Izvor: Politika, 17.Jul.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar MMF-a i Nemačke
Fond najavio povlačenje iz kreditnog aranžmana za Grčku ukoliko u Evropi prevagne stav Berlina protiv bilo kakvog otpisa duga
Prvi put posle Drugog svetskog rata Međunarodni monetarni fond ušao je ove sedmice u javnu konfrontaciju sa svojim evropskim krilom, i to zbog potpuno oprečnih viđenja puta izlaska Grčke iz petogodišnje dužničke drame. MMF je naime najavio (nakon više sličnih upozoravajućih signala poslednjih meseci) da bi se mogao povući iz daljeg međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << („zapadnog”) kreditnog aranžmana za Grčku ukoliko Evropa Atini ne otpiše „daleko veći deo duga nego što je do sada razmatrano”.
Taman što je Grčku prinudila na brutalni paket finansijske pomoći, Evropa se (predvođena Nemačkom, Finskom, Holandijom, Češkom i grupom baltičkih članica EU) sada suočava sa mogućnošću da ostane bez ključne podrške vodećeg globalnog institucionalnog zajmodavca.
Zvanični Berlin je, protagonista surovog recepta za grčku dužničku krizu, uoči današnjeg zasedanja nemačkog parlamenta – u istorijskom procepu. Sa jedne strane, Nemačka insistira da MMF bude i nadalje stalni član grupe kreditora koji će finansirati i izbliza nadgledati sprovođenje izdiktiranih reformi u Grčkoj. Sa druge, Angela Merkel i njen razgoropađeni ministar finansija Volfgang Šojble odbacuju i samu pomisao da bi Grčkoj najpre trebalo dozvoliti „klasično šišanje” duga stranim poveriocima (pri čemu je nemački udeo oko 57 milijardi evra), a zatim pristupiti privrednom oživljavanju zemlje i njene ekonomije.
Javna objava analize MMF-a o neodrživosti grčkog duga, 18 sati nakon „Ciprasove kapitulacije” u Briselu, usledila je nakon što je „Breton Vuds” dostavio isti taj dokument Briselu pre vikend „čerečenja” Grčke. Evropa je predvođena Nemačkom ipak ostala pri svome da Grčka kad-tad mora da plati sve dugove, i izdrži, ne bi li dobila sledeći paket para.
Uoči glasanja u Bundestagu o početku pregovora za treći spasilački program za Grčku, Angela Merkel je u pat-poziciji. Ukoliko Nemačka ne prihvati procenu MMF-a o nužnom i radikalnom otpisu duga Grčke, institucija „Breton Vuds” stvarno bi se mogla povući iz rešavanja najteže finansijske krize u evrozoni od njenog osnivanja: egejski dugovi postali bi onda teret „samo” evrozone (i eventualno EU). Ako ode MMF, kako će Berlin, Brisel, Frankfurt, Pariz, Rim, Riga... onda među sobom da se dogovore oko rešavanja grčke krize?
MMF je objavom analize bremenitih grčkih finansija uoči referenduma 5. jula i najavom mogućeg povlačenja iz kreditnog aranžmana 14. jula izveo Evropu (predvođenu Nemačkom) u transatlantski ring konačnog odmeravanja snaga dva oprečna antikrizna recepta koji su od 2008. sa jedne strane Atlantika sprovodile SAD a na drugoj obali – evrozona. Dok je Amerika – suočena sa finansijskom krizom – negovala prvenstveno stimulaciju ekonomije na račun rasta deficita, Evropa je insistirala na budžetskim restrikcijama javne potrošnje i otplati (bankarskih) dugova. Sedam godina kasnije, privreda SAD je u osetnom porastu, dok se evropska vrti između pozitivne nule i jednog procenta.
Nije čudo što su se Evropljani u sastavu Upravnog odbora MMF-a početkom jula protivili objavljivanju analize „Breton Vudsa” koja je navodila da Grčka nema šanse da u dogledno vreme otplati dugove. Na insistiranje SAD (jedine članice MMF-a sa pravom veta) taj izveštaj je objavljen. Pošto su se Evropljani drugi put od početka jula oglušili o višestruke javne i poverljive signale sa one strane Atlantika, MMF je izašao sa upozorenjem o mogućem povlačenju.
„Breton Vuds” sada insistira da bi sledeći kreditni program za Grčku „morao da zadovolji kriterijume MMF-a”. A po pravilniku MMF-a, ta organizacija ne upušta se u kreditiranje država čiji su dugovi „neodrživi”.
Obrt u odnosu MMF-a prema Grčkoj, egejskoj dužničkoj krizi i evropskim partnerima Atine, drastičan je.
„Grčka ne treba da očekuje simpatije. Lično, više me potresa siromaštvo dece u Nigeru nego porast bede u Atini. Vreme je da Grčka plati za lagodnija vremena”, izjavila je 2012. godine Kristin Lagard, izvršni direktor MMF-a.
„Postoji mogućnost da Grčka izađe iz evrozone”, ocenila je Lagardova krajem maja ove godine, na liniji stava Berlina.
„Potrebno je pronaći način za olakšanje dužničkog tereta Grčke, da bi se toj zemlji omogućilo da se vrati na održivi put”, izjavila je juče Lagardova u intervjuu za Si-En-En. Lagardovoj inače krajem godine ističe mandat izvršnog direktora MMF-a. Šefica MMF-a nedavno je najavila da je „spremna za drugi mandat” .
Šta je razlog za kontrasalto Lagardove i MMF-a? Pojava Azijske banke za investicije u infrastrukturi sa sedištem u Pekingu? Gubitak strpljenja Obamine administracije sa evropskom hirurgijom Grčke – strateške članice NATO-a u sve nestabilnijem istočnom Mediteranu?...
U međuvremenu, MMF je odlučio da „u narednih nekoliko nedelja otvori debatu o grčkoj krizi”, nakon što je Atina ovog meseca dva puta ispustila da mu namiri obaveze. U tih nekoliko nedelja parlamenti članica evrozone imaće dovoljno vremena da razmotre novonastalu situaciju izazvanu pretnjom MMF-a.
Ko će nadjačati: nemački recept ili zahtev MMF-a?
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je juče, uoči današnjeg glasanja u Bundestagu, doveo u pitanje mogućnost da Grčka „ikada dobije treći paket finansije pomoći”, preneo je Rojters.
Ako Grčka stvarno ne dobije taj paket, i MMF se stvarno povuče, Nemačka i Evropa naći će se na klizavom terenu.
