Izvor: Blic, 01.Jul.2015, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GRAFIKA DUŽNIČKOG ROPSTVA Grčka u dugovima do guše narednih 15 godina šta god da uradi
Tajni dokumenti pokazuju da će Grčka biti u dužničkom ropstvu i narednih 15 godina, čak i ako prihvati mere kreditora.
Grčka će se suočiti sa neodrživim nivoom duga do 2030. godine čak i ako potpiše pun paket poreskih reformi i potrošnje (kako se od njih zahteva), navodi se u neobjavljenom dokumentu koji su sastavili Međunarodni monetarni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija.
Ovaj dokument u stvari podržava grčki stav da je neophodno značajno olakšati dug zarad trajnog ekonomskog oporavka. Oni su pokazali da bi se Grci čak i nakon 15 godina snažnog rasta, suočili sa dugom za koji MMF kaže da je neodrživ.
Kako je procenjeno, dug bi iznosio 118 procenata BDP-a što je znatno više od 110 odsto koliko je MMF predvideo 2012. da bi bilo održivo. Dug trenutno iznosi neverovatnih 175 procenata BDP-a zemlje i svi su izgledi da će procenti da rastu zbog sklizavanja u recesiju.
Čak i po najboljem scenariju, koji uključuje rast od 4 odsto godišnje u narednih pet godina, nivo duga spustio bi se tek na 124 procenta BDP-a. Takođe se predviđa da će, u najboljem slučaju, zarada od privatizacije iznositi svega 15 milijardi evra.
- Jasno je da su propusti u politici poslednjih meseci doveli do toga da je nemoguće ostvariti cilj postavljen 2012. po bilo kom scenariju - navodi se u dokumentu.
Ove projekcije deo su preliminarnog izveštaja “Analize održivosti duga Grčke”, jednog od šest dokumenata koji čine celinu, odnsono “finalni” predlog poslat Grcima prošlog petka.
Izveštaj je poslat svim nemačkim poslanicima u Bundestagu budući da bi dogovor morao da bude odobren od strane parlamenta.
Pa ipak, glasanje u Bunedestagu nikad nije stiglo na dnevni red jer je premijer Aleksis Cipras odbio planove i raspisao referendum kojim stvari prepušta u ruke naroda da odluči da li žele ili ne žele da prihvate predloge poverilaca.
Dok se u analizi ističe činjenica da je Grčka već dobila određene beneficije (dospeća su proširena, kamate su slične kao one kod manje zaduženih zemalja, i dug je 2012. umanjen za 100 milijardi), u dokumentu se ipak priznaje da postavljeni scenario ipak zahteva dodatne ustupke koji bi poboljšali održivost.
Ali, uprkos priznanju kreditora da Grčka ne može da napreduje bez olakšavanja duga, oni ne daju nikakvu jasnu sliku o tome kako bi taj paket trebalo da izgleda, niti govori o detaljima trećeg paketa koji bi, pretpostavlja se, trebalo da postoji. Sve što su obećali jeste da će se uraditi detaljnija analiza održivosti duga u dogledno vreme.
Dokument takođe baca svetlo i na 35 milijardi evra investicionog paketa koji su nekoliko vlada, uključujući Nemačku, ponudili Grcima prošle nedelje.
Drugi dokument naslovljen “Reforme za završetak aktuelnog programa”, pokazuje da je ponudu izneo predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i nemački vicekancelar Sigmar Gabrijel.
Novčana ponuda nije ad hok investicija, već zapravo donacija Evropske unije koja je redovno na raspolaganju svim državama članicama. Kako se ističe, pristup gotovini zahteva 15 procenata sufinansiranja u slučaju Grčke koja to ne može da priušti. Zbog toga, Grčka i dalje poseduje neutrošene sume od 38 milijardi evra iz paketa raspoloživih donacija u periodu 2007-2013. godine.
Treći dokument oslikava “potrebna finansijska sredstva i nacrt plana isplate vezan za završetak pete revizije” i sugeriše kako bi Grčka dobila 15 milijardi evra da ispuni svoje obaveze do kraja novembra. Novac bi bio dat u pet tranši počevši od juna (čim grčki parlament odobri predloge) za namirivanje potreba Grčke. Ipak, 93 procenta sredstava odmah bi otišlo da pokrije dug za vreme trajanja produženja.
Preostali dokumenti pokrivaju akcije koje bi Grčka preduzela u saglasnosti sa “Trojkom”.
Plan je zasnovan na tome da se ostvari primarni suficit od 1%, 2%, 3% i 3,5 procenta ukupnog BDP-a u 2015, 2016, 2017. i 2018. godini (ako obe strane usaglase ciljeve). On se zasniva na povećanju PDV-a za 1% bruto domaćeg proizvoda i reformu penzionog sistema koja bi dovala do uštede 1% BDP-a u 2016.
Što se tiče poreskih reformi, predlaže se da se poreske osnovice prošire na standardnu stopu od 23% što bi uključivao ugostiteljstvo. Tu bi se našla i umanjna poreska stopa od 13% koja bi pokrivala električnu energiju, osnovne namirnice, hotele i potrošnju vode (ne računajući kanalizaciju).
Takođe, postajala bi i supersmanjena stopa od svega 6 procenata na farmaceutsku industriju, knjige i pozorište, zatim povećanje poreza na osiguranje i ukidanje poreskih olakšica na pojedinim ostrvima. Poverioci su prethodno tražili dvostruki PDV sistem (dvostruko oporezivanje).
Što se penzija tiče, koje su jedna od ključnih tačaka u pregovorima, plan zahteva sledeće reforme:
Junker je u ponedeljak insistirao (pogrešno) da ove mere ne bi dovele do smanjenja penzija. Pa ipak, kreditori su bili u pravu rekavši da je plan fleksibilan. Oni su takođe naglasili da Grci mogu da pošalju alternativne predloge samo ako su “dovoljno konkretni i proračunati”.
