Izvor: RTS, 27.Maj.2013, 19:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeleženo dve decenije Haškog tribunala
U Hagu obeleženo 20 godina od osnivanja Haškog tribunala. Predsednik ovog suda Teodor Meron izjavio da je Tribunal dao "značajan doprinos globalnoj borbi protiv nekažnjivosti" odgovornih za ratne zločine. Na svečanosti u sedištu suda prisustvovao i holandski kralj Viljem Aleksander.
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenio je da je Tribunal za 20 godina rada dao "značajan doprinos globalnoj borbi protiv nekažnjivosti" odgovornih za ratne zločine i uspostavljanju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "vladavine prava u bivšoj Jugoslaviji", javlja dopisnik Bete.
"Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji se suočavao i suočava se sa značajnim izazovima. Uprkos tome, svojim suđenjima i žalbenim postupcima, svojom sudskom praksom i pomoći koju je davao nacionalnim pravosuđima, dao je suštinski doprinos globalnim naporima u borbi protiv nekažnjivosti; međunarodnom pravu i vladavini prava u bivšoj Jugoslaviji", izjavio je Meron povodom 20. godišnjice postojanja suda u Hagu.
Kao dostignuće Tribunala, njegov predsednik naveo je to što su se s pravdom u Hagu suočili svi optuženi, njih 161, "uključujući visoke vojne i političke lidere".
"Kao prvi u svetu, Tribunal je utro put za stvaranje drugih međunarodnih krivičnih sudova, uključujući i prvi stalni Međunarodni krivični sud", naznačio je Meron.
Tribunal je, prema Meronovim rečima, pomogao i stvaranje suda za ratne zločine u BiH, a razmenom informacija i ekspertize pomogao je pravosuđima širom bivše Jugoslavije da sprovedu suđenja optuženima za ratne zločine.
Okončanje rada Tribunala, ispunjavanjem njegovog mandata, ne znači i "otvaranje vrata nekažnjivosti", budući da će njegove "ključne funkcije" preuzeti takozvani rezidualni mehanizam, preko kojeg će biti negovano "nasleđe Tribunala i izvanredan doprinos koji je dao međunarodnom krivičnom pravu i vladavini prava", naglasio je Meron.
Bramerc: Politička podrška važna za Tribunal
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju uspeo da sve optužene privede pravdi, što ne samo da je obezbedilo individualnu odgovornost za počinjene zločine, već i podatke o događajima koji mogu biti prepreka za eventualnu reviziju istorije.
"Vidimo nagoveštaje revizije u javnim izjavama nekih političara u zemljama bivše Jugoslavije, koji još uvek, čak i danas, veličaju ili negiraju ratne zločine - neki idu toliko daleko da opovrgavaju postojanje genocida u Srebrenici. Ovi komentari daju nam razloga za zabrinutost i istovremeno ukazuju na suštinsku ulogu međunarodne pravde", primetio je Bramerc.
Naveo je da ne treba da se zaboravi da su neki od najvažnijih slučajeva u toku pred Tribunalom i da moraju da ostanu fokusirani na rad i pozvao međunarodnu zajednicu da i dalje bude zainteresovana i angažovana za rad Suda.
Zahvalio se Holandiji za suštinsku podršku u radu Tribunala tokom mnogo godina i istakao važnu ulogu zemlje domaćina Suda "držeći hapšenje begunaca visoko na političkoj agendi".
"Politika uslovljavanja država članica EU u zavisnosti od pune saradnje sa Haškim tribunalom, pokazuje da međunarodna pravda ima veće šanse da prevagne kada postoji čvrsta politička podrška i pozitivni podsticaji za saradnju", rekao je Bramerc.
Dodao je da je uspeh što su obezbedili efikasno prebacivanje na nacionalna tužilaštva u državama na prostoru bivše Jugoslavije mnogih predmeta ratnih zločina koji tek treba da budu procesuirani.
O'Brajen: Tribunal je "dao glas žrtvama"
Podsekretarka UN za pravne poslove Patriša O'Brajen rekla je da je Tribunal izraz "novopronađene i ozbiljne posvećenosti međunarodne zajednice da svi koji počine zločine moraju biti pozvani na odgovornost".
Kao dostignuća Tribunala, O'Brajen je navela široku sudsku praksu i uspostavljanje porobljavanja, silovanja i mučenja kao ratnih zločina koji ranije nisu bili kodifikovani u međunarodnom pravu. Kažnjavanje zločina protiv žena "značajan je doprinos međunarodnoj pravdi".
Tribunal je "dao glas žrtvama" koje su, prvi put u istoriji međunarodnog prava u sudnici mogle da ispričaju šta su preživele i vide počinitelje zločina pred licem pravde, rekla je O'Brajen.
Podvukla je da je jedan od najvećih rezultata rada Tribunala i to što je utvrdio da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid. "To je kritična činjenica koju svi Bosanci moraju priznati", kako bi na tome zasnovali proces pomirenja.
O'Brajen je naznačila da je Tribunal pokazao da može biti suđeno šefovima država koji su odgovorni za ratne zločine i da je "suverenitet kao prepreka međunarodnoj pravdi - uklonjen" i da će odgovorni "lideri biti kažnjavani".
Gradonačelnik Haga Jozias van Artsen podsetio je da je Tribunal na proleće 1999. godine podigao optužnicu zbog zločina na Kosovu protiv tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije, Slobodana Miloševića.
Mnogi su, prema rečima Artsena, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Holandije, kritkovali tu odluku, smatrajući da će optužnica omesti mirovni proces.
Optužnica protiv Miloševića, naprotiv, dovela je do primirja uz posredovanje bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, ocenio je gradonačelnik Haga.
Kao zaslugu, Van Artsen je Tribunalu pripisao i da je pokazao da je opravdana "međunarodna humanitarna intervencija", sugerisšući da je takva intervencija slična kosovskoj sada potrebna i u Siriji.
Prvi tužilac Tribunala Ričard Goldston podsetio je na dane pokretanja rada Tribunala i prvi proces protiv bosanskog Srbina Duška Tadića, 1996. godine, zajedno sa tadašnjim Tadićevim braniocem, a sadašnjim sudijom Alfonsom Orijem.
U panel diskusijama o radu Tribunala u proteklih 20 godina, govorili su i sudije Karmel Ađijus, Ogon Kvon i Kristof Flige, glavni tužilac Serž Bramerc i branilac Novak Lukić.
O dostignućima suda govorila je i generalna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Holandije Rene Džons-Bos.
Večeras će u haškoj gradskoj kući biti otvorena izložba posvećena radu Tribunala.
Na svečanosti obeležavanja godišnjice u sedištu suda prisustvovao i holandski kralj Viljem Aleksander.
