Izvor: Blic, 20.Jan.2011, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osuđeni u Hagu izdržavaće kazne u Srbiji
HAG - Ministarka pravde Snežana Malović i predsednik Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Sang Hjun Song potpisali su danas u Hagu Sporazum o prihvatanju izvršenja sankcija koje izriče taj sud, prema kom će osuđeni pred MKS kaznu zatvora moći da izdržavaju u Srbiji.
Srbija je zaključivanjem sporazuma postala prva država u regionu koja ima takav ugovor sa MKS.
Potpisivanje Sporazuma o prihvatanju izvršenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sankcija MKS predstavlja još jednu potvrdu rešenosti Srbije da u punoj meri pruži konkretnu podršku radu Suda.
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović rekla je posle potpisivanja sporazuma da će osuđeni u MKS u Hagu za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid služi ti kazne u novom zatvoru u Padinskoj skeli, koji će biti jedan od najbezbednijih u Srbiji.
Malovićeva je istakla da je Srbija prva zemlja u jugoistočnoj u Evropi koja je zaključila taj sporazum koji potvrđuje opredeljenost Srbije da počinioci ratnih zločina moraju da budu kažnjeni bez obzira na mesto gde su zločine počinili.
Malovićeva je rekla da je to ministarstvo primilo zahtev crnogorskog pravosuđa za izručenje Veselina Vukotića. Ona je istakla da je Srbija prosledila Hrvatskoj diskove koji se odnose na više desetina lica koja potražuje.
Ministarka je ukazala da Srbija prema sporazumu ima pravo da u svakom slučaju razmotri da li će konkretnog osuđenog prihvatiti da služi kaznu u srpskom zatvoru.
Prvi osuđenici koji bi mogli da se nađu u Srbiji su državljani Konga ili Ugande, pošto se sada protiv njih vode krivični postupci pred MKS, a u toku je razmatranje situacija u Keniji, Kolumbiji i Avganistanu, a Srbije nema na tom spisku.
Suočavanje sa sistematskim kršenjem ljudskih prava i ratnim zločinima počinjenim u nedavnoj prošlosti nikako nije lak zadatak, ukazala je ministarka i naglasila da je za uspeh neophodno razumevanje kompleksne međuzavisnosti između međunarodnog i nacionalnog aspekta suđenja ratnim zločincima.
Postepeno prebacivanje tih odgovornosti sa međunarodnog na nivo države pokazalo se "istinskim merilom demokratske tranzicije u Srbiji", rekla je Malović i istakla da potpisivanje Sporazuma još jednom potvrđuje posvećenost Srbije da sudi ratnim zločincima bez obzira na to gde su zločini počinjeni.
Ona je podsetila da je, kao jedna od zemalja osnivača MKS i jedna od prvih među 60 država koje su ratifikovale Rimski statut, osnivački akt MKS, Srbija od osnivanja te institucije pokazala spremnost i volju da pruži punu podršku radu tog tribunala.
Prema rečima predsednika MKS-a Songa, potpisivanje ovog sporazuma je istorijski trenutak i za MKS i za Srbiju, jer predstavlja konkretnu akciju za ispunjenje međunarodne pravde. On je pohvalio spremnost Srbije da sarađuje sa tim sudom i ukazao da su pored naše države ovaj sporazum potpisale još Velika Britanija, Austrija, Belgija, Danska i Finska.
Zakon o saradnji sa MKS usvojen 2009.
Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu bavi se procesuiranjem ratnih zločina počinjenih na teritorijama država potpisnica Rimskog statuta, kojih sada ima 114.
Za razliku od Haškog tribunala koji je "ad hok" institucija privremenog karaktera, osnovana samo za suđenja optuženima za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i Ruande, MKS ima karakter stalnog suda.
Srpski parlament usvojio je Zakon o saradnji sa MKS-om 2009. godine, čime je stvorena osnova za dalju primenu osnivačkog akta tog suda - Rimskog statuta.
