Izvor: Kurir, 07.Sep.2011, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MARKOVIĆ: CRNOGORSKI DB PRATIO DRAŠKOVIĆA
BEOGRAD- Bivši načelnik Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković izjavio je, da je 2000. godine obustavio akciju praćenja predsednika Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića u Budvi zbog pretpostavke da ga prati i crnogorska služba.
"Obustavljali smo akcije čim je postojala i najmanja mogućnost da služba bude otkrivena i kompromitovana, a pretpostavljali smo da je crnogorska služba uradila ono što smo mi nameravali, da postavimo prislušne uređaje u Draškovićev stan", >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << svedočio je Marković na suđenju trojici bivših čelnika DB-a, optuženim za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi, 15. juna 2000. godine.
Marković je ostao pri iskazu koji je dao 2009. godine, i ponovio da je DB odlučio da postavi prislušne uređaje u Draškovićev stan u Budvi jer je predsednik SPO "obavljao kontakte sa službi interesantnim licima", pa je Radonjić poslao Bastu i Romića da snime Draškovićev stan kako bi pripremili postavljanje prisluškivača.
Marković je ostao pri iskazu koji je dao 2009. godine, i ponovio da je DB odlučio da postavi prislušne uređaje u Draškovićev stan u Budvi jer je predsednik SPO "obavljao kontakte sa službi interesantnim licima", pa je Radonjić poslao Bastu i Romića da snime Draškovićev stan kako bi pripremili postavljanje prisluškivača.
Dodao je da je obustavio akciju zbog mogućeg otkrivanja i kompromitacije DB-a i dodatnog zatezanja odnosa srpske i crnogorske službe, sa čime se složio i Radonjić, a i zato što je smatrao da se prisluškivanjem Draškovića u Budvi ne bi došlo do bitnih informacija.
Marković je video konferencijskom vezom svedočio iz zatvora u Požarevcu, gde izdržava kaznu od 40 godina zatvora, na koju je pravosnažno osuđen zbog ubistva četvorice funkcionera SPO i pokušaja ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine.
Drašković: Ovo suđenje sramota srpskog pravosuđa
"Ovo suđenje, kao i suđenja koja nisu ni započeta, sramota su srpskog pravosuđa i današnje Srbije, pa smo prinuđeni da se za pravdu obratimo Evropi, jer je u Srbiji nema. Takvo je danas stanje u Srbiji da se može očekivati da će početi da hapse žrtve", istakao je Drašković.
Radonjić, Romić i Basta optuženi su da su davali savete atentatorima i prikupljali podatke radi "eliminisanja" Draškovića kao političkog protivnika vlasti Slobodana Miloševića.
Romić i Basta su, prema izmenjenoj optužnici, album sa fotografijama Draškovićevog stana u Budvi dali Radonjiću, koji je album posredno dao neposrednim izvršiocima atentata, pripadnicima Jedinice za specijalne operacije Leonidu Milivojeviću, Branku Berčeku i Nenadu Iliću, koji su u odvojenom procesu osuđeni na višedecenijske kazne za to krivično delo.
Basta i Romić su u Budvi boravili sa ličnim dokumentima koji nisu glasili na njihova imena, što se u službi stručno nazivalo "legendirani nastup". Na Draškovića je 15. juna 2000. godine oko 23.30 ispaljeno osam metaka iz pištolja sa prigušivačem, od kojih su ga dva okrznula sa leve i desne strane glave i on je sa lakšim povredama preživeo atentat.
Marković: DB nije izdavao dokumente sa izmenjenim imenima
Marković je rekao da DB nije izdavao lične dokumente sa izmenjenim imenima, nego je, po pravilniku, on kao načelnik morao da se obrati Resoru javne bezbednosti a ministar unutrašnjih poslova je davao pismeni nalog za izradu takvih dokumenata, ali nije naveo da li je tražio da se Basti i Romiću izrade lične isprave na drugo ime.
"To je ustaljena procedura u službi da se koriste dokumenti sa drugim imenima", rekao je Marković.
Drašković:Čelnici Miloševićevih službi spremaju osvetu
