Izvor: Politika, 22.Jan.2012, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez Srbije regionalna saradnja nema smisla

Diplomate Češke Republike, Mađarske, Poljske i Slovačke pokušavaju da na zapadni Balkan prenesu iskustva Višegradske grupe

Višegradska grupa je protekle dve decenije postala sinonim za uspešnu regionalnu saradnju, stekavši imidž svojevrsnog centralnoevropskog Beneluksa. Češka Republika, Mađarska, Poljska i Slovačka, iako su u međuvremenu postigle prvobitni cilj udruživanja u Višegradsku grupu – članstvo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropskoj uniji – danas i dalje uspešno sarađuju i pokušavaju svoje „recept” da prenesu širom Evrope, ali i van nje.

Politički direktori ministarstava spoljnih poslova višegradske četvorke (V-4) prošle nedelje su bili u poseti Beogradu kako bi ovdašnjim zvaničnicima predstavili sve mogućnosti saradnje V-4 i zapadnog Balkana i transfera iskustava koje su ove četiri zemlje stekle u međusobnoj saradnji. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, politički direktori ministarstava spoljnih poslova V-4 objašnjavaju koliko je ovim zemljama regionalna saradnja pomogla da se suoče sa svim izazovima koje nose evropske integracije.

Prema rečima Pavela Fišera, političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike, tradicionalno i istorijski Srbija ima veoma važnu ulogu u ovom regionu, tako da, ukoliko je Beograd aktivan u regionalnoj saradnji, to će imati pozitivne efekte na njegove bilateralne odnose sa susedima.

„Bez Srbije regionalna saradnja u ovom regionu nema smisla. Srbija ima sjajnu istoriju i politički potencijal da se angažuje u ovoj saradnji. Mislim da vam to može otvoriti nove horizonte i možete bolje sagledati kako vidite svoju ulogu u ovom delu Evrope”, kaže Fišer.

Njegov mađarski kolega Peter Ctarai ističe da, iako je Srbija kroz razne regionalne formate već započela ovu vrstu saradnje, danas postoji više izazova nego pre. „Kada smo se mi pripremali za pristupanje EU, tada je vladalo mišljenje da je to jedan neophodan i nezaustavljiv proces. Sada u Evropi možete primetiti znatno manje entuzijazma u tom pogledu i zemlje koje žele da uđu u EU moraju da se suoče sa tim problemom. Višegradska saradnja u tom smislu može biti veoma korisna jer delite zajedničke interese, zajedničke vrednosti. Ako se Srbija više posveti ovoj vrsti regionalne saradnje i dobrim odnosima sa susedima, to joj može mnogo doneti u njenim evropskim integracijama.”

Uprkos mnogobrojnim problemima i ratnom nasleđu koji opterećuju zapadni Balkan, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Poljske Jaroslav Bratkjevič smatra da se tu zapadni Balkan ne razlikuje previše od Višegradske grupe koju su takođe pritiskali problemi istorijskog nasleđa, granica i etničkih manjina.

„Ne želimo da izgledamo kao mentori, ali mislim da ovi problemi mogu da se reše, jer smo mi to učinili. Na primer, činjenica je da je Mađarska stari partner Poljske, dok je kultura došla u Poljsku iz Češke, a Slovaci govore jezik koji je najsličniji poljskom… Ta dimenzija nam je pomogla da sarađujemo, a verujem da i vi možete da napravite veliki prodor u saradnji sa vašim partnerima”, ističe Bratkjevič. „Razumem da je veoma teško da se tek tako prevaziđu sve traume, ali to zavisi samo od vaše hrabrosti i vaše volje.”

Prema rečima Petera Mihalka, političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Slovačke, postojanje snažne agende koja se tiče evropskih integracija može pomoći zemljama da nađu tačke koje ih povezuju i dozvoljavaju im međusobnu saradnju.

„Ojačavanje zajedničkih interesa ojačava ceo region, a to može biti korak celog regiona ka budućnosti u EU”, kaže Mihalko i dodaje da Višegradska grupa svoju podršku Srbiji i zapadnom Balkanu konkretizuje kroz finansiranje projekata u ovom regionu, ali i kroz transfer iskustva u reformama i procesu evropskih integracija.

Iako mnogobrojni bilateralni problemi opterećuju zemlje zapadnog Balkana, Peter Ctarai smatra da to ne mora da ugrozi regionalnu saradnju, bar na osnovu iskustva V-4.

„Bilateralni problemi su na posebnom koloseku, tako da nisu smetali radu Višegradske grupe. Cilj Višegradske grupe jeste da raspravljamo o našim stavovima na neku temu i da pokušamo da nađemo zajedničku poziciju. Ali nije uvek neophodno da imamo isti stav o svemu”, kaže mađarski diplomata.

Njegov češki kolega savetuje liderima zapadnog Balkana da pri razvoju saradnje imaju dve stvari na umu – jednu praktičnu, a drugu pomalo filozofsku.

„Praktična stvar je da ako vidite adresar, videćete da ne postoji adresa za Višegradsku grupu, jer je struktura ove saradnje veoma svedena i jedina institucija koja postoji smeštena je u Bratislavi. To je Višegradski fond koji promoviše ovu saradnju kroz finansiranje projekata i davanje stipendija. Druga stvar je više filozofska – osnovni izazov za svaku zemlju jeste da se suoči sa saradnjom sa svojim susedom, jer su u Evropi susedi uvek veoma slični, a granice su se često menjale u prošlosti tako da postoji i istorijsko i kulturno nasleđe koje nas nekad opterećuje”, kaže Pavel Fišer. „Kada jednom prevaziđete to nasleđe, mnogo vam je lakše da sarađujete čak i sa onima koji su daleko od vas.”

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------------

Dostignuća Višegradske grupe

Pavel Fišer: Višegradska grupa je osnovana s ciljem da regionalno sarađujemo kako bismo bili bolje pripremljeni za pregovore sa EU i kako bismo ispunili kriterijume. Saradnja se razvija i nakon što smo postali članice EU. Prema mom mišljenju, to su najveći doprinosi V-4. Imamo veću težinu kada se glasa, glas koji se sluša i koji se čuje i koji uspeva da nametne pitanja koja su nama interesantna.

Peter Mihalko: Višegradska saradnja je uspešan primer regionalne saradnje i posle 20 godina možemo da kažemo da smo postigli opipljive rezultate. Imamo dijalog o mnogim temama, koje se tiču različitih oblasti, a najvažnije je da unapredimo život ljudi u svim oblastima. Na primer, da unapredimo infrastrukturu, pa tako imamo dogovor o izgradnji gasovoda koji ide od juga ka severu.

Peter Ctarai: Uveren sam da je Višegradska grupa postala brend, ne samo u Evropi, već i van Evrope. Ono što je karakteristično za Višegrad jeste to da i kada imamo neki bilateralni problem to nikad ne utiče na našu regionalnu saradnju. Kroz naš Višegradski fond finansiramo projekte van naših zemalja.

Jaroslav Bratkjevič: Verujem da smo uspeli da obnovimo osećaj regionalnog identiteta, a tu je i osećaj poverenja. Možemo da imamo drugačije poglede na neka pitanja i unutar EU, ali uveren sam da ćemo prvo raspraviti naše razlike unutar V-4, a potom u okviru EU predstaviti našu koherentnu poziciju – ako je to moguće.

objavljeno: 23.01.2012.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Politika...