onda je Petar eksplodirao u nastavku, ubacio osam trojki. Počeli smo da pogađamo, a sve vreme sam vikao: „Pustite Dražena”! Malo sam ga i provocirao, uspeo da ga izvedem iz takta i uspeli smo da napravimo najveću moguću senzaciju. Sećam se da su mnogi u dvorani plakali, a da je Tijanić nekoliko nedelja kasnije rekao da mu je ta pobeda najsnažniji utisak od svih zbivanja u Jugoslaviji u poslednjih nekoliko meseci. Kazao je, ako dobro pamtim: „Improvizacija je porazila mašineriju”! U Zadru je bio delirijum, neopisivo slavlje. Jedan Zadranin mi je rekao: „Volim te iako si Srbin jer si nam doneo titulu, a cenim te i što si grobar Cibone – više mrzim Cibonu od Zvezde”. Rivalitet između mora i Zagreba uvek je bio neverovatan.
Dogodine ste kao trener Zvezde izbacili jednako moćnu Cibonu u polufinalu (majstorica 104:103)?
Cibona je pogrešila kad je za majstoricu njenu svlačionicu stavila do naše, jer to nije bio običaj. U jednom trenutku, čujem preko zida Dražen se nešto zeza, a pošto znam da me čuje, kažem mu: „Dražene, obukao sam iste pantalone, isti džemper, istu košulju, iste cipele, iste čarape kao prošle godine”!. Onda tajac, pa on dobacuje: „Šta ti to vredi”? „Vredi, vredi, videćeš”, kažem na kraju ja, i tako bude. Čitava utakmica bila je napeta, sve vreme mali rat rečima između mene i njega, bio je nervozan. Meni je trebao džoker za taj meč. Žeravica je ranije pokušavao sa Jankovićem, Kovačevićem, Nikolićem, Radovićem, Karadžićem, Jovanovićem… Strašni su to igrači, ali morao sam da izmislim nekog novog. Šanse su dobili Prelević i Ilić Prelević je bio potpuna senzacija, jer je u majstorici prvi put zaigrao. Dok su Aca i Dražen igrali zonu, on im je ubacio 32 poena. Nakon toga Cibona se nikad nije oporavila.
Da se vratimo u sadašnjost, ko su favoriti na fajnal-foru u Beogradu?
U polufinalu su favoriti Zvezda i Partizan. Najveće šanse za titulu ipak dajem Zvezdi, jer se radi o jednom meču i mislim da je ona tu u prednosti. Da igraju Milosavljević i Kinzi za Partizan, onda bi sve bilo drugačije.
Ko bi od igrača mogao da obeleži završni turnir?
Sentimentalno sam vezan za Šarića zato što mu je otac bio moj igrač u Šibenki. Ako taj mali ima srce kao otac, a mislim da ima, sigurno će biti vanserijski igrač. Njegova karijera ide u tom smeru. Svakako Bogdan Bogdanović sa svojim mentalnim stavom uvek izbija u prvi plan, on je ključni igrač Partizana, a kad je Zvezda u pitanju Dženkinsu dajem prednost u odnosu na Nelsona. Nelson je pokazao svoje lice u Kazanju. Tri dana posle toga šutirao je trojke 5-5 protiv Borca, u utakmici bez težine. Što nije imao makar 5-2 u Kazanju…
------------------------------------------------------------------------
Loša hrana uzrok povreda
„Povrede ukrštenih ligamenta koje se događaju sve češće u košarci posledica su, po meni, loše ishrane. Majke su nekada bile domaćice i uvek se kašikom jelo, hrana puna minerala, mama stavi neku kosku, a danas deca jedu instant hranu, pice, hamburgere. A niko, pa ni nutricionisti ni doktori ne pominju lošu ishranu kao razlog povreda”, kaže Vlade Đurović.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 24.04.2014.
