Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Maj.2019, 09:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta donose izbori u Danskoj?

Danski opšti izbori, koji će se održati 5. juna će, po svemu sudeći, pokazati pomak na desno, ali bi mogli dovesti do okončanja vladavine Larsa Loke Rasmusena.

Najnovija istraživanja pokazuju da opozicioni levi blok, na čelu sa socijaldemokratama koje predvodi Mete Frederiksen, ima 54 odsto glasova, u poređenju sa političkom partijom desnog bloka Venstre koja ima 46 procenata glasova koju predvodi aktuelni premijer Lars Rasmusen.

Socijaldemokrate, najveća >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << stranka u opoziciji, u slučaju moguće pobede mogla bi da formira manjinsku vladu koja bi sarađivala sa desničarskim blokom po pitanju imigracija. To bi bila značajna pauza takozvanog "plavog bloka" na čemu se danska politika zasniva već decenijama.

Mete Frederiksen, inače bivši ministar rada, je od prošle godine počela da zastupa antiimigrantsku politiku koju je, inače, po prvi put uvela krajnja desnica. Sada se međutim najčešće koristi od strane socijaldemokrata, gde se sve više građana koji su glasali za populiste sada okreću upravo ovoj partiji. Poslednjih nekoliko meseci socijaldemokrate su dosta postale prisnije sa Danskom narodnom partijom, koja ima evroskeptičnu liniju delovanja. Ova partija je 70-ih godina prošlog veka je nosila naziv Napredna stranka Danske i bila jedna od vodećih desničarskih stranaka u Evropi, da bi zatim 1995. godine promenili ime u Danska narodna partija. Sada je druga po veličini, na izborima 2015. godine osvojili su 21 procenat i to je bio jedan od njihovih najboljih rezultata. Građani koji su glasali za populiste, sada se međutim, uglavnom okreću Socijaldemokratama.

U slučaju pobede socijaldemokrata, najveći problem može biti formiranje vlade sa drugim partijama levog centra koje imaju pozitivniji stav na imigracije. Njena potencijalna pobeda mogla bi takođe povećati šanse Danske da nominuje Margaret Vestager da ostane u EU kao deo izvršne vlasti. Inače, Vestager je komesarka Evropske komisije za tržišnu konkurentnost u Briselu i član danskog levog bloka.

Socijaldemokrate su dugo bile partija vlasti u Danskoj i drugim nordijskim zemljama, ali sada imaju vlast samo u Švedskoj. Njihova popularnost izgleda da je u porastu jer će uskoro formirati vladu u Finskoj.

U ovoj političkoj klimi u Danskoj pojavile su se dve nove, krajnje desničarske stranke, to su Nova Desnica i Stram Kurs. Novu desnicu predvodi Prenile Vermund, koja promoviše libertarijansku ekonomsku politiku a poziva na još strožija imigraciona pravila. Druga stranka, Stram Kurs, što u prevodu znači "tvrda linija" trenutno predvodi Rasmus Paludan, vrlo poznat po zapaljivoj antiislamskoj retorici. Inače on je već osuđen za podsticanje rasne mržnje.

Rasmusen i Soren Poulsen inače lider manjeg koalicionog partnera konzervativaca, izjavili su da neće formirati nijednu vladu koja bi se oslanjala na podršku Paludana, ako bi partija dosegla potreban prag od 2 % glasova potrebnih za ulazak u parlament.

Na izborima 2015. godine većinu su osvojile: Danska narodna stranka, Venstre, Liberalni savez i Konzervativna narodna stranka, poznatiji kao "plavi blok". Dobili su 90 mesta u parlamentu u odnosu na 89 mesta za preostale partije koje pripadaju "crvenom bloku". Deset dana kasnije Rasmusen je postao premijer. U novembru 2016. godine Rasmusen je formirao novu vladu u koaliciji sa Liberalnim savezom i Konzervativnom narodnom strankom.

Za premijera Rasmusena, izborni poraz bi najverovatnije okončao kraj njegove 25-godišnje karijere u danskoj politici i odlazak sa mesta predsednika stranke. Ipak je pod njegovim vođstvom Danska ekonomija je napredovala, i očekuje se rast za 1,8 odsto u 2019. godini.

Danski parlament, Folketing, ima 179 mesta uključujući dva mesta sa Grenlanda i još dva sa Farskih ostrva, koji su takođe deo Kraljevine Danske, svaka sa suverenom vlašću. Stranke moraju osvojiti najmanje dva odsto glasova da bi bili zastupljeni u parlamentu. Inače odziv birača u Danskoj je tradicionalno visok . Na izborima 2015. godine je izašlo 85,9 odsto građana koji su imali pravo glasa.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...