Izvor: Blic, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet milijardi evra za građane i zaposlene
Niko do sada nije delio besplatne akcije javnih preduzeća na način kako će to da bude urađeno u Srbiji. Ovakvim postupkom se ne dobijaju vaučeri bez pokrića, već realne pare kroz akcije ili novčani bonus. Pokušavamo da ispravimo i nepravde iz prošlosti, koliko je to uopšte moguće, ali i da pojačamo motiv građana za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća, kaže u razgovoru za „Blic" Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Svi koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do sada nisu dobili besplatne akcije u procesu privatizacije ovim zakonom dobijaju pravo na njih. Međutim, moraće i da se evidentiraju i na taj način iskažu zainteresovanost za te akcije, nakon što sledeće godine bude objavljen javni oglas Agencije za privatizaciju. Oglas će biti dostupan u svim medijima i rok za prijavljivanje neće biti kraći od šest meseci, a prijavljivanje će se vršiti u svim gradovima Srbije.
Šta će besplatne akcije da donesu zaposlenima, a šta građanima? O kojim iznosima se radi?
- Zaposleni u javnim preduzećima dobijaju pravo da pre otpočinjanja procesa privatizacije u svakom od ovih šest konkretnih preduzeća upišu akcije po sledećem osnovu: 200 evra po godini radnog staža obračunato na procenjenu tržišnu vrednost tog preduzeća. To znači da nakon obavljene privatizacije, obično bude da je stvarna vrednost veća od procenjene, onda ostvaruju i izvesnu kapitalnu dobit. Ako se preduzeća odluče za akcije, njihova vrednost zavisi od tržišta. To je, dakle, jedna opcija za zaposlene.
A druga je...
- Ako neće da idu na berzu, mogu da izaberu i opciju jednokratnog novčanog bonusa koji se zapravo plaća iz prodaje dela državnog kapitala i to se razlikuje od preduzeća do preduzeća. Radnici u svakom od ovih šest javnih preduzeća koja su predmet privatizacije u naredne tri godine, treba da najkasnije do 30. juna 2008. godine na referendumu u svojoj firmi donesu odluku da li hoće bonus ili hoće akcije. Bonus im daje sigurnost. Obračunat je tako da smo ukupan broj zaposlenih i bivših zaposlenih pomnožili sa 4.000 evra po čoveku. Daću primer: 25.000 zaposlenih i bivših zaposlenih ima NIS, „Srbijagas" i „Transnafta", puta 4.000 evra je sto miliona evra koji se dele, ako se izabere opcija novčanog bonusa za ova tri preduzeća. Svako od šest javnih preduzeća ima svoju računicu. Važno je reći da se podela bonusa vrši prema godinama radnog staža. Znači, to je ukupna masa sredstava, a deli se prema godinama radnog staža. Zaposleni mogu očekivati, ako se odluče na novčani bonus, dobijaju ukupno za ovih šest preduzeća 512 miliona evra. Moguće je da ukupna vrednost bude i veća na tržištu i da mogu da ostvare čak i 750 miliona evra. Zaposlenih i bivših zaposlenih ima 150.000 ukupno u ovih šest firmi.
Dobro, a šta je sa svim ostalim građanima koji nisu zaposleni u ovih šest firmi?
- Svi punoletni građani koji su stekli punoletstvo na dan 31. decembra 2008. godine, a imaju državljanstvo Srbije najkasnije na dan 30. jun 2007 godine, imaju pravo na besplatne akcije i svi dobijaju jednako. Celokupna masa sredstava za građane će se deliti na oko 3.850.000 osoba. Računica govori da će građanima biti podeljeno oko četiri milijarde evra.
Država u liku predlagača i nosioca ideje o besplatnoj podeli akcija je u ulozi Božić Bate. Šta je motiv za ovakav zakon?
- Ovo je obaveza koja je nasleđena još od 2001 godine. Da nije bilo ovog predloga, iz privatizacionog registra bi moglo da se po čoveku dobije 50-60 evra, što je ponižavajuće za profesore, lekare i mnoge druge profesije u odnosu na neke zaposlene u društvenim preduzećima, na primer duvanskoj industriji i pivarama, gde je dobijen znatan novac. Ideja je bila i da ovim ubrzamo proces privatizacije i listiranja, izlaska javnih preduzeća na berzu. Besplatne akcije su motiv da se kroz proces restrukturiranja, promene vlasništva i načina funkcionisanja na berzi, brže skine svaki veo tajnosti u poslovanju. Imaćemo najdinamičniji tok privatizacije javnih preduzeća od bilo koje druge zemlje u istočnoj Evropi. Zbog svih tih ubrzanja, naredne tri godine ćemo biti u fokusu finansijskih centara. Moja je procena da dogodine možemo da očekujemo oko šest milijardi dolara stranih direktnih investicija.
Da li to znači da postoji načelni konsenzus oko dinamike privatizacije jer su do sada razlike bile prilične?
- Ako i ne postoji potpuni konsenzus o tačnim datumima privatizacije, mislim da je ova debata definitivno ustalasala žabokrečinu i više nikada neće biti kao što je bilo. Moram i to da kažem! Od predstavnika nekih sindikata javnih preduzeća sam dobijao konstruktivnije predloge nego od nekih pomoćnika ministara i državnih činovnika u samoj vladi, posebno kada se radi o energetskom sektoru.
Samo je Sindikat NIS protiv, svi ostali sindikati su za predloženo rešenje oko akcija.
- Videćemo kako će reagovati na poslednji predlog od pre dva dana. Učinili smo korekcije i pretpostavljam da je rešenje prihvatljivo. Znate, ako će da štrajkuju zbog visokih iznosa koje dobijaju, a hoće još više od toga, onda to nije štrajk i borba za socijalna prava, već bi to bio štrajk pohlepe. Ako dođe do štrajka, nemam nameru da menjam bilo šta. Nađeno je realno, optimalno rešenje.
Procedura nalaže stav poslanika o zakonu?
- Dva ministra, gospodin Bubalo i ja, ali i potpredsednik Vlade gospodin Đelić, da tako kažem zaduženi su da pred poslanicima obrazlažu i brane zakon. Ovo tangira ogroman broj ljudi. Mislim da neće biti problema u parlamentu i da će zakon imati jasnu potrebnu većinu.
Vi ste celu stvar izgurali... Da li je bilo kolegijalnih čestitki?
- Da, neki su mi čestitali, a neki nisu. Prvi koji mi je čestitao bio je gospodin Đelić, ali mi je čestitao i gospodin Aleksandar Popović, ministar energetike.
Postupak za bivše i sadašnje zaposlene
- Postupak evidentiranja sprovodi preduzeće
- Zaposleni i bivši zaposleni u svakom pojedinačnom preduzeću odlučuju neposredno da li su za opciju podele besplatnih akcija ili za opciju isplate bonusa, a rok za izjašnjavanje je 30. 6.2008. godine
- Dokaz za sticanje prava,uz ostale uslove koji važe za sve građane, je i radna knjižica
- Upis akcija se vrši nakon izvršene procene vrednosti ukupnog kapitala, pre sprovedene privatizacije konkretnog preduzeća
- Pravo raspolaganja akcijama /prodaja na berzi/ zaposleni i bivši zaposleni stiču u roku od 6 meseci od utvrđivanja tržišne vrednosti akcija njihovog preduzeća /od momenta privatizacije/, a najkasnije do 31. 12. 2010 godine.
Postupak za građane
- Agencija za privatizaciju sprovodi postupak evidentiranja građana tokom 2008 godine
- Prijavljivanje građana počinje objavljivanjem javnog poziva sa rokom za prijavu od najmanje 6 meseci
-Građani se u tom roku prijavljuju u prostorijama Nacinalne službe zapošljavanja uz donošenje uredne dokumentacije koja će biti jasno navedena u javnom pozivu
- Urednom prijavom građani stiču pravo na besplatne akcije
- Pravo raspolaganja akcijama /prodaja na berzi/ građani stiču u roku od 6 meseci od utvrđivanja tržišne vrednosti akcija /od momenta privatizacije/,za svako od 6 preduzeća koja su predmet zakona, a najkasnije do 31. 12. 2010. godine.
Javna preduzeća na koja se zakon odnosi
- Naftna industrija Srbije(uključujući „Transnaftu" i „Srbijagas")
- Telekom Srbije (uključujući i PTT „Srbija")
- Elektroprivreda Srbije(uključujući „Elektromreža Srbije",rudnik „Resavica","Kopove Kosova","Termoelektrane Kosovo" i „Elektrokosmet")
- JAT
- Aerodrom „Nikola Tesla"
- Farmaceutska kompanija „Galenika"
Novac koji se deli
Koja je ukupna suma koja se deli besplatno?
- Procena je da će tržišna vrednost svih šest javnih preduzeća u momentu privatizacije iznositi oko 25 milijardi evra. Račun kaže da je 15 odsto te sume tri milijarde i 750 miliona evra. Toj sumi se dodaje i novac od već privatizovanih 68 preduzeća metodom tendera, reč je o oko 250 miliona evra. Kad se podvuče crta, ukupna suma za građane je oko četiri milijarde evra. Kada se doda ono što mogu da podele i dobiju zaposleni i bivši radnici šest javnih preduzeća, ukupna suma koja će biti besplatno podeljena je oko 4,75 milijardi evra. Važno je reći da su ovo procene a da stvarne tržišne vrednosti mogu biti i veće, a vrlo, vrlo teško niže.
Protest G17 plus
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić nije dao prioritet Predlogu zakona o privatizaciji u odnosu na ostale zakone koji slede posle Predloga zakona o budžetu, pa poslanici G17 plus nisu juče učestvovali u radu parlamenta, a čak su najavljivali da neće glasati za paket zakona o odbrani, vojsci, spoljnim poslovima i službama bezbednosti. Oni tvrde da je dnevni red sednice koja bi trebalo da počne u ponedeljak Dulić utvrdio bez konsultacija sa njima. Lider G17 plus Mlađan Dinkić je naglasio da će od objašnjenja Dulića zavisiti odluka poslanika G17 plus o prisustvovanju skupštinskim sednicama.
Tri mosta za Beograd
Bili ste guverner, pa ministar finansija. Danas na sceni imamo ozbiljne razmirice između guvernera i Vlade oko predloga budžeta za 2008. Vaš komentar?
- Da budem tu otvoren. Guverner Jelašić je u pravu kad upozorava da mora da se kontroliše nivo javne potrošnje i da Srbija treba da ima odgovarajući blagi suficit i u narednom periodu. Guverner je kritikovao planove za narednu godinu. Da li je realno da ćemo sledeće godine imati deficit? Mislim da nije, imaćemo opet suficit. Prosto svaki ministar finansija ima svoj način rada i ne znam zašto je ministar finansija planirao deficit. Suficit bi nam uz prihode od privatizacije omogućio makroekonomsku stabilnost i ulaganje u infrastrukturu. Moja je procena da sa novcem od privatizacije NIS možemo da završimo kompletne radove na saobraćajnoj infrastrukturi prema planu za naredne četiri godine, uključujući i tri nova mosta u Beogradu.
