Izvor: Politika, 15.Okt.2011, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve Srbije u Guči
Obeleženo pola veka od prvog Dragačevskog sabora trubača, kroz koje je prošlo oko 16 miliona gostiju
Guča – U porti crkve Svetog arhangela Gavrila u Guči juče po podne se, kao i pre tačno pola veka na istom mestu, razlegla himna „Sa Ovčara i Kablara”, kojom najbolji trubači Srbije označavaju svoj godišnji sastanak i megdan, i početak tradicije koja je svetom pronela dobar glas o našoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otadžbini. Srpska pravoslavna crkva juče je slavila Pokrov presvete Bogorodice a i za saboraše je ovo bilo crveno slovo, jer su se 14. oktobra 1961. prvi put sastali u Guči na prvom Saboru.
– Tokom pola veka na pozornici u Guči sviralo je 1.059 orkestara sa 10.870 trubača, a kroz 51 Sabor prošlo je 16 miliona gostiju. Ili, u proseku, svi stanovnici Srbije po dvaput – podsetio je Slobodan Jolović, predsednik Saborskog odbora i predsednik opštine Lučani, i pozvao na 52. Sabor od 6. do 12. avgusta 2012.
Kao i na prvom Saboru, na jučerašnjoj reprizi od 15 sati na pozornici u porti svirala su, ne takmičeći se već samo saborašima za merak, četiri orkestra. Tri iz Dragačeva, čiji su kapelnici Gvozden Rosić iz Rtiju, Goran Ranković iz Guče i Miloš Perišić i Goračića, a u goste je pozvan orkestar Dejana Lazarevića iz Požege, koji je pobedio ove godine. Na pozornici se pojavio i Dragan Jovanović (75) iz Dljina kod Lučana, šef pobedničkog orkestra na prvom Saboru.
I pre pola veka u Guči se tražilo mesto više (Foto Sabor trubača)
Pre pola veka (bila je subota) prvi Sabor u Guči otvorio je Vlastimir – Lale Vujović (1922–1997), predsednik OK SSRN i Organizacionog odbora: „Ovde je nemoguće davati ma kakav znak za početak jer je to već neko učinio, bilo kao gost, bilo kao organizator. Ko je to, to ne zna niko, jer sve ovo što vidite i čujete sačinjava sastavni deo Sabora”.
Svi orkestri učesnici tada su imali pravo na po pet numera, od kojih dve obavezne: „Sa Ovčara i Kablara” i „Bledi mesec zagrlio zvezdu Danicu”, zatim dva kola i jedan marš. Među orkestrima pobedila je kapela Dragana Jovanovića iz Dljina, dok je prva truba Sabora postao Desimir Perišić (1919–1983), kome je odmah nadenut nadimak dragačevski Hari Džems. Trubači iz Dragačeva pobedili su samo na tom Saboru i nikad više, a održano ih je još pedeset.
U Guči je i pre toga održavan narodni sabor na ovog sveca, a tog popodneva u varošici se okupilo čak 5.000 gostiju, tiskajući se oko pozornice i u dve ugostiteljske šatre koje su, obe u porti, držali Dragoljub Milivojević iz Kotraže i Mišo Mijatović iz Viče. Tada se jelo ovnujsko meso, a pili klaker, boza i ljuta.
– Sabor je veliki praznik naše države i naroda, praznik trube. A Pokrov je bio narodni skup koji smo zvali Sabor poslednjeg viđenja, jer ako se zaljubljeni tada ne dogovore, onda nema ništa do sledećeg proleća – seća se Nikola – Nika Stojić, pesnik i vajar iz Guče i jedan od troje živih od desetočlane ekipe domaćina koja je organizovala prvi Sabor.
Zbor trubača u Guči juče, na 50 godina od prvog Sabora (Foto G. Otašević)
U troškovniku prvog Sabora stoji da je prihod bio 213.319 dinara i ostvaren je iz budžeta gučke opštine i radnih organizacija. Domaćin nije naplaćivao ulaznice niti se bavio reklamnim poslovima.
– Sve je to rađeno bez obezbeđenih sredstava, na čisto amaterskoj osnovi. Trubači su godinama u Guči spavali u školskim učionicama, na slami prostrtoj po patosu i pokrivenoj starim ćebadima, i hranili se vojnički, u đačkoj kuhinji smeštenoj u zgradici ispod škole, koja je kasnije srušena. Ali, neki od njih su zahvaljujući upravo Guči i Saboru postali svetski poznati muzičari, imena o kojima se priča s poštovanjem – kaže za „Politiku” Joviša Slavković, književnik iz Guče i dugogodišnji direktor Doma kulture u varošici.
--------------------------------------------------------------------
Ideju za Sabor trubača dao novinar „Politike”
Istoričar Narodnog muzeja iz Čačka Miloš Timotijević u knjizi „Karneval u Guči” dokumentuje da je idejni osnivač Sabora u Guči Blagoje Radivojević, dugogodišnji novinar „Politike”, dopisnik iz Čačka i kasnije urednik u redakciji.
Timotijević beleži:„Ideja da se organizuje Dragačevski sabor trubača došla je gotovo slučajno. Blagoje Radivojević zapazio je 1961. na železničkoj stanici u Čačku kako trubači ispraćaju jednu radnu brigadu. Radivojević je ljudima iz Narodnog odbora opštine Lučani predložio da u okviru manifestacije ’Dragačevo kroz pesmu i igru’ uvrste i trubače, kao posebno muzičko nasleđe ovog kraja Srbije.”
G. Otašević
objavljeno: 15.10.2011.
