Izvor: Politika, 27.Nov.2011, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontinentalna tranzicija
Među diplomatama u Beogradu se, čujem, priča da bi u dogledno vreme glavninu članica EU mogle da čine zemlje nastale iz bivše SFRJ. Kad svi mi uđemo, iz nje će izaći vodeće sile, pa njihove stare i nove sledbenice, tako da će se jezgro kontinentalne zajednice svesti na zbirku rasturača balkanske zajednice.
Reč je, naravno, o vicu. Sročen je u radionicama crnog humora koji se kalemi na učestala predviđanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Evropskoj uniji predstoje „crni dani”.
Šeretluk obogaćuju i satiri vični bivši Jugosloveni. Potrese u EU, ka kojoj svojski teže, komentarišu žalopojkom: „Da se jadan za zelen bor uhvatim, i on bi se jadan osušio”…
Evropi se ponovo kači etiketa „izvora krize”, kojoj se ni ovoga puta „ne vidi kraj”, ni vremenski ni geografski ni politički ni ekonomski. Kao da je postala „banja” za katastrofičare. Predskazuju „propast evra, rashodovanje Unije”, pa i potonji globalni lom kakav nije zabeležen posle Drugog svetskog rata.
Ništa od toga se neće dogoditi, poručuju proevropeisti. Među njima i vodeći zvanični dubl „Merkozi” (Merkel-Sarkozi), koji je najavio plan za izmene u sporazumima EU i poboljšanje upravljanja zonom evra. S nestrpljenjem se očekuju, pogotovu što dvojac nije dovoljno usaglašen, detalji tog reformističkog projekta, za koji se pretpostavlja da će biti glavna tema samita Unije, zakazanog za isti onaj 9. decembar za kada je najavljena odluka o kandidaturi Srbije za učlanjenje.
Danas izgleda izvesno da će se EU bitno menjati, mestimično možda čak onoliko koliko i mi da bismo postali deo nje, kako god se preoblikovala. Nagoveštavaju joj se različite i brzine i „lige”, ali i veće objedinjavanje nadležnosti i kontrola finansijskog ponašanja.
EU već više nije ono što je bila, sugeriše hamburški „Špigl”. U vidu ima: vanredni rast uloge i uticaja Nemačke, uz potporu Francuske, postavljanja tehnokrata na čelo uzdrmanih zemalja, spoljni nadzor nad prezaduženim državama, kao i širenje protesta građana zbog preteranog prebacivanja tereta krize na njihova leđa…
U toku je, zapravo, nova velika kontinentalna tranzicija. Čini se ništa manja važna od one u sistemima koji su posle obaranja levih i desnih diktatura uvežbavale da postanu deo demokratske zajednice.
Od prethodnih tranzicija, sadašnja se razlikuje trostruko. Prvo, izvodi se u miru i bez ideoloških podela. Drugo, njene transformacije su toliko specifične da nemaju jake spoljne saveznike, kakve je ona imala u svetskim ratovima (računajući i hladni rat). Treće, sama sebe treba da redefiniše, naročito zato što zbivanja u svetu (naročito uzlet azijskih „zmajeva”, uz osetno prebacivanje neposrednih prioriteta savezničke joj Amerike sa Atlantika na Pacifik) koji je ona dugo oblikovala, sada zahtevaju da se ona preoblikuje.
Neće joj, očigledno, biti lako. „Njujork tajms” izveštava da poslovni giganti širom sveta već razrađuju šeme za vanredne situacije, pa da tako jedna nemačka turistička agencija pregovara da u aranžmanima s Grčkom bude klauzula da se cena može preračunati u drahme ako ta zemlja ispadne iz zone evra, a da „Meril Linč” tvrdi da bi eventualnim nestankom evra, valute Španije, Italije, Portugalije i Francuske oslabile, a monete Nemačke, Holandije i Irske ojačale prema dolaru…
„Amerika sluti raspad Evrope, ali mi verujemo da Evropa mora da ostane kakva jeste”, prenet je odgovor neimenovanog francuskog bankara. Sličnog mišljenja je i autor u kanadskom „Gloub and mejl”, koji predviđa da će evro opstati i da će „uskoro premašiti značaj dolara” u svetskim poslovima. Krize su bile česte u Evropi, ali je ona iz njih uvek izlazila bolja nego što je bila, ukazuje i komentator španskog „Paisa”, što hroničari potkrepljuju konstatacijama da je „pobedila i komunizam i nacizam”, pa da će nadvladati i sadašnje sopstvene mane.
Učestvujemo, nesumnjivo, jednom od najzanimljivijih preispitivanja novog veka. Dok jedni već „liju krokodilske suze” nad sudbinom Evrope, drugi su uvereni u ostvarljivost ideja „Kluba krokodil”, grupe nazvanoj tako po restoranu u Strazburu, za čijim su se stolom, poodavno, njeni osnivači zarekli da će se posvetiti što čvršćem objedinjavanju Evrope.
Prepirke će se nastaviti. Pridružujem se, do raspleta, izjavi neimenovanog eksperta, koju je preneo Rojters, da je za izlazak iz krize osnovno da se niko više ne prostire preko gubera. Dakle, ni katastrofičari.
Momčilo Pantelić
objavljeno: 27.11.2011
