Izvor: Politika, 18.Mar.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstveno ili političko pitanje
Razvijene evropske zemlje, donošenjem prestrogih propisa, koji nisu zasnovani na rezultatima naučnih saznanja, hoće da gospodare tržištem hrane
Pre nego što su nauka i struka uopšte došle do reči, sve političke stranke već su rekle svoje. Kao što je to kod nas uobičajeno, to što su stranke rekle nije zasnovano na nauci i na struci.
Ako se malo prouče podaci iz literature o do sada poznatim posledicama trovanja aflatoksinom, dolazi se do zaključka da nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesta nikakvoj panici. Stvari treba prepustiti nauci i struci da nađu najbolja rešenja za problem koji je izvikan.
Tačno je da je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) 1988. godine stavila aflatoksin B1 (direktni proizvod plesni Aspergillus flavus) na listu kancerogenih supstanci, kao mogući kancerogen za jetru.
Poznato je da je Zajednički FAO/WHO ekspertski komitet za aditive u hrani (JECFA), koji su osnovali FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu OUN) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO), još davne 1956. godine, utvrdio da „rizik od posebnih izlaganja aflatoksinima je teško proceniti i predvideti... Ostaju otvorena mnoga pitanja o uticaju aflatoksina na kancer kod ljudi i o tome koliko hepatitis B i hepatitis C i drugi činioci menjaju uticaj aflatoksina...
Isti ekspertski komitet (JECFA) u svom izveštaju za 2001. godinu piše da „nema raspoloživih studija o vezi između unošenja kroz hranu aflatoksina M1 i rizika od kancera jetre”.
Zna se i da je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) 2007. godine, preko svog ekspertskog komiteta (CONTAM) predložila promenu (povećanje) dozvoljenog sadržaja aflatoksina u bademima, lešnicima i pistaćima sa 4 mg/kg na 8–10 mg/kg jer „imaju beznačajne uticaje kroz procenjeni unos kroz hranu na rizik od kancera”.
U studiji (1999) navedenog ekspertskog komiteta (JECFA) mogu da se nađu podaci o riziku od kancera usled unošenja aflatoksina kroz hranu za dva krajnja slučaja. Poznato je da hepatitis B (oko 300 miliona ljudi u svetu je zaraženo ovim virusom) i hepatitis C (oko 100 miliona ljudi u svetu) izazivaju kancer jetre. Kod populacije s malim udelom zaraženih virusima hepatitisa (oko jedan odsto populacije), uz ishranu po evropskim normama za aflatoksin B1 (koji je deset puta kancerogeniji od aflatoksina M1, kojeg ima u mleku), sa sadržajem aflatoksina B1 do 20 mg/kg, procenjeni rizik od kancera je 0,0041 kancer na 100.000 stanovnika. Ako bi se propisom sadržaj aflatoksina B1 u hrani prepolovio, to jest smanjio sa 20 mg/kg na 10 mg/kg, rizik od kancera bi se smanjio na 0,0039 kancera na 100.000 stanovnika. Drugim rečima, to bi značilo smanjenje rizika od kancera usled upotrebe aflatoksina B1 od dva kancera na milijardu stanovnika, što je ispod granica statističke greške.
U novijoj studiji (2001) istog ekspertskog komiteta (JECFA), navodi se da ako se dozvoljena koncentracija aflatoksina M1 u mleku poveća deset puta (sa evropskih 0,05 mg/kg na američkih, ruskih, kineskih, sada i srpskih 0,5 mg/kg) povećani broj kancera jetre iznosi 0,0029 kancera na 100.000 stanovnika (ili 29 na jednu milijardu stanovnika). Zbog tog beznačajnog uticaja, za smanjenje rizika od kancera jetre treba dati prednost smanjenju hepatitisa B vakcinacijom i hepatitisa C.
Zna se i da je Kofi Anan, tadašnji generalni sekretar UN, 2001. godine u Briselu na Konferenciji o nerazvijenim zemljama rekao: „U studiji Svetske banke izračunato je da EU regulativa o aflatoksinima košta Afriku 670 miliona dolara svake godine kroz izvoz žitarica, sušenog voća i oraha. I šta oni time postižu? Možda spasavaju život jednog građanina EU svake dve godine... Sigurno je da mora da se nađe mnogo razumnija ravnoteža.”
Iz izloženih podataka do kojih se došlo dugogodišnjim naučnim istraživanjima, jasno je da aflatoksin nije zdravstveni problem. To je, pre svega i iznad svega, ekonomski i politički problem. Razvijene evropske zemlje, donošenjem prestrogih propisa, koji nisu zasnovani na rezultatima naučnih saznanja, hoće da gospodare tržištem hrane. Budući da kao članice Svetske trgovinske organizacije ne mogu da postave carinske barijere na uvoz hrane iz nerazvijenih zemalja, a ulažu ogromne pare za dotacije u poljoprivredi, pooštravanje propisa o hrani, i bez zasnovanosti na naučnim saznanjima, najlakši je način da se postigne cilj.
Bezrazložnom panikom Srbiji je naneta velika šteta, posebno pojedinim odgajivačima krava. Samo zbog sticanja jeftinih političkih poena. Krajnje je vreme da se shvati da o svemu ne sme da se priča samo iz glave. Ponešto mora da sa pročita i nauči, pre nego što se kaže. Ili, da se poslužim rečima satiričara: „Pre otvaranja usta, uključite mozak!”
Haučni savetnik, Institut za opštu i fizičku hemiju
Branislav Simonović
objavljeno: 18.03.2013.
