Izvor: MozzartSport.com, 16.Sep.2017, 07:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BM-51

Srpsko oružje za Sloveniju

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Istanbula)

Nema prideva, epiteta, ni pohvale kojom Slovenija nije počašćena zbog pruženih igara na ovom Evropskom prvenstvu. I, zaslužili su Zmajčeki svaku izgovorenu, napisanu reč. Igraju za oko najatraktivniju košarku, dosadašnjeg šampiona ponizili >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << su sa stilom, imaju NBA zvezdu sa prosekom od 30 minuta, 20 poena, četiri skoka i šest asistencija, velemajstora u telu deteta, najboljeg naturalizovanog Amerikanca, trenera cenjenog u NBA dvorištu... Ali, nema srpsko bojno oružje: BM-51.

Njega je Aleksandar Đorđević odlučio da upotrebi baš na ovom turniru, a u nedelju mogao bi da izraste u čoveka odluke tokom bitke za zlato.

Snaga Slovenije jesu Goran Dragić i Luka Dončić, s tim da družina iz Dežele na papiru nema odgovor za Bobana Marjanovića. Gašper Vidmar i Žiga Dimec pokazali su se kao solidna rešenja u dosadašnjem delu prvenstva, prvenstveno u defanzivnom polju i rvanju s protivničkim centrima. Za džina od 222 centimetara biće potrebno daleko više od solidnog.

Marjanovićev šou iz prvog dela susreta protiv Rusije podsetio je ljubitelje jadranske košarke, ali i NBA manijake koliko Boban zapravo može. Bilo je i u ranijem delu Evrobasketa statistički kvalitetnih izdanja - 22 poena ubacio je Belgiji, prethodno 19 Rusiji u grupnoj fazi. Ipak, ovo polufinale lansiralo je Marjanovića u zvezdano sazvežđe. Igrao je košarku onako kako i voli - jednostavno, bez mnogo zadržavanja lopte, konkretno. Jagodu na tortu stavio je dodavanjem iza leđa, preko desne noge Timofeja Mozgova, za Vladimira Lučića čime je mnogima vratio film na partije iz San Antonija i posebno Crvene zvezde. Na njegove minijature u momentima kada to niko ne očekuje.

U oba meča sa Rusijom istrpeo je mnogo batina, od Mozgova, preko Ivleva, do Zubkova. Ali, ovog puta nije dozvolio da to utiče na njega. Ko god da je bio protivnik, njemu je bilo dovoljno tako malo da napravi mnogo. Bez driblinga, samo okret u stranu, skok i lagani izbačaj jednom rukom. I lopta koja samo talasa mrežicu. Koliko puta se ta scena ponavljala? Ne samo u Istanbulu, već i prethodnih godina. Poput trake koju konstantno vraćate unazad kako biste pogledali određenu sekvencu.

I to je radio s mnogo elana i samopouzdanja. Što će mu za finalnu utakmicu značiti mnogo. Posebno kada se uzme da će na Bogdana Bogdanovića verovatno pasti dodatni teret, ukoliko se Stefan Jović ne oporavi do utakmice. Jer, treba nadomestiti ono što će Goran i Luka, hteli - ne hteli, da urade. Baš kao Aleksej Šved, iako su se Vladimir Lučić i Dragan Milosavljević, pre svih, iscedili kako bi ga usporili.

Zato je rešenje za Sloveniju upravo - kroz reket i preko Bobana Marjanovića. Baš kao i dosad, ali uz mnogo vere, baš kao u meču protiv Rusije. I tako, ponovo, na „repeat“.

Čudan reprezentativni put prošao je Boban Marjanović tokom poslednje dve godine. Spletom okolnosti, nije ga bilo u nacionalnom timu, zbog čega se i danas povremeno vode polemike. Takav status doveo je do toga da poziv u nacionalni tim ovog leta donekle nije bila stvar očekivanog, već iznenađenja.

Baš zbog svega što se dešavalo tokom poslednje dve godine i prašine koja se podigla oko njegovih izostanaka s reprezentativnih akcija, Boban Marjanović imao je poseban status. Praktično svi igrači u timu, pa i debitanti poput Marka Gudurića ili Branka Lazića, imali su bolju početnu poziciju.

I to nije stvar selektorovog inata ili nečije pokvarene namere. To je stvar principa. A princip je jasan - kada toliko puta otkažeš, iz opravdanih ili neopravdanih razloga, moraš da dokažeš da si vredan čekanja. Marjanović je prihvatio činjenično stanje, rešen da selektoru, njegovim saradnicima i javnosti pokaže da je dostojan član reprezentacije i više nego bitan šraf selekcije.

Od igrača nadgledanog posebnom lupom tokom priprema i Evropskog prvenstva izrastao je u legitimnog člana ekipe, drugog najefikasnijeg strelca i čoveka od koga svi ponovo zaziru.

Ima on svojih nedostataka, majka priroda mu je dala visinu i neviđeni talenat za košarku, ali je negde morala da mu uzme. I to je nešto što treba prihvatiti kao realnost. Niko nije savršen.

Bez obzira na sve, Marjanović igra pakleno dobro i Srbiji je potreban u nedelju u punom sjaju.

(FOTO: Fiba.basketball)

Nastavak na MozzartSport.com...