Izvor: Danas, 08.Sep.2014, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalna evolucija /2
2) Usklađivanje domaćeg sa pravom EU nije samo sebi cilj, ne predstavlja larpurlartistički normativni performans, već je njegov smisao u pravilnoj primeni kako zakonodavstva na snazi, tako i onog čije se usvajanje tek planira.
Moglo bi se otići čak i korak dalje, tvrdeći da je postupnost u razmatranju i usvajanju novih zakonskih rešenja preduslov za njihovu valjanu primenu. Kroz svoje redovne izveštaje o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, Evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << komisija posebnu pažnju posvećuje problemima u primeni domaćeg zakonodavstva.
3) Usklađivanje je počelo na dan potpisivanja SSP-a. Da nije bilo ove odredbe, moglo se dogoditi da bude izgubljeno značajno vreme, budući da je, zbog političkog zastoja i složenosti procesa ratifikacije u svim državama članicama EU, od potpisivanja (29. april 2008. godine) do stupanja na snagu (1. septembar 2013. godine) SSP-a prošlo više od pet godina. Kako navodi stav 3 člana 72 SSP-a, usklađivanje je u ranoj fazi bilo usredsređeno na "osnovne elemente pravnih tekovina o unutrašnjem tržištu, pravosuđe, slobodu i bezbednost, kao i na druga područja vezana za trgovinu". Zbog značaja ovih oblasti, ali i izvesnog zaostatka u pripremi predloga zakona, usklađivanje i dalje traje u svim navedenim oblastima i daleko je od svog kraja. Uopšteno posmatrano, ne može se reći da je i u jednoj oblasti zakonodavstva usklađivanje potpuno okončano, budući da pravo EU stalno evoluira.
4) Način praćenja usklađivanja zajednički definišu organi Srbije i Evropska komisija. Dovođenje u sklad unutrašnjeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama EU je složen proces u koji su uključeni brojni državni organi Srbije koji pripadaju svim trima granama vlasti. Naravno, Narodna skupština kao zakonodavac ima poslednju reč pri usvajanju akata zakonske snage; međutim, Vlada se po pravilu javlja kao predlagač ovih akata, dok je učešće sudstva, kao garanta vladavine prava, od nemerljivog značaja u procesu usklađivanja. U početku je (period 2008-2012. godina) domaći operativno-strateški akt koji se ticao usklađivanja nosio naziv Nacionalni program za integraciju R. Srbije u Evropsku uniju (NPI), da bi kasnije dobio naziv koji mnogo više odgovara sadržini dokumenta: Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (National Programme for the Adoption of the Acquis - NPAA).
U opštem smislu, načini "praćenja sprovođenja usklađivanja", koji bi, po članu 72, stav 5 SSP-a trebalo da budu posledica dogovora Srbije i Evropske komisije, za polaznu osnovu imaju uspešnost u realizaciji NPI/NPAA. Iako će naredna dva nastavka biti posvećena teškoćama u procesu usklađivanja, na ovom mestu, kao primer nesklada između složenosti ovog normativnog poduhvata i pristupa nekih državnih organa, ima smisla navesti samo rečenicu sa zvaničnog veb-sajta jednog vladinog organa, gde se pre nekoliko godina tvrdilo da je NPI "sačinjen tako što su saradnici u ministarstvima pročitali sva pravna pravila EU, utvrdili šta je u našem zakonodavstvu usvojeno i napravili veoma jasan plan u kojem bi roku standardi koji još nisu prihvaćeni u Srbiji trebalo i ovde da zažive, sve do 2012, koja se smatra godinom kada će naša država biti spremna da preuzme sve obaveze iz članstva EU." U relativno kratkom roku pročitati "sva pravna pravila EU" i uporediti ih sa domaćim zakonskim i podzakonskim aktima je već kolosalan posao, koliko god želeli da verujemo da saradnici u ministarstvima sjajno vladaju engleskim (francuskim, nemačkim) jezikom; mnogo je, međutim, teže shvatiti naivnost uverenja da će "standardi (...) da zažive" za manje od četiri godine.
Autor je doktor Univerziteta u Strazburu i ekspert za pitanja usklađivanja sa pravom EU
(Nastaviće se)
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
