Izvor: Danas, 09.Okt.2014, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brojači krvnih zrnaca
Muslimani i Srbi su kao ulje i voda, ako ih stavite u isti lonac supa neće da se skuva, citirao je Alan Tiger, tužilac Haškog tribunala, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, optuženog za genocid i etničko čišćenje bosanskih muslimana tokom rata u BiH od 1992. do 1995. Rekao je tužilac još i da je Karadžić želeo stvaranje etnički čiste države, i još mnogo štošta. Karadžić je te tvrdnje tužioca odbacivao objašnjavajući da je rat u BiH bio nametnut >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sa Zapada, da je Haški tribunal antisrpski, da se sudi srpskom narodu, ali i da ubice Srba danas slobodno šetaju...
Manje-više standardna retorika koju smo i ranije slušali od mnogih optuženih, ne samo Srba, već i Hrvata, Bošnjaka, kosovskih Albanaca, koji su tvrdili da je suđenje njima zapravo suđenje njihovom narodu i njihovoj borbi za slobodu. Biće da su zato morali da potamane one koji nisu njihove nacije i vere... Ali dobro... Retko ko je "dopao" u Tribunal a da mu tu nije bilo mesto. Uostalom, od 161 optuženog dvadesetak je pred sudom priznalo krivicu za zločine, dok su 82 osobe osuđene. Više od 4.000 svedoka govorilo je o zločinima i užasima koje su preživeli u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Od najviših državnih zvaničnika jedino je Biljana Plavšić, bivša predsednica RS, priznala krivicu i posle nekog vremena povukla to priznanje.
Ono što je zajedničko svima koji su bili ili su optuženi u Tribunalu je stav da su uvek krivi neki drugi, nižepozicionirani. Predsednici država kao nisu imali kontrolu nad vojskom i policijom, generali kao ne kontrolišu vojsku... A stotine hiljada ljudi različitih nacija je ubijeno, isto toliko proterano iz svojih domova... Rezultat - etnički čiste države - Hrvatska, BiH, Republika Srpska, Kosovo... I ko je odgovoran? Pa niko! Odnosno, kao želja Zapada i Amerike da ih zavadi. A njima je kao teško palo da se ubijaju...
Ali lanac komandovanja je uvek jasan i precizan. Moram da podsetim na sjajnu knjigu "Psihologija zla" engleskog psihologa Sajmona Barona Koena, profesora na Kembridžu, koji je na osnovu knjige o zločinima Rezervnog policijskog bataljona 101. nacističke jedinice, koja je u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata ubila oko 40.000 poljskih Jevreja, dao sledeći primer:
Osoba A: Jednostavno sam imao listu Jevreja u mojoj opštini. Nisam okupio Jevreje, ali sam predao listu kada mi je bilo naređeno da to uradim.
Osoba B: Rečeno mi je da idem na ove adrese, uhapsim ove ljude i da ih odvedem na železničku stanicu. To je sve što sam uradio.
Osoba C: Moj posao bio je da otvorim vrata voza - to je to.
Osoba D: Moj posao je bio da zatvorenicima pokažem put u voz.
Osoba E: Moj posao je bio da zatvorim vrata, a ne da pitam kuda voz ide ili zašto.
Osoba F: Moj posao jednostavno je bio da upravljam vozom.
Osoba Z: Moj posao bio je jednostavno da odvrnem cevi iz kojih je ispuštan otrovni gas.
Banalnost zla, kako to kaže Hana Arent, i danas zbunjuje.
Mnogi i danas misle da Tribunal nije ispunio svoju svrhu. Ne slažem se sa tim stavom, jer da nije bilo Haškog tribunala, suđenja visokim oficirima, političarima i izvršiocima, u zemljama odakle dolaze ili u zemljama gde je zločin počinjen, nikad ne bi ni bilo. A glas žrtava se nikad ne bi ni čuo. Ne ulazeći u Karadžićevu odgovornost, jer to će utvrditi sudsko veće sudije O-Gon Kvona, moram da kažem da su mi oduvek bile strane ideje o etnički čistim državama. To je, na prvom mestu, potpuno neprirodno, jer nema ničeg boljeg i kvalitetnijeg za bilo koju naciju od mešanja s drugim narodima. Ali biće da su "etnički inženjeri" opšte struke koji su držali vlast u zemljama bivše Jugoslavije bili drugačijeg mišljenja. To je dovelo do toga da je netrpeljivost među narodima, ma koliko političari tvrdili drugačije, čak i danas veoma visoka, a tolerancija prema različitim narodima, manjinama prvenstveno, može se svesti na čuvenu rečenicu - Ako vam se ne sviđa, idite tamo gde je bolje! Pod tim se, naravno, podrazumeva država u kojoj je ta nacionalna manjina većina. Srbi u Srbiju, Hrvati u Hrvatsku, Mađari u Mađarsku...
A da sve to nije nimalo naivno pokazuje istraživanje u Hrvatskoj gde čak 75 odsto Hrvata neće Srbina za komšiju ili bračnog partnera. Slično je i u Srbiji, gde mladi neće Albance, Hrvate i Rome ni za komšiju, a kamoli za brak. Slično je u i Bosni, na Kosovu...
Razmislite šta će biti ako ne za 20, a ono bar za 50 godina, ako se nastavi pravljenje etnički čistih država. Pripadnici te etnički čiste države, a po pravilu su to i zatvorene, konzervativne, patrijarhalne sredine (sve odgovara opisu Balkana), moraće da se venčavaju svojim rođacima. Svi će onda biti u rodu jedni s drugima i biće jedna velika porodica. Problem te ideje je što se u krivičnom zakonodavstvu takva veza zove incest i što su je zabranjivala čak i daleko primitivnija društva od našeg.
Autor je urednik dodatka Pravo
