Izvor: Blic, 30.Mar.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cela banja ili samo „Terme“ privatniku
Opština Niška banja neće dati pozitivno mišljenje o privatizaciji istoimenog Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesti, rekao je predsednik te opštine Zoran Vidanović.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pokrenulo je u januaru ove godine inicijativu za privatizaciju Instituta i zatražilo dostavljanje prospekta o privatizaciji, koji je i objavljen prošle sedmice u štampi. U Institutu smatraju da ne treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privatizovati ceo Institut, čiji je osnivač Republika Srbija sa 100 odsto vlasništva, već samo „Terme".
- Ako bi se privatizovao ceo Institut, i centralni niškobanjski park bi otišao u privatne ruke - upozorio je Vidanović.
Zašto se nekome žuri s privatizacijom ako još nije sudski raščišćen udeo Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja u izgradnji „Radona" i kada je Vlada donela prošle godine zaključak da se kapaciteti zakupljeni od Fonda zdravstvenog osiguranja ne prodaju, pitaju se u ovoj opštini.
Inače, u „Termama", površine 3.690 kvadratnih metara (izgrađene 1981), upravo se obavlja specijalizovana rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika i posle privatizacije tog objekta koji ima 100 postelja, Institut ne bi prestao da se bavi tom delatnošću, kazao je ranije Tanjugu direktor te ustanove prof. dr Aleksandar Dimić.
On je ukazao da privatizacijom tog objekta ne bi bila ugrožena zdravstvena zaštita osiguranika za koje bi lečenje i rehabilitacija bila nastavljena u druga dva objekta Instituta „Niška banja", u „Radonu" koji raspolaže sa 310 postelja i „Zelengori" sa 140 postelja.
- U zdravstvenoj mreži je 420 postelja koje su namenjene rehabilitaciji i lečenju osiguranika - napomenuo je Dimić.
Prema njegovim rečima, privatizacija rehabilitacionih centara u Srbiji je tek na početku i ne bi trebalo ponoviti greške zemalja u okruženju u kojima je privatizovano sve što spada u banjsko lečenje.
- Privatizacija rehabilitacionih centara treba da ide do one granice do koje ne bi bila ugrožena redovna zrdravstvena mreža u Srbiji - kazao je Dimić. U sastavu Instituta „Niška banja", koji je nastavna baza niškog Medicinskog fakulteta, nalaze se Klinika za reumatologiju i rehabilitaciju, Klinika za lečenje kardiovaskularnih bolesnika i Bolnica za ortopediju. Stacionar „Radon" je površine 13.700 kvadratnih metara, izgrađen je 1975. godine, stacionar „Zelengora" je površine 4.680 kvadratnih metara, izgrađen je 1933. godine, a Staro kupatilo je iz 1932. godine čiju je gradnju pomogao i sam kralj Aleksandar Karađorđević. Institut raspolaže i sa još 17.680 kvadratnih metara građevinskog zemljišta u samom centru Niške banje.
Za Nišku banju se znalo još u vreme Rimljana koji su u drugom veku naše ere tu izgradili kupatilo. Minstarstvo zdravlja izdvojilo je 4,5 miliona dinara za opremanje centralne jedinice s monitorima na koronarnom odeljenju u Institutu i taj deo biće otvoren 31. marta u prisustvu državnog sekretara Ministarstva zdravlja doc. dr Nevene Karanović.
Kralj Milan u Banji lečio išijas
Uspon Niške banje, posle oslobođenja od Turaka 1878. godine, vezuje se za kralja Milana Obrenovića koji je tu doveo prve hotelijere i gde se i sam lečio od išijasa. U vreme kralja Aleksandra Obrenovića trasiran je prvi niškobanjski park koji je zadržao skoro iste dimenzije kao danas. Njegov paviljon nalazio se na mestu sadašnjeg stacionara „Radon". Kralj Aleksandar Karađorđević dolazio je u Nišku banju počev od 1928. godine, a 1932. je podigao takozvano Kraljevo kupatilo i još Sirotinjsko kupatilo (gde je kupanje bilo jeftino).
