Izvor: Politika, 16.Okt.2012, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta zaboravlja Hadžijev
Povodom teksta „Osećanje zbunjenosti i protesta“, „Politika“ 13. oktobra
Jermenski narod je kroz vekove bio poznat u svetu kao malo koji drugi narod nad kojim je tako često vršen genocid. Osmanlijska politika je uvek stajala iza toga. Jermeni nisu poznati genocidni narod već kao narod nad kojima je vršen genocid. Ukratko, Jermeni su uvek bili žrtve.
Prvi put od Hadžijeva čujem, ali i svet verovatno, da su Jermeni nacisti, agresori i osvajači. U njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nervoznom tekstu nema nikakvih ozbiljnih argumenata, sve što piše nije istina i time se braneći, on truje vekovno prijateljstvo između Jermena i Srba. Najveći deo čovečanstva vrlo dobro zna istorijsku istinu, da su Azerbejdžanci došljaci i agresori na iskonskim jermenskim teritorijama. I posle svega, on priča o „etničkom čišćenju i agresiji protiv azerbejdžanskog i turskog naroda“, a ništa ne govori ko je decenijama sprovodio etničko čišćenje na teritoriji jermenskog Karabaha. Neka se malo priseti nedavne prošlosti, kada su azerbejdžanske grupe počev od 27. do 29. februara 1988. u Sumgajitu, Kirovabadu i Bakuu na najbrutalniji način izvršile pokolj i nasilje nad jermenskim stanovništvom. Činjenica je da je genocid nad Jermenima u Sumgajitu planiran na državnom nivou i da nije bio spontani čin grupe huligana. Azerbejdžanci su sastavljali spisak Jermena koji žive u gradu, slali su obučene provokatore, kidali telefonske veze, sprečavali medicinske stručnjake da pruže pomoć Jermenima, eliminisali su sve tragove zločina. Hadžijev ne želi to da pominje jer mu nije u interesu.
Ono što se dešavalo 1988. godine, kao i naš nužni odgovor, on je izgleda zaboravio. Ali mi nismo i nećemo.
Hadžijev savetuje nerezidentnog ambasadora Republike Jermenije u Srbiji NJ.E. gospodina Gagika Galačjana da ne spekuliše o temi ekstradicije iz Mađarske u Azerbejdžan azerbejdžanskog oficira Ramila Safarova i njegovog pomilovanja. Zašto? Zato što je ambasador Galačjan precizno naveo da je Safarov na vojnom kursu u Mađarskoj „uzeo sekiru i sa petnaest udaraca ubio svog školskog druga, Jermenina“. Ko je tu agresor – posečen, okrvavljen i mrtav jermenski oficir Gurgen Markarjan, ili ubica Safarov koji je na sudu sa ponosom naglasio da mu nije žao što je ubio jermenskog oficira Markarjana.
Hadžijev je brzo zaboravio kako su u drevnom jermenskom gradu Stara Džuga azerbejdžanske grupe čekićima i dletima 2004. godine uništile do temelja staro jermensko groblje sa srednjovekovnim hačkarima, a potom su sve slomljene hakčare bacili u reku Araks, kako bi zatrli svedočanstva o postojanju stare jermenske kulture na iskonskim jermenskim teritorijama.
Brzo je zaboravio, takođe, kako su jermenski Karabah i Nahičevan 1921. godine nasilno bili otcepljeni od Jermenije i pripojeni novostvorenom Azerbejdžanu. Izgleda da Hadžijev loše zna istoriju ili se pravi da ne zna. Zašto ne govori o tome kako su u Nahičevanu sa lica zemlje nestale srednjovekovne crkve i manastiri, ili zašto su iskopavane grobnice naših predaka? Nije poželjno!
Hadžijev govori o jermenskoj okupaciji takozvanih azerbejdžanskih istorijskih teritorija. Ako se već poziva na istoriju, preporučujem da pogleda kartu koju je sačinio čuveni grčki istoričar i geograf, Strabon (64/63. p. n. e.– 23/24 g. n. e.). Na toj karti se jasno vide istorijske granice drevne Jermenije. Azerbejdžanskih istorijskih teritorija prosto nema.
*Književnik, počasni konzul Republike Srbije u Jermeniji
Babken Simonjan
objavljeno: 17.10.2012
