Izvor: Blic, 23.Feb.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izostanci štetni na duži rok
Vlada i predsednik Srbije, uprkos sve većim međunarodnim pritiscima, još ne traže formulu saradnje sa Kosovom koja bi Srbiji omogućila da zadrži principijelan stav, a da je ne isključuje iz regionalnih skupova, intenzivnije saradnje sa susedima i bržeg priključivanja EU. „Nastavljamo sa našom strategijom.
Beograd nema nameru da menja stav o prisustvu regionalnim skupovima: Samit lidera na Ohridu
Nije daleko dan kad će postati jasno da ne mogu da nas slome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da nema alternative dogovoru”, kaže za „Blic” izvor iz vrha Vlade na pitanje kako će ubuduće prevazilaziti probleme poput nedavnog odsustva beogradskih zvaničnika sa inauguracije predsednika Hrvatske.
Posle skupa u Zagrebu, gde su se okupili svi lideri regiona izuzev iz Srbije, postala je očiglednija potreba za realnom diplomatijom i na to je ukazao Karl Bilt, šef švedske diplomatije, poznat i po svojim više nego prijateljskim odnosima sa srpskim političkim vrhom, pa i kao svojevrstan „srpski lobista”. Poruke koje dolaze iz prijateljskih pobuda treba pažljivije osluškivati, a Bilt je, izrazivši žaljenje što na inauguraciji Ive Josipovića nije bio predsednik Srbije Boris Tadić i ističući da je saradnja Hrvatske i Srbije ključ za region, upozorio da se „mora naći formula ne samo za ovu inauguraciju nego i za ubuduće”. Da podsetimo, Tadić nije došao jer je inauguraciji prisustvovao predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
Nedugu pre toga i potpredsednik grupe socijalista u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda upozorio je da bi rešenje za ulazak Srbije u članstvo EU moglo biti da Beograd nađe „diplomatsku formulu za pitanje granica Kosova čiju je nezavisnost priznala većina članica EU”. „Znamo da će to biti teška diplomatska formula, ali to na kraju mora naći sama Srbija”, dodao je Svoboda. Čak i ako se ostavi po strani pitanje formalnog ulaska Srbije u EU, što je tek pred nama, formula saradnje sa predstavnicima Albanaca sa Kosova na skupovima na kojima nisu predstavljeni u formatu Unmik Kosovo sve češće će sputavati Srbiju u regionalnim odnosima. Upravo dobrosusedski odnosi su jedan od glavnih uslova evropskih integracija.
- Srbija mora da nađe odgovor na pitanje „kako mi želimo da živimo sa Albancima”. Za sada nismo daleko odmakli od formule koju je svojevremeno kao šef diplomatije nudio Vuk Drašković „više od autonomije, manje od nezavisnosti”, i za koju nismo znali ni šta znači. Dok ne nađemo odgovor, naši problemi će se samo uvećavati. Pitanje je da li mi svojevoljno hoćemo da diplomatiju ograničimo samo na skupove na koje ne dolaze predsednik ili premijer Kosova? Pre ili kasnije moraćemo da pronađemo održivo rešenje jer ima mnogo pitanja, pogotovo životnih, koja se mogu rešiti samo na nivou regiona - kaže za „Blic” Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka i donedavni ambasador Srbije u Francuskoj.
Simić smatra da će na globalnom nivou, Srbija imati generalno pozitivne odnose sa zemljama u regionu sve dok bude imala dobre odnose sa velikim silama koje kontrolišu region. Međutim i predstavnici „velikih” sve češće zahtevaju od Srbije poboljšanje regionalne saradnje i dobrosusedske odnose. Zvaničnici EU insistiraju na tome, a to je naglasila i Ketrin Ešton, nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, prilikom nedavne posete i Beogradu i Prištini.
- Regionalna saradnja je jedan od najbitnijih uslova našeg priključenja EU, ali i bez toga je veoma značajna za nas pre svega sa ekonomskog aspekta, jer su nam naši susedi najvažniji partneri. Srbija treba da pronađe model da reši problem jer će suštinski imati problem sa evropskim integracijama. Potreban je model koji bi omogućio da ne popusti u stavovima o Kosovu, ali da ne uvuče sebe u model izolacije koji uvek ide na štetu onog koga nema - kaže za „Blic” Aleksandra Joksimović, bivša zamenica šefa diplomatije u vladi Zorana Đinđića.
U Ministarstvu spoljnih poslova Makedonije za „Blic” su objasnili da, uz sve uvažavanje prava svake države da izabere na kakvim će sastancima u regionu učestvovati, smatraju da je za razvoj regiona od presudnog interesa da „u svakoj prilici i u punom broju, zemlje u regionu grade prijateljske i dobrosusedske odnose”, kao i da je potrebno da u tome učestvuju sve zemlje regiona.
Novi test u martu u Sloveniji
Novi test odnosa u regionu za Srbiju će predstavljati i skup koji će o zapadnom Balkanu organizovati Slovenija u martu. Slovenački premijer Borut Pahor najavio je ovu konferenciju prilikom susreta sa Ketrin Ešton i ona je dala svoju punu podršku uz opasku da će to biti značajan skup, jer će „biti prvi susret svih lidera zapadnobalkanskog regiona posle 18 godina”.
Na većini regionalnih susreta koje su organizovale zemlje koje su priznale Kosovo, srpski zvaničnici su ili demonstrativno odlazili ili nisu ni dolazili, jer su predstavnici Kosova bili predstavljeni na nama neprihvatljiv način.
Pogledaj vesti o: Formula 1
