Izvor: Blic, 28.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čume: Posle atentata se sklonili u kasarnu
Čume: Posle atentata se sklonili u kasarnu
BEOGRAD - Posle ponovljenih optužbi, koje je pre svih izneo na račun Milorada Lukovića Legije i Dušana Spasojevića, juče je Ljubiša Buha Čume u izjavi za 'Blic' izneo nove detalje oko atentata na Vuka Draškovića, lidera SPO, u Budvi, 15. juna 2000. godine. - U atentatu su učestvovali Dušan Spasojević i Mile Luković zvani Kum, a akcijom su koordinirali Milorad Luković Legija i tadašnji 'bezbednjak' Bracanović. Dan-dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre atentata iz stana Vladimira Jovanovića zvanog Japanac u Budvi zvao me je Dušan Spasojević na telefonski broj 064/610-4740, koji se vodi na ime Ljilje Buhe, a koristio sam ga ja - ispričao je Ljubiša Buha.
Prema njegovim rečima, Mile Luković je iz istog stana zvao svoju tadašnju devojku M. P. iz Surčina na telefon čiji nam je broj izdiktirao, a za koji tvrdi da je poznat tužilaštvu i policiji.
- Sve su to dokazi, pošto u tužilaštvu imaju oba ova broja telefona. Međutim, nisu proveravali zbog čega je pozivan telefon u Surčinu, odakle su pozivi stigli i ko je telefonirao... Dan ili dva posle atentata na Draškovića, oni su se skloni u vojnu kasarnu, a odatle su kasnije vojnim helikopterom prebačeni za Beograd - tvrdi Ljubiša Buha. Zamenik okružnog tužioca Aleksandar Milosavljević rekao je juče da policija već proverava navode iz izjave Ljubiše Buhe i da je zakonska obaveza tužilaštva da ovako teške optužbe proveri.
Milosavljević je kazao da, ukoliko policija ne uspe svojim kanalima da proveri izjavu Buhe, tužilaštvo će možda zatražiti da se saslušaju Spasojević i Legija.
- Kada policija uradi svoj posao, znaćemo o čemu se radi - da li je Ljubiša Buha sve ovo rekao u strahu od ovih koje optužuje ili u strahu od krivičnog postupka koji će možda protiv njega da se povede - kazao je Milosavljević.
On je juče ponovio da njegov kolega Nebojša Maraš, koga je Buha doveo u vezu s 'mafijašima iz Zemuna', ne želi da polemiše sa 'raznoraznim likovima preko medija'. - Navodi iz pisma Buhe ponovo aktuelizuju vođenje postupka za rasvetljavanje nestanka Ivana Stambolića - izjavio je za 'Blic' pravni zastupnik porodice Stambolić, beogradski advokat Nikola Barović, povodom tvrdnje Ljubiše Buhe Čumeta da je Milorad Luković Legija učestvovao u Stambolićevoj otmici.
- Od odluke vlasti zavisi da li će se na slučaju nešto uraditi ili ne. I do sada je bilo dovoljno elemenata za sprovođenje istražnih radnji, ali je vođenje istražnog postupka samo simulirano - kaže Barović.
Ključni problem Barović vidi u nedostatku političke volje da se slučaj reši i tvrdi da je Vojislav Koštunica pod uticajem bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, a Zoran Đinđić pod uticajem Milorada Lukovića Legije, nekadašnjeg komandanta Jedinica za specijalne operacije srpskog MUP-a. - Dok ne prestane Markovićev uticaj na Koštunicu i Lukovićev na Đinđića, teško je očekivati da će doći do pomaka u rasvetljavanju sudbine Ivana Stambolića - uveren je Barović.
On dodaje da je pre godinu i po dana propuštena prilika da se u razrešenju jedne od najvećih enigmi u Srbiji krene s mrtve tačke.
- Jedini trenutak kada je postojala politička volja da se nešto uradi na ovom slučaju je 27. jun 2001. godine. Tog dana je tadašnji načelnik DB MUP-a Srbije Goran Petrović potvrdio da su ljudi iz Devetog odeljenja DB-a, koji su 20. avgusta pratili Ivana Stambolića, akciju praćenja prekinuli nekoliko minuta pre kidnapovanja. Posle toga dolazi do pobune 'crvenih beretki', odnosno pripadnika JSO, kao i smene Petrovića sa ove dužnosti - objašnjava Barović. - Šta će jednom šefu policije više od Čumeta, koji izjavljuje da je spreman da svedoči ko je koga i kako ubijao?! Šta će Mihajloviću zakon o organizovanom kriminalu kada ima Čumetovu izjavu - kaže bivši pripadnik DB Božidar Spasić i napominje da bi 'svaka vlast koja ima ozbiljne namere da se razračuna sa organizovanim kriminalom reagovala istog trenutka'.
- Počela bi hapšenja, mnogi bi bili privedeni na informativne razgovore, nastupile bi racije, tužilaštvo bi reagovalo munjevitom brzinom. Šta se umesto toga dešava? Ništa. Tajac. U interesu vlasti je, čini se, da se i ova afera zataška - kaže Spasić.
On je uveren da bi, zbog nesposobnosti policije, u istragu o povezanosti pojedinaca u vlasti i kriminala trebalo formirati parlamentarnu komisiju koja bi ispitala ceo slučaj.
- Treba poverovati da Vlada Srbije i njeni ministri zbilja nisu umešani u taj slučaj surčinskog klana, ali nisam siguran da niže političke strukture, savetnici i pomoćnici ministara, nisu debelo umešani u čitavu aferu - rekao je Spasić. On je ocenio da 'krajnje ozbiljno' treba shvatiti Buhine izjave da ima podatke o otmici šefa Kompanije 'Delta' Miodraga Miškovića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića i drugih, kao i da ima neka saznanja o nerazjašnjenim ubistvima.
- Čini mi se da je u ovom slučaju policija u potpunosti zatečena i da ne reaguje na adekvatan način - kazao je Spasić, dodajući da 'postoje potpuno pouzdani podaci da su se pojedini bivši pripadnici specijalnih policijskih jedinica o kojima govori Buha, koji nikada nije bio na ratištu, nakon prestanka ratova počeli baviti kriminalnim radnjama o kojima Buha govori'.
On je kazao da je tržni centar 'Kotobanja', gde je policija, kako je saopšteno, pre nekoliko dana pronašla drogu, početkom 90-ih godina postao centar surčinskog klana, čiji je 'nesporni vođa od samog početka Čume', oko koga su se 'okupljali Zoran Šijan, koji je u to vreme smatran vođom auto-mafije u Beogradu, a neretko su viđani i brojni pripadnici policije i sin bivšeg predsednika SRJ Marko Milošević'.
Ljubiša Buha je bio 'najinformisaniji pripadnik tzv. beogradskog podzemlja jer sve krađe, pljačke, obijanja i ostalo što se događalo u Beogradu nije samo koordinirano iz surčinskog centra, već su tamo i odnošene stvari i automobili, a vlasnici ucenjivani da plate otkup za sopstvene stvari'.
On je naveo da su u Surčin 'navraćali i ‘bosovi’ sicilijanske mafije, i zapravo bili pratioci transporta droge i cigareta sa juga ka severu i zapadnoj Evropi'. 'Surčinski klan je stalno tražio vezu s politikom i mislim da je to prvi primer u našoj zemlji gde je stvoren ‘političko-kriminalni sindikat’ u kojem političari štite kriminalce, a zauzvrat dobijaju procenat od kriminalnih aktivnosti. Ceo surčinski klan je sve do 1998-1999. godine bio zapravo pod okriljem Miloševića i njegovog režima, ali je već tada započeo da traži i oslonac u drugim strukturama, najpre u srpskoj opoziciji', naveo je Spasić.
'Za kriminalno podzemlje je najgore kada šefovi podzemlja počnu da pričaju. Ako posmatramo na taj način, uskoro će u Beogradu, a i širom Srbije, doći do velikog talasa nasilja među kriminalcima i ponovnog ubijanja. Policija ne sme da pokaže nemoć i mora da reaguje vrlo efikasno', rekao je Spasić.
U svakom slučaju, posle otkrića ubica generala Boška Buhe, smatram da je Čumetovo pojavljivanje u javnosti jedan od najznačajnih momenata za početak rasvetljavanja svih ubistava u našoj zemlji, počevši od Miloševićevog režima. E.B.
