Izvor: Politika, 05.Feb.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta nećemo čuti u kampanji
Potrebne su korenite promene, ali o tome treba pričati sada, kada svaka stranka treba da ponudi ono najbolje što ima, umesto da se javna debata obesmišljava, a građani „guraju“ u apstinenciju
U razvijenim demokratijama izborna kampanja je jedinstvena šansa da svaka stranka predstavi svoju viziju razvoja zemlje i predloži pravac u kome će se država dalje pozicionirati u međunarodnim odnosima i na globalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tržištu rada. Iako se značajni resursi u izbornoj utakmici koriste za dekredibilizaciju protivnika (tzv. negativna kampanja) i na borbu za tumačenje (ne)urađenog od strane prethodne vlade (tzv. debata o bilansu), ključni faktor u evropskoj praksi prilikom opredeljivanja birača za određene partije još uvek jeste kredibilitet njihovog predloga mera za budućnost. Buduća vlada u Srbiji treba da teži čistom i jasnom mandatu, a on se dobija ne samo matematičkom pobedom na izborima, već time što se tokom kampanje precizno i transparentno kaže sve ono što se kani uraditi u slučaju izborne pobede.
Ovo je naročito tačno u Srbiji, gde su birači umorni od zastrašivanja pobedom protivnika, ili od ubeđivanjem da je politički konkurent nedostojan za funkciju za koju se kandiduje, a najmanje se priča o programima. Zato je i nama kao biračima u interesu da izvršimo pritisak da se kampanja ne banalizuje i tabloidizira, da stranke po nepisanom međusobnom dogovoru ne kupuju vreme kroz prazno prepucavanje i infantilizaciju birača, već da žižadebate bude na suštinskim stvarima od kojih zavisi evolucija sistema, kvalitet života, dostojanstvo države i pojedinca, kao i perspektiva za one koji će doći posle nas. Koje su to teme koje su od vrhunskog interesa za naš opstanak i budućnost, a verovatno ih ni ovaj put niko neće pomenuti u kampanji?
Prva tema koju bi trebalo da otvoreoni koji traže mandat od naroda jesteenergetsko pitanje i razvoj zemlje. Skupa i neracionalno korišćena energija je faktor koji direktno urušavakonkurentnost svega što se proizvede u Srbiji i daleko više utiče na zaposlenost u privredi od bilo kog zakona o radu ili stečaju. Srbija, pak, još od sedamdesetih godina prošlog veka svoju energetsku politiku bazira na uglju najlošijeg kvaliteta – lignitu, tako da većina elektrana izgrađenih od tog vremena radi na ovaj energent. Otvoreni su rudnici iz kojih se danas iskopa oko 40 miliona tona lignita godišnje, a po važećim planovima cilj je da se dodatno poveća obim korišćenja ovog uglja.
Posledica ovakvog izbora primarnog izvora energije jeste dramatična devastacija prostora, poljoprivrednog zemljišta, zdravlja i ekonomskog potencijala Srbije, koja je zahvaljujući svojoj energetskoj politici danas jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope i srazmerno svojoj veličini najveći zagađivač na kontinentu.Prema proceni uglednog institutaHelt, zdravstveni troškovi za Srbiju koji proizlaze iz ovih pogrešnih strateških odluka iznose godišnje petmilijardi evra. Drugim rečima, bez nagoveštajaveć u toku izborne utakmice o unapređenju energetske politike nije kredibilno govoriti o skorom poboljšanju ekonomske slike, javnog zdravlja i kvaliteta životnog prostora u kome obitavamo.
Druga tema koja bi morala da budeprodiskutovana u kampanji jeste reforma državneadministracije. Celokupna evropska istorija uči nas da je ključni faktor za uspehdržave na našem kontinentu kompetentna, patriotski orijentisana birokratija i efikasno teritorijalno ustrojstvo: od Napoleonovereforme države i uloge pruskog državnog aparata, do primeradanašnje Nemačke ili Švedske. Finansijska kriza iz 2008. pokazala jei da je značajan stepen centralizacije neophodan radisprovođenja odgovorne fiskalne politike, budžetske redistribucije, realizacije razvojnog plana, obezbeđenja jedinstvenog regulatornog okvira itd.Ukoliko se izborna utakmica ne bude vodila oko najboljeg načina da se ustanovi efikasan i kompetentan državni aparat, postoji bojazan da su sve priče o reformama i modernizaciji samo isprazni slogani. Da li je u našoj zemlji primenjena najbolja evropska praksa i iskustvo?
U slučaju Srbije preduslovi za efikasnu državu nisu obezbeđeni. Ideal kompetentne administracije ugrožen jemasovnim zapošljavanjem stranačke vojske, „megatrendizacijom“ činovnikai višegodišnjim ignorisanjem zakona o državnoj upravi i državnim službenicima, a tek nas čekaju izazovi u „evropskom“ procesu.Ne zaboravimo da će u toku mandata naredne vlade strani investitori steći pravo da poseduju zemlju u Srbiji i da zahtevaju sva prava koja iz toga proističu, što otvara i energetsko tržište za inostranu konkurenciju. Od sposobnosti naredne vlade i administracije zavisićeda li će se ove obaveze ostvariti i, ukoliko se ostvare, da li će to biti u korist građana Srbije.
Da sistemski problem postoji, uverili smo se i kada je obična košava raznoseći sneg sa njiva paralisala gotovo celu Vojvodinu. Usred svog šegačenja o tome kako su zavejani putnici spasavani, malo ko je primetio da se slične situacije svuda u Evropi (i kod nas do pre 20 godina) izbegavaju prostim zasađivanjem drveća i upravo zbog takvih stvari građani se organizuju u državu i plaćaju porez. Umesto diskusije o ovakvim temama, društvo se stalnoantagonizira nekakvim inicijativama za promenu ustava, iza kojih se najčešće kriju stranke koje nemaju nikakvu ideju o rešavanju konkretnih društvenih problema.
Usled decenija zapuštanja očigledno su potrebne korenite promene, ali o tome treba pričati sada, kada svaka stranka treba da ponudi ono najbolje što ima, umesto da se javna debata obesmišljava, a građani „guraju“ u apstinenciju.
Programski direktor CIRSD
Nikola Jovanović
objavljeno: 05.02.2014.
