Izvor: Politika, 03.Feb.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li pobeda Sirize usporava naš put ka EU
Aleksandra Joksimović: Pobeda Sirize defokusiraće EU sa tema zapadnog Balkana, pa će on na lestvici prioriteta verovatno pasti jednu stepenicu niže.– Nikola Jovanović: Zaoštravanje ukrajinske krize će odvratiti energiju i političku volju EU od Balkana, a otežaće položaj srpskog predsedavanja Oebsu.– Dragomir Anđelković: Možda i ne bi bilo tako loše da Balkan i Srbija padnu na listi EU prioriteta, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nismo ni imali mnogo od EU
Iako je izvesno da napretku Srbije ka EU ne idu baš naruku aktuelne političke unutrašnje prilike, ali ni one u užem i širem regionu, teško je reći koliko bi sve to moglo da „minira” otvaranje prvog poglavlja sa EU najavljeno za prvu polovinu ove godine. U ovom trenutku gotovo je opšta ocena da će zapadni Balkan ponovo skliznuti na lestvici evropskih prioriteta. Jer ne samo da će pobeda ultralevičarske Sirize u Grčkoj narednih meseci drmati Evropu već se strepi i od ishoda izbora u Španiji, ali i od levičarskog talasa u drugim zemljama, pa se procenjuje da će se Evropa prevashodno pozabaviti sobom.
Kad je reč o našoj zemlji, sudeći prema nacrtu Dejvida Mekalistera i izjavama hrvatskih poslanika, nije isključena rezolucija Evropskog parlamenta o napretku u martu, u kojoj bi se konstatovalo i da postoji problem sa slobodom izražavanja i situacijom u medijima i zahtevalo usaglašavanje sa evropskom spoljnom politikom i možda insistiralo na blokadi poglavlja 23, koje bi inače među prvima trebalo da bude otvoreno. Tu su onda i najnovija komešanja na domaćoj političkoj sceni u vezi sa ombudsmanom i VBA, navodi o umešanosti načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića u ratne zločine na Kosovu, teške teme u nastavku dijaloga sa Prištinom i tamošnji protesti – koji svakako dotiču Beograd, imajući u vidu zahteve demonstranata koji se odnose na Trepču.
Kada je Srbija u pitanju, dalji koraci ka EU vode kroz briselska vrata 9. februara, kada je predviđen nastavak dijaloga Beograda i Prištine, isključiva je Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
Ona pri tom objašnjava da je suština otvaranja poglavlja direktno vezana za nastavak tih pregovora, jer se tu nalazi ključ koji otvara sledeća vrata, ka otvaranju poglavlja, to jest ka razvezivanju čvora o daljoj primeni Briselskog sporazuma, budući da EU očekuje da u okviru dijaloga dođe do konkretnih koraka u primeni tog sporazuma. „Ono što je i dalje nejasno jeste do koje mere će biti potrebno da se Briselski sporazum primeni da bi došlo do otvaranja poglavlja 35, za koje je, takođe, nejasno na koji način bi trebalo da se vodi i kako bi trebalo da izgleda. Ali, to je nešto na čemu prevashodno insistiraju Nemačka i neki jaki akteri unutar EU”, ukazuje ona.
S druge strane, pitanje unutrašnjih problema EU uvek je od primarnog interesovanja Brisela. Joksimovićeva, zapravo, nema dilemu da će očekivane turbulencije posle izbornih rezultata u Grčkoj ostaviti traga i na naš region. „Jer ne postoji nikakvo dešavanje u unutrašnjim granicama EU koje se značajno ne odražava na zemlje kandidate za članstvo u EU i one koje su u pregovorima. Naprosto, to je sistem spojenih sudova. Svaka krizna situacija u EU – što smo videli i sa ekonomskom krizom i sa ukrajinskom krizom – pogađa i nas. A pobeda Sirize može da dovede do toga da EU svoje kapacitete fokusira na razgovore u vezi sa rešavanjem duga Grčke i modelima izlaska te zemlje iz finansijske krize. Takva vrsta fokusiranosti, koja će evidentno uslediti, defokusiraće EU sa tema zapadnog Balkana, pa će on na lestvici prioriteta verovatno pasti jednu stepenicu niže”, kaže i dodajeda se ukrajinska kriza „i dalje zaoštrava”, te da će „rasti pritisci” na Srbiju da usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU.
Prema rečima Nikole Jovanovića, programskog direktora Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, nije od presudnog značaja kada će se otvoriti pojedina poglavlja, što smo videli na primeru Turske. „Ključno je da Srbije neće pristupiti EU u narednih osam godina, u svakom slučaju.”
On inače smatra da su svi faktori na unutrašnjoj sceni minorni u odnosu na krupnije geopolitičke faktore, „koji ne idu u prilog Srbiji kad je reč o pristupanju EU”.
„Pobeda Sirize neće na duži rok stabilizovati Grčku, niti Balkan, naprotiv. Zaoštravanje ukrajinske krize će odvratiti energiju i političku volju EU od Balkana, a otežaće položaj srpskog predsedavanja Oebsu”, ocenjuje Jovanović, koji je bio savetnik Vuka Jeremića dok je predsedavao Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.
Međutim, politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da možda i ne bi bilo tako loše da Balkan i Srbija padnu na listi EU prioriteta, jer „nismo ni imali mnogo od EU”.
Za nas bi, zbog poremećaja koji bi posle pobede Sirize mogli da uslede u Evropi u vezi sa monetarnom unijom, tržištem, ali i na raznim drugim poljima, svaka ozbiljna turbulencija, kratkoročno gledano, bila teška. „Ali dugoročno posmatrano, možda bi to za Srbiju i bilo dobro. Jer vidimo da je taj sistem za nas opak, da nam ništa dobro ne donosi, ni ekonomski ni geopolitički, da smo stalno pod pritiskom”, ocenjuje Anđelković.
Druga stvar je, kako kaže, to što sama dešavanja u Grčkoj zaista mogu da izazovu tektonske promene u čitavoj Evropi, da se i u drugim zemljama takvi procesi ubrzaju, i da se, „generalno, veliki deo građana zapita da li evroatlantski i neoliberalni koncepti imaju ikakvog smisla i da li to uopšte donosi korist Evropi”.
Biljana Čpajak
objavljeno: 03.02.2015.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
