Izvor: Press, 20.Sep.2013, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemački uslovi deo pregovaračkog okvira EU?

Uoči objave pregovaračkog okvira, najavljene za 20. decembar, članice Unije vode diplomatsku borbu o listi uslova koja sadrži i zahtev da se poglavlje 35 o Kosovu otvori na početku pregovora i ne zatvara do kraja, kao i da se pregovori mogu suspendovati u bilo kom momentu ako Beograd ne ispunjava obaveze.

Iz sedišta EU, evropskih prestonica i Beograda dolaze različita tumačenja hoće li devet nemačko-britanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << uslova biti uvršteni u pregovarački okvir, kao i da li su oni novi ili već poznati.

Prema rečima ministra bez portfelja zaduženog za evrointegracije u Vladi Srbije Branka Ružića nema novih uslova za Srbiju niti je potrebno podizati tenzije "oko nečega što ne postoji u realnosti".

"Ne možete dobiti bolju garanciju za to nego što smo dobili na današnjem sastanaku, kojem sam prisustvovao sa Tanjom Miščević, sa specijanim izaslanikom nemačkog Ministarstva za spoljne poslove za Zapadni Balkan Ernstom Rajhelom koji je jasno rekao da se njima čudnim čine najave o nekim novim uslovima. To prosto ne stoji", rekao je Ružić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

On je naglasio da "nema potrebe za dramatizacijom i podizanjem tenzija oko nečega što faktički ne postoji u realnosti" i dodao da očekuje da pregovarački okvir 20. decembra korespondira sa realnim stanjem u Srbiji.

Ružić je dodao i da postoji tendencija da se u javnost iznose stavovi koji nisu provereni, a govore o "davno prošlom vremenu".

Da nije potrebno "dramatizovati" složio se i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak koji je danas izjavio da u EU nije sa odobravanjem primljen predlog Britanije i Nemačke da se poglavlje 35 o Kosovu otvori na početku pristupnih pregovora sa Srbijom, istakavši da svaki predlog treba da se usvoji konsenzusom.

"Ima nekih pojedinačnih predloga, ali to sve treba da se usvoji konsenzusom i zato ne treba previše dramatizovati te glasove koji dolaze iz nekih država članica", rekao je Lajčak novinarima u hotelu "Hajat", gde se održava treći Beogradski bezbednosni forum.

Prama njegovim rečima, predlog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine došao je prerano.

"Nijedno pitanje ne sme da ima privilegovan položaj u odnosu na druga pitanja tokom pregovora o članstvu", rekao je Lajčak.

Govoreći o početku pristupnih pregovora Srbije i EU šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je danas da je još rano proceniti kako će izgledati pregovarački okvir EU.

"Što se tiče pregovaračkog okvira to je pre svega posao za Komisiju u saradnji sa članicama EU. Rano bi bilo da kažem kako će taj okvir izgledati na kraju, ali ja sam optimista", rekao je Devenport za Tanjug.

On je podsetio na važnu odluku Evropskog saveta iz juna da se međuvladina konferencija održi najkasnije do kraja januara, istakavši da je to jedinstven stav i dodao da sporazum Beograda i Prištine predstavlja prekretnicu.

"Sada svi treba da vidimo punu implementaciju tog sporazuma i u tom kontekstu je i održavaje lokalnih izbora na KiM. To je pitanje od velikog značaja", rekao je Devenport.

Britanski predstavnik u Političko-bezbednosnom komitetu EU Džulijan Brajtvajt, govoreći o nemačko-britanskom predlogu da se poglavlje o Kosovu otvori na početku pristupnih pregovora sa Srbijom, rekao je danas da London želi da bude siguran da je Srbija ispunila sve uslove za otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom.

"Želimo da budemo sigurni da je Srbija ispunila uslove za otpočinjanje pregovora kako bi Evropski savet u decembru mogao da donese odluku o datumu za početak pregovora", rekao je Brajtvajt na Beogradskom bezbednosnom forumu u okviru debate o evropskim integracijama regiona.

On je istakao da je ključno da se ispune kriterijumi koje je Evropski savet postavio 28. juna, donoseći odluku da pregovori sa Srbijom počnu najkasnije u januaru sledeće godine.

Prema rečima nemačkog univerzitetskog profesora i stručnjaka za Zapadni Balkan Franc-Lotara Altmana Nemačka neće imati ništa protiv da počnu pristupni pregovori Srbije i EU "ako usledi jasna implementacija Briselskog sporazuma".

On je za Tanjug rekao da je briselski sporazum Beograda i Prištine ostavio veoma pozitivan utisak na članice EU, a da je sada od ključne važnosti koliko brzo će biti implementiran.

"Mislim da smo svi iznenađeni kako sadašnja (srpska) vlada ima veoma pragmatičan pristup kada je reč o situaciji u kojoj se Srbija nalazi, a koja je determinisana pre svega, odnosom između Beograda i Prištine", kaže nemački analitičar.

On, međutim, dodaje, da će narednih nedelja i meseci moraju da uslede najvažniji koraci.

"Ako se to desi, i ako implementacija sporazuma bude očigledna, onda ni Nemačka neće imati problem da se saglasi sa početkom pregovora", uveren je Altman.

Kako danas prenose beogradski mediji Nemačka je, uz podršku Velike Britanije, sročila listu zahteva koje bi da ubaci u pregovaracki okvir EU za Srbiju.

Osim zahteva da se na početku pregovora otvori poglavlje 35 o Kosovu i da se ne zatvara do kraja, trazicće se primena svih tačaka Briselskog sporazuma, a da Beograd konstantno na terenu dokazuje da neće ometati Prištinu u procesu evrointegracija.

Na listi zahteva nalazi se i da Beograd i Priština potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima pre punopravnog clanstva u EU, da se pregovori suspenduju u bilo kom momentu, ukoliko Beograd okleva ili prekine sprovodenje obaveza.

Traži se takođe i uspeh lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, potpuno uklanjanje paralelnih struktura na severu Kosova, slobodno kretanje kosovskih carinika, nastavak reforme pravosuđa i borba protiv korupcije, pomirenje u regionu i vidljiv napredak u otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Press...