Izvor: Politika, 02.Avg.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina meri rusku odlučnost
Janukovič nudi Rusiji dodatni kapacitet ne bi li odustala od „Južnog toka” kojim Rusija želi da izbegne stalnu pretnju od zavrtanja ventila
Zvanična ponuda predsednika Ukrajine, Viktora Janukoviča, Rusiji i Evropskoj uniji da odustanu od gradnje „Južnog toka” i problem transporta gasa preko Ukrajine reše gradnjomdodatnog ukrajinskog gasovoda, neće pokolebati „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gasprom” u ideji da krene u gradnju alternativnog gasovoda jer je ovo najbliži put da gas od Rusije stigne do Italije s kojom je Moskva prva i ušla u ceo projekat, tvrdi u razgovoru za „Politiku” Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.
Koncepcija koju predlaže aktuelni ukrajinski predsednik podrazumeva osnivanje zajedničke kompanije uz učešće zemalja EU, Rusije i Ukrajine, za izgradnju gasovoda preko teritorijete zemlje koji bi obezbedio dodatne količine gasa za Evropu.
Svoje tvrdnje Vuletić potkrepljuje i zvaničnom tvrdnjom „Gasproma” da će graditi „Južni tok”, kojim bi prve količine gasa trebalo da poteku 2015. godine. Dodaje da je ovaj gasovod projektovan da s jedne strane mimoiđe Ukrajinu, koja se poslednjih godina pokazala kao nepouzdan partner, a s druge da bude i valjan odgovor na projekat „Nabuko”, kojim Amerika želi da smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Tačka na neizvesnost o gradnji „Južnog toka” stavljena je, kaže Vuletić, prilikom nedavnog potpisivanja sporazuma o gradnji gasovoda preko Bugarske, tako da bi on trebalo da prođe još i kroz Grčku, Srbiju, Mađarsku, Hrvatsku, Sloveniju, Austriju, a jedan krak ide u Republiku Srpsku i Makedoniju. Cilj je da se gas na najjeftiniji način dopremi do Italije koja troši oko 70 milijardi kubika gasa koji joj sada stiže iz Alžira kroz šest podvodnih gasovoda.
Upitan da li bi samo reč aktuelnog ukrajinskog predsednika zvaničnoj Moskvi mogla biti dovoljan zalog da problema u transportu gasa neće biti, kako se spekuliše, i da „Gasprom” odustane od „Južnog toka”, Vuletić pita: „A šta će biti ukoliko se vrati raniji predsednik koji je blagonaklono gledao na gradnju konkurentnog gasovoda ’Nabuko’?”
Balkan ima značajnu ulogu kao čvorište za snabdevanje Evrope ruskim gasom, a u tome je, ključni projekat „Južni tok”, koji prolazi kroz Srbiju. Istovremeno je energetika glavni mehanizam za jačanje uticaja Rusije u jugoistočnoj Evropi.
Evropska unija koja, kako potvrđuje naš izvor upućen u gasne prilike, petinu ukupnih količina gasa dobija preko Ukrajine, na spor Moskve i Kijeva gleda kao na njihovu bilateralnu stvar u koju se neće mešati sve dok ponovo ne bude ugroženo snabdevanje Evrope gasom.
Ovaj izvor kaže da je upoznat s predlogom Ukrajine i dodaje da bi Rusija mogla, eventualno, odustati od gradnje „Južnog toka” i koristiti postojeći preko Ukrajine samo ukoliko bi se postigao politički dogovor da Moskva postane vlasnik ukrajinskog gasovoda.
Međutim, veliko je pitanje zašto bi Ukrajina to učinila Rusiji, kada se zna da se preko ukrajinske teritorije transportuje 80 odsto ruskog gasa, od čijeg se transporta ubiraju pozamašne pare.
Na konstataciju da je Belorusija to već ponudila zvaničnoj Moskvi, u zamenu za jeftiniji gas, ovaj izvor kaže da Rusija već ima udela u ovom cevovodu, te da je jedino Ukrajina od bivših sovjetskih republika zadržala vlasništvo nad infrastrukturom gasovoda i tranzitom gasa. Upravo joj to, objašnjava ovaj izvor, ostavlja mogućnost da ima prednost u pregovorima s „Gaspromom”. Taj gasovod gotovo da čuva Ukrajini energetsku nezavisnost.
„Južni tok” obuhvata deonicu od 900 kilometara ispod Crnog mora do Bugarske, gde bi trebalo da se račva u dva kraka– južni preko Grčke u Italiju i severni, kroz Srbiju i Mađarsku, koji će završiti u Austriji, odnosno na gasnim skladištima „Baumgarten” i „Arnoldštajn”.
Upitan koliko su tačne spekulacije da je razlog više zašto bi Rusija trebalo da odustane od skupog projekta „Južni tok” i to što su dve trećine kapaciteta postojećeg ukrajinskog gasovoda slobodne, naš izvor kaže da su možda slobodnije leti, ali da nema govora da tolikih viškova ima. Jer da je tako Srbija, koja je na ovom pravcu ne bi tokom zime imala problema da preuzima dovoljno gasa na Beregovu.
Kapaciteta Ukrajinskog gasovoda je između 80 i 100 milijardi kubika, dok bi prema poslednjim procenama „Južnim tokom” trebalo da prolazi oko 63 milijardi odnosno pokriće oko 35 odsto ruskog izvoza gasa u Evropu.
Rusija prirodni gas u Evropu isporučuje po takozvanom centralnoevropskom gasovodu, koji ima osnovna dva kraka – kroz Ukrajinu, po čijoj teritoriji prolazi više od dve trećine kapaciteta i kroz Belorusiju.
Bilo kako bilo, Ukrajina je ključ cele gasne priče, a njeni kapaciteti mogu biti rasterećeni tek završetkom „Južnog” i „Severnog toka”, kao i gradnjom sve većeg broja podzemnih skladišta gasa..
I pored svega ovoga ovaj „Politikin” izvor ne dovodi u pitanje gradnju „Južnog toka”, dodajući da bi fizibiliti studija za Srbiju trebalo da bude završena do kraja godine, a da bi 2011. bila izvedena i konačna računica koliko će koštati gradnja „Južnog toka”. Po svemu sudeći ponuda Janukoviča biće još dugo bez odgovora.
Ukrajina je, takođe, spremna da postojeći sistem gasovoda modernizuje uz učešće EU i Rusije, rekao je ukrajinski predsednik i istakao da je njegova zemlja bila i da će uvek biti pouzdan tranziter energetskih sirovina, koje se transportuju po njenoj teritoriji iz Rusije u Evropu.
Jasna Petrović
-----------------------------------------------------------
„Južni tok” prioritet
U „Gaspromu” potvrđuju da im je „Južni tok” prioritetni projekat i da će biti završen prema planu, kao i da trenutno spremaju studije izvodljivosti za sve delove gasovoda. Studije, među kojima je i srpski deo gasovoda, „Gasprom” planira da završi do kraja 2010. godine.
---------------------------------------------------------------------------
Škundrić: Studija za Srbiju gotova do kraja godine
–„Južni tok” je jedan od prioritetnih projekata EU i Rusije. Trenutno smo u fazi završetka fizibiliti studija kroz svih 12 zemalja kroz koje prolazi. Studija za Srbijubiće gotova do kraja godine, a naša zemlja je prva koja je osnovala zajedničko preduzeće s ruskim partnerima – potvrdio je za „Politiku” Petar Škundrić, ministar energetike.
Evropske potrebe za gasom iz godine u godinu rastu i s toga treba očekivati realizaciju i „Južnog” i „Severnog toka”.
Imajući u vidu važnost ovog projekta, kako za Srbiju tako i za Evropu,Ministarstvo energetike je pokrenulo inicijativu o održavanju konferencije zemalja učesnica projekta „Južni tok”.
– Predložili smo između ostalog da Srbija bude domaćin tog skupa. Mišljenja sam da bi na ovoj konferenciji mogli zajednički da rešimo sva preostala otvorena pitanja vezana za realizaciju ovog važnog transevropskog projekta” – zaključuje aktuelni ministar energetike.
objavljeno: 03/08/2010
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
