Izvor: RTS, 07.Jun.2012, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke plaćaju za banke
Evropska komisija predstavlja nova pravila za bankarsko poslovanje. Namera je da se preseče veza između krize u bankarskom sektoru i novca poreskih obveznika. Ako plan Evropske komisije zaživi, bio bi to korak ka stvaranju bankarske unije u evrozoni.
Novi udarac evropskoj ekonomiji - jedna od najuticajnijih kreditnih agencija snizila je rejting najvećim austrijskim i nemačkim bankama, među kojima je i čuvena "Komerc banka". Razlog su nepovoljne okolnosti na centralnoevropskim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i istočnoevropskim tržištima i rizik od dužničke krize u evrozoni.
Čini se da nikad nije bilo više razloga da Evropska komisija uvede nova pravila u bankarsko poslovanje.
Mnoge banke u svetu nisu uspele da bez posledica prođu kroz finansijsku krizu i primale su pomoć iz državne kase, bolje reći od novca poreskih obveznika.
Nova pravila koje Evropska komisija namerava da uvede u bankarsko poslovanje treba da spreče da se posrnule banke spasavaju tim novcem i da kriza nekih banaka u pojedinim zemljama ugrozi ceo bankarski sektor.
Evropski komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije kaže da je namera da se preseča veza između krize u bankarskom sektoru i novca poreskih obveznika.
"Moramo da se pripremimo za budućnost i izbegnemo takve krize. Svaka država mora da ima odgovarajuća sredstva da krene u akciju dok nije kasno, da spreči da rizik preraste u krizu, a kriza u katastrofu. Ne želimo da vlade budu priterane uz zid i da nemaju drugu mogućnost nego da katastrofu sprečavaju novcem poreskih obveznika. Odgovornost moraju da snose bankari i akcionari banaka", kaže Barnije.
Analitičari kritikuju Brisel za neblagovremenu reakciju, jer su prošle četiri godine od početka krize. Nova pravila neće se primenjivati pre 2014, suviše kasno da se poreski obveznici zaštite za slučaj da španskim bankama, a možda i kiparskim, zatreba pomoć.
Španija, međutim, ublažava nagađanja da je primorana da zatraži pomoć od evropskih partnera i MMF-a, barem ne pre nego što krajem juna nezavisni revizori ne procene njen bankarski sektor. Španiji za oporavak tog sektora treba 80 milijardi evra.
"Uopšte nisam razgovarao ni o kakvoj intervenciji, nego o ekonomskoj politici španske vlade, politici štednje i ekonomskih reformi čiji je cilj da nas vrati na put ekonomskog rasta. Ponavljam, nije bilo nijedne reči o mogućoj pomoći za spasavanje", kaže Luis de Guindos, ministar ekonomije Španije.
Ako plan Evropske komisije zaživi, bio bi to korak ka stvaranju bankarske unije u evrozoni, koju zagovara prvi čovek Evropske centralne banke Mario Dragi. Međutim, na tom putu ima prepreka.
Velika Britanija ne dopušta mogućnost da se uvede kontrola finansijskih usluga, a Nemačka ne namerava da potpisuje bilo šta što bi je obavezalo da plaća za propast neke banke u drugoj zemlji.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
