Izvor: Vostok.rs, 05.Okt.2012, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U kom pravcu ide ruska kosmička industrija

05.10.2012. -

4. oktobra 1957. godine sa poligona Tjuratam, kasnije kosmodroma Bajkonur lansiran je prvi veštački satelit Zemlje. Tada je kosmička industrija bila jedan od kamena temeljaca vojne snage SSSR. Danas snage vazduhoplovno kosmičke odbrane Rusije, stvorene na osnovu kosmičkih snaga predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata vojne mašine RF.

Nasleđena snaga

Na vrhuncu razvoja sovjetskih kosmičkih istraživanja sedamdesetih i osamdesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << godina prošlog veka broj svakodnevnih lansiranja prevazilazio je stotinu, a većina se odvijala na kosmodromu Pleseck. U senci proslavljenog Bajkonura, skrivenog u arhangelskoj tajgi Pleseck je bio tajni objekat i veliki deo lansiranja činile su vojne letilice.

Sateliti optičkog i radio izviđanja, veze, navigacioni i drugi sateliti vojne namene činili su osnovni blok kosmičkih aparata SSSR. U uslovima raketno-nuklearne konfrontacije jedan od najvažnijih zadataka bio je podrška satelita sistemu upozorenja o raketnom napadu. Njihov zadatak bio je da blagovremeno otkriju lansiranje balističkih raketa iz baza i podmornica SAD i NATO i prenesu informaciju centrima upravljanja.

Nasledivši od SSSR razvijenu vojnu i svemirsku infrastrukturu, Rusija je umela da sačuva potencijal te oblasti, mada ne u potpunosti. Ali danas se ovaj sektor suočava sa ozbiljnim problemima, koji mogu da utiču na njegov razvoj.

Kadrovsko pitanje

Sve se svodi na jedno: nedostatak ljudi. Odsustvo inženjera u ovoj oblasti od 1990. do 2000. godine dovelo je ne samo do deficita stručnjaka, nego i iskomplikovao pripremu kadrovske smene. U preduzećima ostaje sve manje ljudi, koji mogu da prenesu mladim ljudima iskustvo. Danas, oni koji mogu to da rade, devedesetih su masovno odlazili da rade bilo gde, ali ne u kosmičkoj industriji.

Sada je situacija počela da se menja. Međutim plata je u ovoj oblasti nedovoljno visoka, da bi zadržala vredan kadar. Zato najsposobniji i najpreduzimljiviji, stekavši iskustvo i veštine u vojnoj industriji odlaze kroz dve, tri ili pet godina u civilni sektor, gde im se nudi veća zarada. Kadrovski problemi, postali su jedan od glavnih razloga sistemske krize ruske kosmonautike. Jedan od znakova predstavlja serija nesreća poslednjih godina.

Danas su za prevazilaženje krize potrebne vanredne mere. Taktičkog karaktera, izvanredna kontrola svih proizvoda, kadrovska rešenja za konkretne rukovodioce i stručnjake. I strateškog: ruska kosmonautika, vojna i civilna zahteva potpunu reviziju sa procenom potencijala, programa i projekata. Pokušaj da se nastavi razvoj „jeftinim načinima“ sa uporištem na ostatke sovjetskih kadrova i slabo plaćenu omladinu dovešće ovu granu u kritično opasan položaj.

Sa nadom u budućnost

Potencijal za razvoj ostaje. Projekti, koji se danas realizuju u ruskoj kosmonautici, treba da budu polazne osnove za obnavljanje snage celog sektora. Među najvažnijim je program kreiranja nove porodice nosača «Angara». Njegov razvoj se konačno udaljio od zloglasne formule poslednjih deset godina. S vremena na vreme zvanično je saopštavano da lansiranje treba čekati dve do tri godine. Sada se lansiranje nove rakete Angara očekuje na proleće ili leto 2013. i u Plisecku se odvijaju pripreme lansirne rampe.

Ozbiljni uspesi postignuti su u kreiranju kosmičkih vozila nove generacije. Povećanje dužine rada globalnim navigacionim satelitskim sistemom (GLONAS) do sedam godina omogućilo je konačno primenu u potpunosti. 24 radne jedinice, ne računajući rezervne. U perspektivi sateliti GLONAS će služiti više od deset godina. Takvo povećanje je moguće zahvaljujući tome što je domaća industrija razvila „otvorene platforme“ kojima nije potrebna hermetizacija i kontrola mikroklime unutar mašine. Vrednost ove tehnologije teško je proceniti, sateliti postaju manji, lakši i jeftiniji.

Moderne oružane snage nemoguće je zamisliti bez razvoja kosmičke infrastrukture. Od toga, koliko efikasno Rusija bude mogla u narednim godinama da obnovi kosmičku industriju direktno će zavisiti prestiž zemlje i mogućnost zarade na visokotehnološkom izvozu. A takođe bezbednost u najširem značenju reči, od mogućnosti pozivanja spasilaca u zabitoj tajgi do nuklerne prevencije.

Ilija Kramnik,

Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»    

Nastavak na Vostok.rs...