Izvor: Blic, 06.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ove kredite neće pojesti inflacija
Ove kredite neće pojesti inflacija
Osim uspešnog okončanja aranžmana sa MMF-om, veoma je važno i smanjenje inflacije koja je za devet meseci dostigla 11,7 odsto. Jer, za razliku od javnog duga koji opada, građani se sve više zadužuju. Oni kao da zaboravljaju da ove kredite neće pojesti inflacija i da će sigurno stići na naplatu, rekao je juče guverner NBS Radovan Jelašić.
Na predavanju prvoj generaciji brucoša Beogradske bankarske akademije - Fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za bankarstvo, osiguranje i finansije, guverner je istakao da je NBS neće povlačiti poslednju ratu iz trogodišnjeg aranžmama sa MMF-om, niti su joj potrebna sredstva od novog aranžmana jer imamo visok nivo deviznih rezervi. - Zbog buduće saradnje i kreditnog rejtinga zemlje za nas je, međutim, veoma važan uspešan završetak šeste revizije - rekao je Jelašić.
U kratkoj anketi 'Blic' je nekolicinu stručnjaka pitao šta misle o budućnosti srpskog bankarstva.
Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu:
- Očigledno da proces kompletiranja bankarstva u stranim rukama ide ka svom kraju. Dobro bi bilo da se u Srbiji zadrži makar jedna banka koja će ostati domaća. U budućnosti, država bi morala da formira i razvojnu banku koja bi doprinela afirmaciji razvoja privrede. Možemo očekivati dalji rast potrošačkih kredita jer je glad za njima teško zaustavljiva. Glavni zadatak biće kako takvu glad stvoriti i u privredi. Dr Goran Pitić, predsednik UO 'Sosijete ženeral banke':
- Bankarski sektor pripada onom delu tranzicije u kojem je za kratko vreme učinjeno puno. Konkurencija čini svoje a, u odnosu na pre, snižavaju se kamatne stope. Međutim, bez konkurentne privrede ne može se imati konkurentno bankarstvo. Dalji pad kamatnih stopa zavisiće od monetarne politike, ali i ostvarenja ekonomske i fiskalne politike u Srbiji. Dr Hasan Hanić, dekan Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije:
- Banke u Srbiji počele su da privlače nova ulaganja i na osnovu toga da odobravaju nove zajmove. Ekonomska aktivnost se pomera ka privatnom sektoru. Međutim, ostaju još uvek duboke strukturne slabosti privrede. Kao i u mnogim drugim privredama u tranziciji, inicijalni oporavak proizvodnje tek treba da dovede do povećanja zaposlenosti. Postizanje veće političke stabilnosti i bolje makroekonomsko upravljanje ključni su preduslovi ne samo za brži nego i za održiv privredni rast zemlje. Visok nivo rizika predstavlja snažnu kočnicu kako za domaće tako i za strane investicije. Dr Dejan Erić, profesor Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije:
- Napravljen je veliki pomak u bankarskom sistemu, tako da on liči na bankarske sisteme drugih država. Tržište kapitala pokazuje značajne znake života, a sada imamo i uređeno tržište novca. Neopravdano se dugo donosi zakon o investicionim fondovima. Nažalost, nemamo još jasnu viziju i strategiju razvoja finansija i domaćeg bankarstva koja bi morala što pre da se donese.
D. Nišavić
