Izvor: Sportski Žurnal, 03.Jan.2011, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Živi bili, debeli ostali

Trend od pre nekoliko godina je da vozači Formule 1 nose veličinu 0, a svaki nedostatak telesne težine smatra se za prednost. Što lakši vozač, to inženjeri mogu više da se igraju sa težinom zbog boljeg balansa bolida i savršenijeg podešavanja. Usled takvih trendova viši vozači mogu u startu da predstavljaju višak.
Možete biti najtalentovaniji vozač na svetu, ali ako niste u stanju da se oduprete čokoladi i viši ste od 185 centimetara nikad nećete osvojiti titulu. Sledeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << sezone sa dodatkom KERS sistema težina će ponovo postati problem. Odlična knjiga u kojoj je objašnjeno kako se ekipe bore sa težinom svakog dela bolida je „Priče mehaničara” koju je napisao bivši mehaničar Benetona Stiv Mačet. I mada će ukupna težina bolida biti povećana 2011. visoki vozači poput Marka Vebera i Roberta Kubice će još uvek biti problem.
U stara dobra vremena najbržeg cikrusa težina nije predstavljala problem. Snaga je bila važna, a često je dolazila u paketu sa ozbiljnim „pojasom za spasavanje”. Tada je čak bilo dozvoljeno imati okruglog ili čak debelog vozača. I zato u čast prežderavanja u vreme novogodišnjih i božićnih praznika ovo je lista pet najpoznatijih debelih vozača koji ni pod kojim uslovima ne bi mogli da voze u šampionatu sledeće sezone.

HUAN PABLO MONTOJA
Poslednji bucmasti vozač iz bliže prošlosti, Huan Pablo Montoja bio je u prilici da osvoji titulu 2003. sve dok Maks Mozli nije promenio pravilo o gumama kasnije tokom te sezone. Montoja je, kao i Mensel, sjajan vozač za gledanje sposoban da izvede neverovatno preticanje na mestima gde za tako nešto, bar po logici običnih smrtnika, ne postoji ni promil šanse.
Oduvek je bio kratkog fitilja, a zapamćena je scena kada naleće na bespomoćnog kamermana u padoku. Montojin trener Džejms Miligan živeo je u Velikoj Britaniji, dok je Kolumbijac sebi pronašao mesto pod suncem u Monaku. Miligan je usled toga morao da veruje Montoji na reč da vežba po programu koji je Britanac napravio za njega. Njegov prelazak u SAD i karijera u NASKAR šampionatu gubitak je za Formulu 1, ali svakako nije za KFC.

ALBERTO ASKARI
Sin vozača Antonija Askarija, Alberto je bio prvi Ferarijev pilot koji se okitio titulom 1952. Prethodne dve godine dominirali su Farina i Fanđo u Alfa Romeu, ali je Askari zaslužan za početak legende zvane Ferari u najbržem cirkusu. Do titule je došao sa maksimalnim učinkom, šest pobeda u šest trka, od kojih samo na jednoj nije startovao sa pol pozicije.
Lako je došao do titule i 1953, ali je napustio Skuderiju i 1954. prešao u Lančiju otkrivši da ekipa neće imati spreman bolid za takmičenje sve do samog kraja sezone. Sledeće godine spektakularno je sleteo u luku Monaka prošavši samo sa povredama lica, da bi se već četiri dana kasnije pojavio u Monci kako bi testirao Ferarijev automobil. Slupao se izletevši iz auta i poginuo.
FROILAN GONZALES
Britanci su mu nadenuli nadimak Bik iz pampasa, dok je za prijatelje bio El Kabezon, odnosno Debela glava. Taj nadimak govorio je sam za sebe. Argentinac je tokom karijere vozio za Ferari i Maserati, a 1951. pobedio je na velikoj nagradi Velike Britanije. Britanski Gran pri je osvojio i 1954. pre nego što se vratio u Argentinu kako bi tamo učestvovao na trkama. Danas ima 88 godina.
TEO FABI
S obzirom da nije visok Teo je uspeo da prođe bez problema što nije češće posećivao teretanu (u doba kada je fitnes u Formuli 1 počinjao da bude važan) zahvaljujući malom rastu. Karijeru je počeo u ekipi Toleman 1982, ali je imao katastrofalnu sezonu neuspevši da se kvalifikuje ni na jednu trku. Za razliku od njega, Airton Sena je mnogo bolje iskoristio vreme provedeno u Tolemanu kao lansirnu rampu za veće uspehe 1984.
Posle ruki sezone 1982. Fabi je prešao u SAD i uspeo da dođe do vicešampionske pozicije u prvoj sezoni takmičenja u KART šampionatu. Vratio se u najbrži cirkus i Toleman 1985. i ostao u njemu kada je nastala ekipa Benetona. Ostvario je tri pol pozicije u karijeri pre nego što se vratio u KART šampionat 1988.

NAJDŽEL MENSEL
Jedan od vozača Crvene petorke, Najdžel Mensel je trebao da bude makar dvostruki osvajač titule. Da nije bilo pucanja gume dok je bio u vođstvu na VN Australije, poslednjoj trci sezone 1986, imao bi dve titule. Trebao je da bude šampion i 1991, ali ga je sopstvena greška skupo koštala (mahanje publici na VN Kanade i usporavanje bolida jer je broj obrta pao isuviše nisko). Konačno je osvojio titulu 1992. pre nego što je otišao u Indikar potcenjen od strane Ser Frenka Vilijamsa.
Berni Eklston ga je vratio u najbrži cirkus 1995. posle smrti legendarnog Sene, ali je angažman u Meklarenu kratko trajao jer je Mensel jednostavno bio suviše debeo za bolid koji je dizajnirala ekipa iz Vokinga.

Nastavak na Sportski Žurnal...