Izvor: Politika, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ograničiti moć guvernera
U najvišem pravnom aktu države NBS mora da bude nezavisna, ali rukovođenje njome treba poveriti kolektivnom organu
Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđa Đukića pitanje položaja Narodne banke Srbije u budućem ustavu Republike kao potpuno nezavisne institucije uopšte se ne postavlja, jer se to podrazumeva. Najveći problem, po njemu, jeste u tome ko će upravljati ovom bankom nad bankama.
Prema sadašnjim predlozima vlade, ali i radne grupe predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije, rukovođenje Narodnom bankom Srbije treba da bude isključivo pravo guvernera, koji se bira u Skupštini, a na predlog predsednika države, na šest godina. Svi ostali detalji, naglašava Đukić, prepušteni su posebnom zakonu o NBS.
Pojam "rukovođenja" u predlogu novog ustava, smatra naš sagovornik, nije primeren iz najmanje dva razloga. Prvi je leksičke prirode, a drugi iskustvene. Pisci novog najvišeg pravnog akta države preuzeli su ustavno rešenje o NBS iz Ustava SRJ, čime ponavljaju staru grešku. Ona nije toliko u samoj ustavnoj odredbi koliko u onome što sledi. Postojanje bilo kog organa u NBS osim guvernera koji bi bio predviđen novim zakonom o NBS bi Ustavni sud Srbije mogao proglasiti neustavnim, jer ih ustav ne poznaje. To se već desilo u bivšoj SR Jugoslaviji pošto je pravo rukovođenja NBJ bilo dato isključivo guverneru. To iskustvo kao da nikome nije poznato, a trebalo bi, napominje dr Đukić.
Iskustvo zakona o NBS iz 2003. trebalo bi da nam ukaže i na opasnosti od moguće česte promene guvernera dogovorom koalicionih partnera u parlamentu, bez mogućnosti da imamo kolektivni organ upravljanja izabran od parlamenta. Zbog čega? Sadašnje rešenje u zakonu o postojanju tri organa u NBS - guverner, Monetarni odbor, Savet NBS - ne poznaje svet, a novi ustav pruža šansu da se novim zakonom etablira samo jedan kolektivni organ odlučivanja i isključi mogućnost da jedna partija kontroliše monetarnu vlast i finansije zemlje.
Cela Evropa, i pre ujedinjenja, a i sada, poznaje kolektivni organ upravljanja centralnom bankom. Guverner postoji, ali on je prvi među jednakima u upravljačkom telu. Evropa nikada, pa ni sada, nije spremna da ogromnu moć kontrole monetarne vlasti prepusti samo jednom čoveku i činovnicima u centralnoj banci, jer su rizici od donošenja pogrešnih odluka i zloupotreba veoma veliki. Centralna banka je institucija od javnog interesa i ona ni po kom osnovu ne može biti prepuštena jednom čoveku, već kolektivnom organu, tvrdi dr Đukić i kao ključni argument navodi primer Poljske koja je u svom ustavu položaj svoje centralne banke i način njenim upravljanjem do detalja razradila.
Da li i mi to treba da učinimo?
Prema mišljenju dr Đukića, koji je svoje viđenje mesta i uloge NBS u budućem ustavu obrazložio i dostavio Skupštini i svim parlamentarnim strankama, ali za sada još nema odgovora, novim ustavom bi valjalo podrobnije rešiti način upravljanja centralnom bankom. Po njemu, to bi trebalo da bude Monetarni savet NBS, koji se, kao i guverner, bira na šest godina. Da li će svi, pa i predsednik saveta, biti birani na predlog predsednika države, vlade ili same Skupštine ili samo polovina - nije od presudnog značaja. Bitno je da se izbegne politička trgovina, a potom i različita tumačenja ustava.
A kome NBS treba da bude odgovorna?
Bez obzira na neokrnjenu meru njene nezavisnosti, centralna banka, odnosno njen organ upravljanja, godišnje izveštaje o radu, a po potrebi i tromesečne, mora da podnosi direktno parlamentu.
Đukić, međutim, ima i drugo rešenje, kojem nije mnogo sklon, samo zbog prevelikog rizika od političkih "igranki" u parlamentu. Ako je, kaže, sve ovo što predlaže komplikovano za ustavopisce, neka sve to zanemare. U novom ustavu treba samo da napišu da Srbija ima centralnu banku koja je u svom funkcionisanju nezavisna i direktno odgovorna parlamentu i da će njen rad i ostali detalji biti regulisani posebnim zakonom.
Ništa novo što mnoge zemlje u Evropi i svetu nemaju. I ovo rešenje je, po njemu, bolje od onoga što se sada nudi aktuelnim predlogom i protiv čega on diže glas.
Slobodan Kostić
--------------------------------------------------------------------------
Garantovana nezavisnost
U novom ustavu Srbije trebalo bi regulisati i status Komisije za hartije od vrednosti, kao nezavisne institucije, s mogućnošću da bude predlagač zakona, ocenio je savetnik Komisije za hartije od vrednosti Vladislav Stanković.
– Komisija za HOV bi trebalo da dobije takvu mogućnost, jer se finansijsko tržište, odnosno tržište HOV i drugih finansijskih instrumenata, od svih tržišta najdinamičnije razvija – ukazao je Stanković, zalažući se da i ustav pruži garancije za nezavisnost i samostalnost u radu Komisije za hartije od vrednosti.
On je ukazao na to da izdavanje hartija od vrednosti predstavlja jedan od najefikasnijih načina tržišnog prikupljanja slobodnog novca i propratna pojava tog procesa biće da će dobre firme opstajati i napredovati, a loše će se gasiti, jer će se finansijska sredstva usmeravati od loših ka uspešnima. Zakon o tržištu HOV i drugih finansijskih instrumenata donet je 2002, a već je ove godine novim propisom ta materija regulisana na sveobuhvatniji način.
Uz taj normativni akt, doneti su i Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, čija je primena već otpočela, kao i Zakon o investicionim fondovima, koji će se primenjivati od 11. decembra. "Jedna od najznačajnijih novina u Zakonu o preuzimanju je da predmet preuzimanja mogu biti akcionarska društva čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu najmanje tri meseca", ukazao je Stanković.
U novom Zakonu o tržištu HOV postoji odredba da će se u roku od 90 dana imenovati članovi Komisije (četiri člana plus predsednik), njih treba da predloži skupštinski Odbor za poslove finansija, a postavlja ih Skupština Srbije.
Zbog kontinuiteta jedan član tog tela bira se na jednu godinu, drugi na dve, treći na tri, četvrti na četiri godine, a predsednik na pet godina.
"U novom zakonu zadržano je rešenje da se hartije od vrednosti izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u Centralnom registru, čime je mogućnost da se neovlašćeno menja vlasništvo nad
HOV smanjena na minimum", istakao je Stanković.
Uvidom u internet-sajt Centralnog registra moguće je, na primer, ustanoviti ko su deoničari nekog akcionarskog društva sa više od 10 odsto akcija s pravom glasa, odnosno kakva je struktura vlasništva određenog akcionarskog društva, što ranije nije bilo moguće.
Stanković radi u Komisiji od septembra 1998. godine i trenutno je savetnik u Sektoru nadzora u Komisiji za hartije od vrednosti.
Tanjug
[objavljeno: 17.07.2006.]
