Izvor: Blic, 08.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Kupljeno' 70 odsto pripadnika policije
'Kupljeno' 70 odsto pripadnika policije
Rusko iskustvo se među kriminolozima u svetu smatra eldoradom za istraživanje uzroka i načina oblikovanja organizovanog kriminala u svetu tranzicije. Zapadni kriminolozi na ruskom primeru proveravaju i svoja višedecenijska iskustva iz razvijenih zemalja. Već 1991. godine, na kraju 'prelaznog perioda' ka tranziciji, u tadašnjem Sovjetskom Savezu je bilo između 3.500 i 4.000 stabilnih i hijerarhijski organizovanih kriminalnih grupa sastavljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od nekoliko do više stotina članova. Oni su tada sa krađa, prevara i pronevera počeli da prelaze na transakcije devizama, organizovanje kocke i prostitucije i krađu i preprodaju umetničkih dela, posebno ikona. Već sredinom decenije, sada u Rusiji, bande su 'marketingom' po kafićima, umetničkim i noćnim klubovima, školama i univerzitetima namamile dovoljan broj ljudi u narkomaniju, stvorile međunarodne veze i otvorile tržište droge, te razvile poslove krađe i preprodaje luksuznih automobila i, posebno, prodaje svih vrsta oružja i municije iz arsenala rasturene Crvene armije.
Prehodnica je bila 'skrivena ekonomija' robe široke potrošnje još iz vremena SSSR. Hranu, odeću i druge kućne potrepštine, koje su zvanično bile jeftine ali ih na slobodnom tržištu nije bilo, po tržišnim cenama su prodavali ilegalni 'prvi slobodni preduzetnici'. Tržišna cena je uključivala i rizik švercera i novac za korumpiranje organa kontrole. Postoji zvanična procena po kojoj su hiljade i hiljade pripadnika policije višemilionskog Sankt Peterburga svih rangova bili korumpirani već krajem osamdesetih godina. Procenjuje se da je bilo korumpirano 70 odsto od ukupnog broja pripadnika policije.
Prema proceni ruskog kriminologa Lunejeva, organizovani kriminal danas ima svoje ljude u svim državnim organima, kontroliše oko 40 odsto preduzetništva i oko 66 odsto trgovine, a 'reket' ili, kako tamo kažu, 'danak', uzima između 70 i 90 odsto svih privatizovanih preduzeća i komercijalnih banaka.
Prema proračunu Analitičkog centra Ruske akademije nauka, mafija se u privatizaciji prinudom i potkupljivanjem domogla do otvorenog ili prikrivenog vlasništva nad oko 80 odsto 'izglasanih akcija' ili oko 35 odsto ukupnog kapitala. Mafija je u poslednjoj deceniji prošlog veka iznela oko 100 milijardi dolara u inostranstvo.
Mafija legalno ulaže u prehrambene radnje i restorane, gde praktično ostvaruje monopol i diktira cene, pa se procenjuje da građani ove usluge plaćaju 20 do 30 skuplje nego kada organizovani kriminal ne bi držao ovaj posao u svojim rukama. Tako je Moskva, na primer, izbila na treće mesto u svetu (iza Tokija i Osake) po visini ovih cena iako je prosečna zarada Moskovljana jedva oko stotinu dolara mesečno.
Po oceni američkog kriminologa Luiz Šeli, korumpiranje službenika i članova parlamentarnih komisija i poslanika je jedan od najvažnijih načina da se spreči usvajanje zakona koji bi mogli ugroziti aktivnosti mafije. Šeli tvrdi da organizovani kriminal u ove svrhe troši blizu trećine svog ukupnog prihoda. Još 1994. godine otkrivena su 1.034 slučaja u kojima su kriminalne bande potkupljivale službenike vladinih i državnih organa.
Oktobra 1995. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova obavestilo je Rusku izbornu komisiju da je čak 87 kandidata za poslanike pod istragom ili u očekivanju odlaska na izdržavanje zatvorske kazne. Borba za poslanički mandat je njima prevashodno bila borba za poslanički imunitet.
Rusija je u novi milenijum ušla sa oko 1.500 kriminalnih sindikata koji deluju na celoj teritoriji zemlje. Idealni uslovi za procvat kriminala
Mati Jutsen, jedan od vodećih evropskih kriminologa, objašnjava nagli rast organizovanog kriminala u Rusiji i drugim zemljama u tranziciji takozvanom teorijom rutinske aktivnosti. Sva tri činioca koja ova teorija naglašava izuzetno su, po Jutsenu, u Rusiji pogodovala eksploziji organizovanog kriminala. Porastao je napuštanjem socijalizma i otvaranjem granica broj objekata pogodnih za kriminalni napad: povećan je broj trajnih potrošnih dobara (bela tehnika, automobili, TV, video i satelitska oprema na primer), a u zemlju su počeli da dolaze strani biznismeni i turisti. Drugo je broj potencijalnih prestupnika. Nagli pad standarda i rast nezaposlenosti i inflacije naterao je ogroman broj ljudi da svoje mesto potraži na crnom tržištu. Samo između 1990. i 1992. godine standard je opao za polovinu, a domaćinstva su 80 odsto prihoda izdvajala za hranu. Ministarstvo zdravlja Rusije objavilo je podatak da se samo po jedno od svakih sedmoro dece u ovoj zemlji može smatrati zdravim. Crno tržište nudi zaradu, ali su mogućnosti da se na njemu opstane nikakve ukoliko nema spremnosti da se pribegne zločinu i da se u tome pokaže, kako kaže Jutsen, 'besramna drskost' (Rusi kažu naglost). Ogroman broj osuđenika stvorio je, s druge strane, od zatvora prave 'univerzitete' za kriminalce. Treće je odsustvo osposobljenih čuvara koji bi kriminal mogli sprečiti. Jutsen kao dokaz pogodnosti koje kriminalu u Rusiji nudi pravosuđe pominje korupciju koju podupiru pad već mizernih plata u pravosuđu i srozavanje društvenog ugleda sudija.
