Izvor: RTS, 12.Jan.2014, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odraz Turske u evropskom ogledalu
Zbog kršenja demokratskih institucija i autoritarnog postupanja, EU sve snažnije kritikuje tursku vladu. Pred dolazak premijera Redžepa Erdogana u Brisel, zvaničnici poručuju da su veoma nezadovoljni zbog odstupanja od demokratskog puta. Turska ima i evropsku, a ne samo "neo-otomansku sudbinu", poručuju iz Brisela.
Sve snažnije kritike Evropske unije turskoj vladi Redžepa Erdogana, zbog kršenja demokratskih institucija i autoritarnog postupanja, stižu u času kad >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Erdogan za desetak dana treba u Briselu da se sastane s čelnicima EU.
Vodeći zvaničnici EU će mu poručiti da su jako nezadovoljni zbog odstupanja od evropskog demokratskog puta i reći da Turska ima i evropsku, a ne samo "neo-otomansku sudbinu".
Stabilna i demokratskim putem usmerena Turska, koja je kandidat za članstvo u EU, potrebna je Evropi zbog bezbednosti evropskih granica, isto kao i sigurnosti snabdevanja gasom i naftom, jer mnogi gasovodi i naftovodi u Evropu stižu preko Turske.
To su predočili mnogi izvori u EU, a Evropska komisija je ponovo oštro zamerila Erdoganu da skandal oko korupcije u njegovoj vladi, zbog čega su ostavku morala da podnesu tri ključna ministra (jednom je nađeno četiri miliona dolara u kutijama za cipele), pokušava da spreči tako što sprovodi čistku u policiji i guši, ili smenjuje tužioce i sudije koji istražuju tu korupciju, i time narušava nezavisnost sudstva i pravnu državu.
Erdoganova "islamsko-konzervativna" vlada, kako se sad uobičajeno kaže, je više godina imala podršku Zapada, zahvaljujući ekonomskom napretku i izmeštanju vojske izvan bitnog političkog upliva, uz poruke Ankare da je vladajuća AKP stranka "demoislamska", da želi da pomiri "otomanski" islam i demokratiju i bude uzor zemljama na uzburkanom susednom Bliskom i Srednjem istoku i oblasti Kavkaza.
Takođe se u EU i Vašingtonu smatralo da turska "neo-otomanska" spoljna politika, s ambicijom da igra bitnu ulogu i na Balkanu, može da bude brana prodoru ekstremističkih islamskih snaga, naročito u Bosnu, na Kosovo i Albaniju.
Sad i u Evropi i u Americi smatraju da su "neo-otomanska" politika, odnosno "neoosmanizam", doživeli neuspehe, a posebno se Erdoganovoj vladi zamera izvesna saradnja i podrška islamskim ekstremistima Al Kaide u Siriji.
U krugovima EU je agenciji Beta preneseno i veliko iznenađenje i nerazumevanje nedavne Erdoganove izjave u Prizrenu da je "Kosovo Turska, a Turska Kosovo", što je izazvalo vidno nezadovoljstvo u Beogradu.
Srpski čelnici su poručili da se sad vide "pravi ciljevi" turske vlade na Balkanu, što se nadovezalo i na ranije nerazumevanje i sumnje oko snažne podrške šefa turske diplomatije Ahmeda Davutoglua islamskoj ideologiji i geopolitici pokojnog Alije Izetbegovića u Bosni.
Erdoganova vlada je godinama imala podršku EU i Amerike, ali su posebno zahtevi za više demokratije i masovne demonstracije u Istanbulu i drugim turskim gradovima prošlog leta, koje je vlada surovo ugušila policijskom silom i optužbama za "zaveru" i pokušaj državnog udara, jako zabrinuli Brisel i Vašington.
Vrhunac je ono što sad EU i SAD smatraju da se događa je potez Erdogana, da posle neuspelog pokušaja promeni Ustav kako bi mogao da ostane na funkciji, potčini pravosuđe njegovoj vlasti.
Što se vidi kao novi dokaz da, uz "puzajući islamizam", protiv čega su se bunile stotine hiljada demonstranata koji su tražili da se očuva nasleđe laičke države oca savremene Turske Kemala Ataturka, vladajuća stranka AKP i njen šef jasno žele da u zemlji učvrste svoj "autoritarni režim".
Iako su, posle velikog otpora i sumnji, Nemačka i još neke članice EU prošle godine pristale da se nastave pregovori EU o članstvu s Ankarom, sad su evropsko-turski odnosi došli u novu kritičnu fazu.
Već ranije je bilo sumnji da Erdogan i AKP zaista žele da krenu "evropskim", a ne samo "neo-otomanskim" putem i čak je turski ambasador pri EU prošle godine izjavio da je to pridruživanje EU "završema priča".
Međutim, u Evropskoj uniji se smatralo da nastavak tešnjih veza s vlašću u Ankari i sami pregovori o članstvu mogu imati "demokratskog upliva" na Erdogana i AKP, koji imaju glavnu podršku u islamski tradicionalnoj i manje razvijenoj Anadoliji, uz želju i da EU time uveri proevropske političke snage i poslovne krugove u Istanbulu i Maloj Aziji, da želi da Turska bude što više pridružena i okrenuta Evropi.
Erdogan se sada posvađao ne samo s Evropom, već i Amerikom, pretio je da će proterati američkog ambasadora u Ankari, koja je nazivao "provokatorom" i optuživao SAD i Izrael da stoje iza "zavere" i otkrivanja korupcije u redovima njegove vlada.
Iz Vašingtona stižu sve žešće zamerke zbog autoritarizma, kršenja demokratskih institucija i "puzajućeg islamizma" sadašnje, kako se u EU i SAD kaže, turske "islamsko-konzervativne" vlade koja je i članica NATO, a nedavno je veoma uznemirila Brisel i Vašington kad je najavila kupovinu kineskih vojnih raketa.
Turska je za mnoge zemlje EU i važno tržište, u koje su evropske banka i kompanije poslednjih godina uložile veliki kapital, a sad turski poslovni krugovi izražavaju veliku zabrinutost zbog očigledne političke krize u zemlji, turska berza je nestabilna, a turski građani su već deo ušteda u oslabljenim turskim lirama preselili u 20 milijardi dolara.
I evropski američki komentatori smatraju da je vlast Erdogana i AKP uzdrmana i da bi to možda mogao biti i početak neke promene, iako se ukazuje i na to da je opozicija nedovoljno organizovana i za sada ne pokazuje sposobnost da politički usmeri veliko nezadovoljstvo one turske srednje klase koja je ponovo izašla na ulice.
Ali ni Erdogan ne sedi skrštenih ruku i, uz očigledno nastojanje da pravosuđe stavi pod svoj nadzor.
Čak i ljutom neprijatelju, turskoj vojsci, inače najjačem čuvaru Ataturkove laičke države, nudi da se izvrši revizija ranijih presuda kojima su na stotine generala i visokih oficira osuđeni na zatvor pod, u EU i SAD smatraju u mnogome isfabrikovane optužbe, za pokušaj državnog udara.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
