Izvor: Blic, 26.Dec.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do kulturne mape Evrope
Beograd je već decenijama domaćin najvećih evropskih i svetskih sportskih takmičenja Evrope i redovno je za organizaciju takvih događaja dobijao najviše ocene; jedino je još ostalo da u nekoj SF budućnosti organizuje Olimpijadu. Ako bi u oblasti kulture pandan evropskim prvenstvima mogli biti festivali poput Bitefa, Bemusa, Festivala igre ili Beogradskog džez festivala, onda bi se moglo reći da bi dobijanje statusa Evropske prestonice kulture bilo nešto poput kulturne olimpijade. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Možda zvuči neverovatno, ali Beograd zaista ima dobre šanse da dobije ovaj status 2020. godine.
Organizacioni odbor za kandidovanje Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine nedavno je predao strategiju ovog projekta Evropskoj komisiji u Briselu, gde je projekat ocenjen kao izuzetan. Šta je toliko zanimljivo u ponudi Beograda?
"U našoj kulturi zapravo nikada nije postojala bilo kakva dugoročna strategija, nego su se planovi pravili od godine do godine. U Evropi je ustaljena praksa pravljenja četvorogodišnjih planova, kao i strategija kojima se predviđa razvoj kulture u dužem periodu; mi ovim projektom prvi put dobijamo nešto slično”, kaže za "Blic” član Organizacionog odbora profesorka Milena Dragićević-Šešić. I još: "Beograd treba da postane grad kulturne raznolikosti, ali cilj je da se u narednih 10 godina Beograd istakne kao grad nauke, budućnosti, politički centar, ali i grad po meri deteta i svih njegovih građana”, kaže profesorka Dragićević-Šešić.
Jedan od planova jeste i da se ožive svi delovi Beograda da bi se konačno napustila praksa po kojoj se devedeset odsto kulturnih sadžaja u glavnom gradu dešava u krugu dvojke.
"Tu je veoma zanimljiv primer Čukarice, koja je početkom dvadesetog veka zbog industrijalizacije i velikog priliva emigracije iz Evrope u jednom trenutku razvila veoma zanimljiv urbani identitet, da bi on danas potpuno nestao. Naša namera je da vratimo ta kolektivna sećanja koja proističu iz pojedinačnog pamćenja sugrađana”, kaže Milena Dragićević-Šešić.
Predsednik organizacionog odbora projekta "Beograd 2020” Aleksandar Peković kaže da je tokom sprovođenja strategija važan partnerski odnos sa gradovima u Srbiji, regionu i u Evropi, kao i uključivanje 17 beogradskih opština. "Mi smo do sada uspostavili partnerske odnose sa Peruđom, Krfom, Banjalukom, Viljnusom i Ljubljanom, a u planu je sklapanje partnerskih veza sa još 10 evropskih gradova”, kaže Peković i dodaje da je studija agencije "Palmer/Ray” po narudžbi Evropske komisije pokazala da se na jedan uložen evro organizatoru projekta vrati osam do 10 evra. "Postoji i srednjoročna i dugoročna korist: otvaranje velikog broja novih radnih mesta, od prodaje ulaznica, merčandajzinga, turizma, dobit od ugostiteljstva itd”.
Upravo je ta širina kandidature Beograda, kao i ideja dugoročnog razvoja grada Beograda u oblasti kulture sa strukturom partnerskih gradova iz Srbije, regiona Balkana i Evrope ono što je naišlo na snažnu podršku u Briselu. Žaklina Paku iz Evropske komisije je pohvalila projekat, uz konstataciju da u ovoj fazi nijedan grad koji se kandidovao nije imao tako sređen i obiman dokument.
A šta će za Beograd značiti ukoliko postane evropska prestonica kulture?
Član Odbora novinar Peca Popović kaže za "Blic” da je za njega iskustvo iz Glazgova u tom smislu veoma ilustrativno.
"Kada sam šezdesetih godina bio u Glazgovu, to je bio jedan od najmračnijih gradova Evrope. Taj isti grad je 1990. godine bio izabran za evropsku prestonicu kulture i danas je jedan od najblistavijih evropskih gradova, pravi grad svetlosti”, kaže Popović.Osim izgradnje kulturne infrastrukture, Beograd bi ostvario i finansijsku korist: na uložen jedan evro vraća se između osam i deset evraMilena Dragićević-ŠešićPetar PopovićRekonstrukcija Narodnog muzeja traje već godinama, idejno rešenje novog-starog izgleda muzeja i trgaAleksandar Peković
Primer Maribora
O tome šta bi dobijanje statusa evropske kulturne prestonice moglo da znači Beogradu, koji već duže vreme kuburi s kulturnom infrastrukturom, najbolje govori primer Maribora, Evropske prestonice kulture 2012. godine. Pomoću sredstava iz evropskih fondova Maribor je već obnovio dvorac iz 13. veka, koji će biti središte manifestacije, stari samostan pored reke Drave preobražen je u lutkarsko pozorište, a uskoro će biti obnovljena i crkva u njegovoj blizini i transformisana u dom za muzičare.
Deset godina kulture
Prema strategiji "Beograd 2020”, svaka naredna godina biće u znaku neke kulturne oblasti:
n2012. će biti u znaku digitalne umetnosti i filma; očekuje se da veliki podsticaj našoj kulturi sledeće godine bude otvaranje nove zgrade Jugoslovenske kinoteke.
n2013. zamišljena je kao godina baštine, u kojoj će između ostalog biti sređeno Staro sajmište
n2014. muzika i ples biće u središtu pažnje, a do tog vremena Beograd bi trebalo da dobije nove koncertne dvorane
n2015. godine tema će biće književnost
n2016. tema je "Grad po meri deteta”
n2017. biće obeleženo 50 godina Bitefa
n2018. planirano je da u prvom planu budu urbanizam i arhitektura
n2019. teme su vizuelna i alternativna umetnost
n2020. kao kruna celog procesa, predviđeno je da svi ovi projekti budu objedinjeni u jedan
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
