Izvor: B92, 10.Okt.2011, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš sistem "zida" sivu ekonomiju
Beograd -- Visoki porezi i doprinosi za najniže plate, nizak standard i velika nezaposlenost razlog su što čak petina radnika u u privatnom sektoru radi u sivoj ekonomiji.
Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović Katić predložila je da se promeni Zakon o radu, jer se dešava da inspekcija rada, kada zatekne ljude koji rade na crno, ne može ništa da učini zato što ne postoji jasna obaveza za poslodavce da kod sebe imaju ugovore o radu.
Bukumirović-Katić >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ocenila da bi na smanjenje rada na crno uticalo i uvođenje fleksibilnih oblika rada, ali da se za to mora postići socijalni konsenzus, pre svega sa sindikatima. Ona je podsetila da se sindikati ne slažu sa tim jer smatraju da radno mesto garantuje i sigurnost, a fleksibilni oblici rada to ne mogu da obezbede.
"Ako bi postojale Agencije za privremeno zapošljavanje to bi omogućilo poslodavcima da nemaju prevelike obaveze kada zapošljavaju odredjeni broj radnika. Poslodavac bi plaćao tu uslugu, pri tome bi uzimao radnike onoliko vremena koliko mu treba i po prosečnoj ceni rada", kaže Bukumirović- Katić.
Preko te agencije bi se ostvarivala socijalna zaštita i socijalna prava radnika, radnici bi primali zaradu, a tu bi im se plaćali porezi i doprinosi.
Poslodavci treba da budu u obavezi da sa sindikatima zaključuju ugovore o angažovanju radnika za odredjene poslove, predlog je predsednice Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranke Savić, koja je najavila da će ASNS za oko nedelju dana izneti taj predlog Vladi Srbije.
Ugovori bi radnicima dali sigurnost legalnog posla, poslodavci bi bili sigurni da će radne obaveze biti izvršene, a državi bi se redovno uplaćivali porezi i doprinosi za zaposlene, objasnila je Savić i dodala da bi "garant za sve ovo bili sindikati".
Kao jedan od predloga za smanjenje rada na crno bilo je i povećaje kazni za poslodavce koji tako zapošljavaju radnike.
Međutim, zamenik glavnog i odgovornog urednika "Novog magazina" Mijat Lakićević, medjutim, tvrdi da nikakve kazne i represije ne mogu dovesti do rezultata, jer su sve okolnosti, pa i sami zakoni, upereni protiv preduzetništva.
On je rekao da država svojim odnosom podstice sivu ekonomiju, a da zakonodavstvo u toj meri štiti radnike da poslodavci jednostavno ne smeju da ih zaposle jer kasnije ne mogu da ih otpuste, ako dobro ne rade.
Bukumirović Katić je kazala da se smanjuje i iznos neformalne zarade, pa je tako 2002. godine udeo neformalne plate, odnosno novca koji poslodavci isplaćuju na ruke bio 90 odsto, a danas on iznosi izmedju 60 i 65 odsto.
Bukumirić Katić je istakla i da je, prema poslednjim podacima iz Ankete o radnoj snazi, učesće sive ekonomije u ukupnoj zaposlenosti 19,9 odsto, što je manji procenat u odnosu na 2007, kada je iznosio 35 odsto.
"U uslovima krize smanjuje se neformalna zaposlenost i to je ono što se ne očekuje, jer poslodavci se prvo odriču onih koji su neformalno zaposleni i mi, sada u stvari, imamo smanjenje", rekla je Bukumirić Katić na skupu "Kako smanjiti neformalnu ekonomiju i rad na crno", koji je organizovao Centar za demokratiju.
Ističući da istraživanja pokazuju da je rad na crno isključivo vezan za privatni sektor, ona je dodala da ga najviše ima "u građevinarstvu, ugostiteljstvu, u turizmu, a sve više i u malim i srednjim preduzećima".
Inspekcijske kontrole ukazuju na to da je smanjen broj radnika na crno, jer je 2007. inspekcija rada u kontroli preduzeća naišla na oko 30.000 neprijavljenih radnika, dok je prošle godine taj broj bio oko 5.000, istakla je pomoćnica ministra.
.jpg)
