Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Maj.2019, 08:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski parlament rasparčale ideološke razlike

Od Amsterdama do Atine, od Švedske do Španije, nedavno održani nacionalni izbori širom Evrope ukazuju na rapidno rasparčavanje političke scene: velike partije se smanjuju, male rastu, a rasparčavanje je sada zadesilo i Evropski parlament, piše Gardijan.

Na ovogodišnjim evropskim izborima najviše pažnje privuklo je jačanje populista sa krajnje desnice, koji su naumili da razbiju višedecenijski konsenzus >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << između snaga desnog i levog centra i smanje uticaj EU u nastojanju da vrate moć članicama, navodi se u tekstu koji prenosi Blic.

Upravo sa tim ciljem Mateo Salvini iz italijanske Severne lige nastoji da stvori savez nacionalističkih partijama, kao što su Nacionalni skup Marin le Pen u Francuskoj, Alternativa za Nemačku (AfD), Austrijska slobodarska partija, Danska narodna partija (DPP) i Partija Pravih Finaca.

Navodni puč italijanskog potpredsednika vlade proširuje grupu već postojećih evroskeptika, pripadnika ekstremne desnice, vrbovanjem članova iz druge dve. Ako tome pridodamo konzervativne nacionaliste i snage sa krajnje levice, čini se da tabor za "manje EU" zauzima oko trećinu od ukupno 751 mesta u parlamentu.

Kako Gardijan ocenjuje, rad parlamenta, koji je poslednjih godina dobio značajna dodatna ovlašćenja i sada igra važnu ulogu u zakonodavnom procesu EU, nesumnjivo je postao složeniji, ali ne samo zbog jačanja populista.

Posle Evropskih izbora 1979, parlament vode dve glavne grupe desnog centra i levog centra, što je posledica činjenice da je ogromna većina građana EU iz zemalja kojima su upravljale partije iz jedne od te dve grupe.

Sa konstantnim slabljenjem uticaja centrističkih partija širom Evrope, sada se to može reći za manje od 40 odsto evropskih glasača. U glavnim članicama poput Italije, Grčke, Poljske i Francuske, vladaju partije koje ne pripadaju ni Evropskoj narodnoj partiji (EPP), ni Socijalistama i demokratama (S&D). U skladu s tim, razumljivo je što su dve velike grupe izgubile mesta u parlamentu - prema preliminarnim rezultatima, više od 90 poslanika sve zajedno.

Oni koji su osvojili dodatna mesta jesu liberalne demokrate (oko 40, uglavnom zahvaljujući Republici u pokretu Emanuela Makrona), Zeleni (plus 20) i nacionalisti (takođe plus 30, uglavnom zahvaljujući Salvinijevoj Ligi).

Posledica će biti nikad rasparčaniji parlament, a tabor nacionalista i evroskeptika koji se zalaže za "manju EU" odražava tu rascepkanost na osnovu dubokih ideoloških i političkih razlika.

Poljska nacionalistička Partija prava i pravde i ekstremnodesničarske socijaldemokrate nisu hteli da se priključe Salvinijevom savezu, zato što ne dele njegovu naklonost prema Vladimiru Putinu, navodi se u tekstu.

Kada je reč o imigraciji, Salvini se zalaže za sistem kvota koji bi obavezao članice da ravnopravnije raspodele tražioce azila među sobom, te smanje pritisak na države na jugu, koje se nalaze na udaru; neliberalne demokratije, na istoku, i mnogi drugi odbacuju takvu šemu.

To znači da su slabi izgledi za ostvarivanje ubedljive većine, kakva je u prošlosti postojala u parlamentu prilikom donošenja evropskih zakona. Koalicije između grupa postaće češće, što će verovatno otežati donošenje odluka u osetljivim oblastima, kao što su budžet EU, granična kontrola i mere protiv klimatskih promena.

Političke prepreke za EPP da potraži podršku od desnice u sopstvenim redovima dodatno će otežati stvari. Koalicija desnog centra i krajnje desnice, kakva je donedavno postojala u Austriji, nezamisliva je u Briselu, između ostalog i zbog toga što bi to dovelo do rasparčavanja EPP, koja već sada ima podeljeno mišljenje o odnosu prema mađarskom lideru Viktoru Orbanu.

Mnogi misle da fragmentacija ne bi donela ništa loše.

"Podeljeniji Evropski parlament može da oteža i iskomplikuje proces donošenja odluka u EU - smatraju Agata Gosinska-Jakubovska i Leonard Šite iz Centra za evropske reforme, ali dodaju da bi to takođe bio blagoslov za evropsku demokratiju. Prema njihovim rečima, veća politička konkurencija na nivou EU mogla bi da podstakne interesovanje za izbore u Evropskom parlamentu, a to bi bio zdrava pojava u EU.

Luk van Midelar, poznati holandski istoričar EU, veruje da bi "prava opozicija", koju dovode u opasnost političari poput Salvinija i Orbana, mogla da ojača Evropski parlament.

Sve do sada skupštinu je uglavnom karakterisala želja da "depolitizuje" diskusiju gde god je to moguće, svodeći ih na potragu za tehničkim ili proceduralnim rešenjem, što je oslabilo kredibilitet EU, ocenjuje Van Midelar.

Nasuprot tome, ozbiljnija politička debata mogla bi da ojača parlament, zato što bi "uverljivije odražavala celokupan spektar javnog mnjenja u EU", piše Gardijan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...