Izvor: Politika, 27.Dec.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko nije verovao da Srbija može u finale
Čuveni španski košarkaš govori o proteklom Svetskom šampionatu, svom odnosu sa Srbima uz koje je rastao kao igrač (Pešić, Đorđević, Bodiroga) i daje savet mladima kako se stiže do uspeha
Huan Karlos Navaro (34) svoju najbolju partiju u dresu španske reprezentacije pružio je u Beogradu, u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2005, protiv Hrvatske, kada je postigao 36 poena. Ali, to nije jedino što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog vanserijskog košarkaša vezuje za našu zemlju...
Zajedno sa Pauom Gasolom proteklih desetak godina vodio je selekciju Španije do najvećih uspeha u njenoj istoriji - titula prvaka sveta u Japanu 2006, dve srebrne olimpijske medalje (Peking 2008, London 2012) i pet odličja na evropskim šampionatima, od toga dva zlatna (Poljska 2009, Litvanija 2011). Njihova generacija, koja je osvajanjem Omladinskog prvaka sveta u Portugaliji 1999. najavila jednu epohu, toliko je postigla u međuvremenu da je porede i s našim poslednjim zlatnim momcima (Divac, Paspalj, Đorđević, Danilović, Bodiroga...).
Navaro je bio uzrok mnogih naših patnji, ali nikada nije krio da je od Srba naučio mnogo toga u košarci. Za trojicu njih je posebno vezan, jer su imali dosta uspeha u Barseloni. Sa Aleksandrom Đorđevićem je osvojio prva dva trofeja u svojoj karijeri (Prvenstvo Španije i Kup „Koraća“ 1998/99), a sa Dejanom Bodirogom i trenerom Svetislavom Pešićem imao je najuspešniju klupsku sezonu (tripla kruna 2002/2003) i osvojio ukupno pet trofeja za dve sezone. Zato smo sa ovim vrsnim bekom, prilikom nedavnog razgovora u Barseloni, uglavnom razgovarali o tim danima (sreli smo se pre no što je žrebom odlučeno da Barselona i Crvena zvezda budu u istoj grupi Top 16 Evrolige)...
Po čemu pamtite vreme kada ste igrali sa Aleksandrom Đorđeviđem u Barseloni?
Za mene je period sa Sašom bio važan, jer sam bio mlad igrač koji je tek ušao u prvi tim. Saša je bio idol za mene, za bilo koga u evropskoj košarci, a uvek se ugledaš na one koji se ističu i koji imaju pobede iza sebe. Ta godina je za nas bila komplikovana zbog nekih izmena. Saša je u odlučujućim trenucima uvek kontrolisao utakmicu i uvek bi ubacio taj pobednički koš. Mislim da je postao veliki igrač zahvaljujući svom karakteru.
U jednom svom intervjuu Đorđević je rekao da se ophodio prema vama i Pauu Gasolu kao stariji brat, da je često razgovarao s vama, ukazivao vam na greške?
Da, Saša je takav bio prema nama. Često smo razgovarali, on je bio pun iskustva, uspeha iza sebe, dobronameran. Ovog leta smo se sreli i popričali. Imamo zaista dobar odnos.
I vas, kao i Đorđevića, znamo po dobrim šutevima u prelomnim trenucima?
Mislim da su šutevi u poslednjim sekundama stvar psihe. Treba imati petlju za to, verovati u sebe, ali i zaslužiti poverenje kod saigrača da znaju da možeš da uradiš to za tim. Nikada me nije bilo strah da šutiram takve lopte. Ali, u poslednje vreme mi baš i ne ide to od ruke. Saša je ipak ubacio mnogo više odlučujućih koševa od mene. Mislim da na to utiču psiha i karakter.
Da li ste iznenađeni uspehom selekcije Srbije i selektora Đorđevića nedavno na Svetskom prvenstvu u Španiji?
Mislim da niko nije verovao da će Srbija ući u finale. To se dešava u sportu. Srbija ima dobar tim, mislim da je Saša uradio veliki posao. Pobedili smo vas u grupi, ali smo poklekli u ključnom momentu, protiv Francuske. Mislim da srpski košarkaši nisu računali da će stići tako daleko, ali su uradili veliki posao i ja im čestitam.
Šta možete da kažete o saradnji sa trenerom Pešićem koji je Barselonu vodio do prve titule prvaka Evrope i jedine triple krune u njenoj istoriji?
Pamtim njegovu strast prema košarci, njegov način rada koji je, u mom slučaju, bio drugačiji od onogo što smo do tada radili. On je trener koji mnogo gestikuliše i izražava se govorom tela i koji je sve bolji sa godinama. Doneo je nešto novo u u Barselonu. Na početku nam je trebalo vremena, ali bila je to uspešna godina za nas. Mnogo traži i ako mora da povisi ton, povisiće ga. Meni lično značilo je to što je uvek verovao u mene, to je bilo ključno. Imali smo mlad tim sa velikim zvezdama, ja sam bio mlađi od njih, a on je uspeo da kombinuje nekolio najboljih sa mlađima, među kojima sam bio i ja. Istakao bih poverenje koje je imao u mene, ophodio se prema meni isto kao i prema ostalima, iz čega se videlo da ću za njega biti važan igrač.
Pešić kaže da je Huan Karlos Navaro i danas jedan od najboljih evropskih igrača samo zato što uživa u svakom minutu čak i u 34. godini. Da li se slažete s tim?
Naravno da je jedna od ključnih stvari da uživaš u onome što radiš, jer bez toga nema napretka. Ovo je sport kojim sam se uvek bavio, kao i moja braća, košarka je naša strast. Imao sam mnogo sreće da budem deo tima kao što je Barselona, koji uvek pretenduje na titule, time sam mnogo dobio. Ali svaki uspeh sam ostavio iza sebe i uvek sam gledao ka budućnosti, težeći da svakog dana budem bolji. Jedna od ključnih stvari je biti ambiciozan.
U Barseloni ste proveli nezaboravne trenutke i sa Dejanom Bodirogom, po čemu njega pamtite?
Dejan je pobednik, zbog načina na koji kontroliše igru. On je igrač kod koga je lopta najčešće i zbog toga je postao tako dobar. U ključnim trnucima znao je da traži loptu, da kontroliše vreme igre i bio je jedan od najboljih košarkaša.
Možete li da uporedite dve velike generacije – nekadašnju jugoslavensku koja je harala kad ste se vi bili dečak - sa sadašnjom španskom koja je obeležila proteklu deceniju?
Kada uporedimo generaciju Jugoslavije i ovu našu, vidimo igrače koji su se neverovatno dobro uklopili u tim, koji su bili gladni pobeda, rođeni pobednici, neustrašivi, sa poštovanjem prema svima i verom u sebe. Nije baš tako lako izjednačiti našu generaciju sa jugoslovenskom.
U Srbiji smo poslednjih godina imali problem da neki igrači nisu hteli da igraju za državni tim. U Španiji, makar nama tako izgleda, svi najveći asovi jedva čekaju da leto dođe da zaigraju za reprezentaciju...
Nema sumnje da mi s radošću igramo za reprezentaciju. Potpuno sam siguran da je u našim uspesima bilo jako važno to što su i igrači sa velikim ugovorima i mnogo osvojenih titula bili uvek verni reprezentaciji. Zbog tog, kako smo govorili, filinga među nama, zbog kolegijalnosti, kao i velikog talenta igrača, imali smo otvoren put do pobeda.
Takoreći čitav život ste u Barseloni, izuzev sezone 2007/2008 koju ste proveli u Memfisu. Kako vidite vašu karijeru, vaš život u u naredne dve-tri godine?
Uh, ne volim da govorim o narednim sezonama. Uvek živim u sadašnjosti. Sada sam zadovoljan svojom fizičkom spremnošću. Idemo, kako se kaže, korak po korak, pa ćemo videti. Dobro se osećam i ni najmanje ne mislim da mi je ostalo malo. Mislim da me čeka još puno toga.
Vaš savet mladim igračima. Da budu poput vas - da pokušaju da izgrade svoj stil (ma koliko bio čudan, kao vaš neodbranjiv šut s jedne noge) - ili da dopuste trenerima da ih oblikuju po svojoj volji?
Prvo bih svima preporučio da se dobro zabave kroz košarku, da uživaju u njoj, zatim da uvek slušaju trenere, jer oni ti najčešće žele samo najbolje. Svako ima svoj lični talenat, ali uprkos talentu, bez rada je jako teško u trenutku kada poostaneš idol ili košarkaška zvezda. Uvek sam imao sreću da budem na pravom mestu u pravom trenutku i mislim da sam to uglavnom zaslužio, ali bez uživanja, bez strasti za košarku, ne možeš ništa da postigneš.
Da li znate da vas neki klinci u Srbiji imitiraju, da vas naši ljubitelji košarke izuzetno cene iako ste nas mnogo puta rastužili?
Zahvalan sam da imam fanove u Srbiji. Srećom, imam dugu karijeru i dobro sam igrao u mnogo država, na mnogo šampionata, i to što gledaoci uživaju sa mnom takođe utiče da nastavim da volim sve ovo što radim. Puno pozdrava za sve ljubitelje košarke u Srbiji...
Aleksandar Miletić
objavljeno: 27.12.2014
.jpg)
