Izvor: Akter, 11.Avg.2014, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan predsednik, nova era Turske
Izbori su postali jednostavna igra u Turskoj: nadmeće se nekoliko partija i lidera i uvek pobedi Redžep Tajip Erdogan, naveo je danas nemački Maršalov fond
Da li Erdogan može ostvariti taj cilj ostaje da se vidi, ali nema sumnje da je u Turskoj počela nova era, ocenjeno je u analizi nemačkog Maršalovog fonda, koji smatra da je pet faktora odlučilo da Erdogan pobedio već u prvom krugu.
Kao prvo, navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << se u analizi, milioni porodica niže srednje klase ga vide kao pokretača njihove socio-ekonomske mobilnosti, a kao drugo, uspeo je da nezadovoljstvo turskih konzervativnih građana poveže sa svojim nezadovoljstvom.
Kao treće, nije imao protivkandidata koji je mogao da šire pokrene njegove protivnike, a četvrti faktor je što je Erdogan imao mnogo više resursa za predizbornu kampanju nego njegova dva protivnika, ističe Maršalov fond.
I na kraju, ali ništa manje značajno, mediji su mu poklonili daleko veću pažnju nego ostalim kandidatima, uključujući državnu televiziju koja je prema propisima morala jednako da pokriva kampanje sva tri predsednička kandidata, ukazuje se u analizi.
Erdoganov glavni protivnik, Ekmeledin Ihsanoglu, bivši generalni sekretar Organizacije za islamsku saradnju, bio je zajednički kandidat Republikanske narodne partije (ĆP), Partije nacionalističke akcije (MHP) i nekoliko malih partija. Ihsanoglu je dobio samo 38,56 odsto glasova.
Njegovu kandidaturu su kritikovali članovi ĆP i MHP i nema sumnje da će lideri ovih partija sada biti suočeni za ozbiljnim izazovima.
U međuvremenu, Selahatin Demirtas, kandidat koga je uglavnom podržala prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) uspeo je da dopre dalje od glasačke baze svoje stranke zahvaljujući umerenoj retorici i dobio je 9,72 odsto glasova.
To nije mnogo, ali predstavlja ne mali uspeh budući da njegov Kurdski pokret obično dobije šest odsto glasova. Ovaj rezultat bi mogao motivisati kurdski politički pokret da usvoji umereniji pristup u budućnosti, navodi se u analizi.
Sada se postavljaju tri povezana pitanja - ko će umesto Erdogana biti novi lider njegove Stranke pravde i razvoja (AKP) i premijer, kada će biti parlamentarni izbori i kada će, ako će uopšte, Erdogan pokušati da promeni ustav u korist predsedničkog sistema, kaže se u analizi.
Erdogan će očigledno imati važnu ulogu u izboru novog premijera. On može ili da podrži snažnu političku ličnost koja će očuvati jedinstvo partije u posterdoganovom periodu i sadašnji nivo podrške ili se može opredeliti za manje poznatu ličnost koja će se potčiniti Erdoganovom vođstvu i deliti vlast sa predsednikom. Erdoganova pobeda u prvom krugu može značiti da će se opredeliti za ovo drugo, smatra Maršalov fond.
Erdogan je već, kako se navodi, obznanio da nema nameru da se ograniči na predsednička ovlašćenja definisana ustavom. Dok ne bude mogao da promeni režim u predsednički sistem, on će verovatno nametnuti de facto predsednički sistem preko premijera kome neće smetati da prepusti svoja ovlašćenja predsedniku.
Erdogan bi na kraju voleo da promeni ustav da bi uveo predsednički sistem. Međutim, on nema 330 od 550 poslanika u parlamentu koji bi mu omogućili da krene u reformu ustava, a nijedna od opozicionih partija, izgleda, nije spremna da ga podrži u tome. Zato će morati da čeka parlamentarne izbore i nada se da će AKP osvojiti više od 330 poslaničkih mesta, kaže se u analizi Marsalog plana.
Navodi se da su naredni parlamentarni izbori zakazani za jun 2015. i da je Erdogan najavio da ne planira prevremene izbore. Međutim, imajući u vidu ekonomske probleme i neizvesnost oko toga kako će AKP izgledati sa novim rukovodstvom, ne može se isključiti mogućnost da vanredni izbori budu održani već u novembru.
Dok era predsednika Erdogana formalno počinje, postavlja se pitanje kako će to uticati na tursku spoljnju politiku? Šta je sa turskom privredom? Na kraju, u kom pravcu će se turska demokratija razvijati? Jedna stvar je sigurna: nikada nam neće nedostajati pitanja kada se radi o Turskoj, zaključuje se u analizi nemačkog Maršalovog fonda.
