Izvor: Blic, 16.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljena uvreda i novi bes
Zaboravljena uvreda i novi bes
Decembar svake godine za Japance je poseban mesec, u kome se sećaju jednog istinitog događaja. To je čin hrabrosti i vernosti četrdeset sedmorice ratnika – samuraja, koji su, iako su znali da krše zakon i da ih ih čeka smrtna kazna, usred prestonice napali i ubili vinovnika smrti njihovog gospodara, izvršivši time najviši moralni čin – osvetu za smrt nevino poginulog. »Priča o 47 vernih samuraja« ili »Povest o 47 ronina« ( ronin >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << – samuraj bez gospodara ) već tri veka tema je mnogih pozorišnih drama, istorijskih knjiga, priča, filmova, a svake godine, evo već više od pet decenija, redovno se celog decembra, do same Nove godine, svakodnevno na japanskoj državnoj televiziji EN EJČ KEJ prikazuje nova (!) TV serija koja obrađuje ovaj događaj, uvek iz različitog ugla.
Na srpskom jeziku ovu povest smo prvi put pročitali u knjizi »Maštarije« velikog latinoameričkog pisca Horhea Luisa Borhesa, prevedenoj kod nas šezdesetih godina. Decembar ove godine je još posebniji, jer se u njemu obeležava 300 - godišnjica ovog događaja, koji je obeležio japansku istoriju i ostavio ovaj čin hrabrosti i lojalnosti kao primer generacijama.
Autor feljtona: Dragan Milenković
Sledećeg jutra gospodar Kamei stigao je rano u šogunov dvorac odlučan da na prvu uvredu izvadi mač i ubije zlog savetnika Kiru, ali je ovaj bio slađi od najslađe poslastice: »Moj gospodaru Kamei«, rekao je on ulagujući mu se, »poranili ste da izvršite svoje dužnosti prema šogunu. Vi ste tako prilježni i disciplinovani, feudalac koga svaki vladar samo može da poželi kao svoj oslonac«. Kamei nije mogao da veruje svojim ušima, ali je njegova želja za osvetom bila zaboravljena, jer je Kira nastavio sa komplimentima sve dok u prostoriju u kojoj je držana nastava nije došao i mladi gospodar Asano. Za Asanoa, međutim, on je imao samo prekore i uvrede, koji su se još više umnožili otkako je primio onako lep novčani poklon od Kameija. Asano, čija puna titula je bila Takumi No Kami, gospodar zamka Ako, bio je ponosan feudalac. U svojoj trideset petoj godini izgledao je kao mladić, a njegovo iskustvo na šogunovom dvoru nije bilo veliko. Odrastao u provinciji Harima, on je bio jednostavan čovek, koji je cenio sve ono što se zvalo ratničkim vrednostima, a nije mnogo podnosio dvorske doglavnike, koji su za njega bili suviše prefinjeni, čak ženskasti. Nije mogao da podnese ništa na savetniku Kiri, a posebno ga je iritirao njegov piskav glas i zubi, koje je Kira bojio u crno, što su inače činile samo udate žene u Japanu, ali je poslednjih godina i to postala moda visokih krugova u prestonici. U jednom trenutku, dok je Kira govorio, on mu postade toliko odvratan da je okrenuo leđa i time pokazao koliko ceni tog čoveka, koji je u svakom slučaju bio u odnosu na njega nižeg ranga i iz potpuno nepoznate porodice. Ovaj gest za Kiru je bio signal za uzbunu i u tom trenutku je, kažu anali, odlučio da mladog feudalca kazni za njegovo oholo ponašanje. Kada je šogun izrazio želju da u »Sali hiljadu asura« ne samo primi carskog izaslanika, nego da se u izaslanikovu čast tu izvedu i neke igre, Kira je naredio gospodaru Asanou da obnovi pod na celoj ogromnoj sali. U Japanu su podovi pokriveni asurama od pirinčane slame, koje se nazivaju tatami i razapete su na drvenim ramovima standardne veličine (u to vreme 200cm * 95 cm ). Ti ramovi se ređaju od zida do zida i njihovim brojem određuje se veličina prostorija. Za promenu asura u tako velikoj sali potrebne su nedelje, a Asano je dobio samo nekoliko dana da izvrši zadatak. Angažovao je veliki broj majstora iz prestonice, nadgledao ih redovno, a , kada je bilo gotovo, pozvao Kiru u inspekciju. Kira je došao, zagledao asuru po asuru i onda izjavio da je posao loše urađen i da je pod neravan, pa na njemu neće moći da se igra. »Šogun dolazi sutra u inspekciju, popravite sve ovo do sutra«, rekao je, okrenuo se i otišao. Gospodar Asano suzdržao je svoj bes i po ko zna koji put se pokajao što je svog glavnog savetnika Oišija ostavio u zamku u Harimi. Kuranosuke Oiši bio je zreo čovek, sa puno iskustva, i on bi sigurno lakše izašao na kraj sa savetnikom Kirom, a i sa praktičnim poslovima kao što je posao menjanja asura. Asano je razaslao svoje samuraje po prestonici, da dovedu sve majstore za asure koje su mogli da nađu, pa je cele noći u šogunovom dvoru, do ranog jutra, nadgledao njihov rad, dok sve nije bilo gotovo. Sledećeg dana, gospodar Asano, umoran i neispavan, stajao je u »Sali hiljadu asura«, dok je savetnik Kira primao čestitke za dobro obavljen posao od šoguna. Asano je škrgutao zubima, ali i to što Kira nije ni pomenuo da je prostoriju obnovio i uredio njegov učenik morao je da izdrži, jer u šogunovom prisustvu nije smeo da povisi ton. A zlobni Kira, koji je inače prethodnog dana, u jednoj od lekcija o etikeciji na dvoru, gospodaru Asanou izričito rekao da ispod kimona za šogunovu inspekciju obuče zelene pantalone od svile, nazvane hakama, prolazeći pored mladog feudalca, samo mu je prošaputao: »Možda gospodar Asano voli zelenu boju, ali zna se da se za ovakvu priliku uvek oblači hakama od svile plave boje«. Asano se osvrnuo oko sebe i video da su stvarno svi dvorjani, uključujući i Kiru, na sebi imali plave pantalone. Jedino je on odudarao u zelenim. »Ali Vi ste mi izričito rekli...«, počeo je, a Kira se samo okrenuo i otišao do šoguna da sa njim nastavi razgovor. Asano je bio siguran da mu se dvorjani potajno smeju i da će tih dana, Kirinom zaslugom, biti predmet ogovaranja.
(Nastavlja se )
