Izvor: B92, 04.Nov.2011, 04:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome odgovara da "Fijat" bude tajna
Beograd -- Bilo koji ugovor kojim se troše pare poreskih obveznika mora biti dostupan javnosti i nema nikakvog opravdanja da, u celosti ili delimično, bude cenzurisan.
Ovako stručna javnost komentariše to što su u ugovoru sa Fijatom, koji je poslat Savetu za borbu protiv korupcije, "zacrnjeni" aneksi ugovora.
I ne samo to. Stručnjaci kažu da u domaćim propisima nema nikakvog pravnog uporišta da se takvi podaci proglase za bilo kakvu tajnu.
Branko Pavlović, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konsultant za privatizaciju, kaže da je Fijat mogao da traži da neke odredbe ugovora budu označene kao poslovna tajna, ali da potpisnik ugovora nije imao ovlašćenje da na to pristane, jer zakon tako nešto ne predviđa.
Nema tajni. Ili ih ipak ima?
Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da su aneksi ugovora sa Fijatom poslovna tajna, i to na zahtev te italijanske kompanije. Prema njegovim rečima, nijedan podatak koji se tiče obaveza Srbije u tom projektu, ulaganja u fabriku, podsticaja koji se daju, ulaganja u infrastrukturu u krugu fabrike i u lokalne puteve i autoputeve, nije nikakva tajna. Ministrova izjava u delu koji se odnosi na to da se ugovor sa Fijatom nalazi na sajtu Vlade Srbije tačna je, ali ne i u delu da u njemu nema tajni. Naime, ni tu nisu dostupni podaci koji se odnose na ulaganja, podsticaje ili etape poslovanja. Konkretno, u ovim odredbama u delu koji se odnosi na visinu zajma i podsticaja stoji da taj deo teksta podleže redakciji.
Samo u specijalnim slučajevima, kao kod nabavke vojne opreme, na primer, ima pravnog osnova da ugovor bude proglašen službenom tajnom.
"Zakon o privatizaciji, a ugovor s Fijatom jeste privatizacija jednog preduzeća, ne predviđa zakonska ovlašćenja za potpisnika ugovora da pristane da nešto bude poslovna tajna. Treba vladu pitati po kom osnovu su sklopili ugovor u kome su odredbe tajne", kaže Pavlović.
Po njemu, suština je da se vlada hvali ovom stranom investicijom, ali da beži od raspravljanja o računici koliko ona košta. On kaže da "posao s Fijatom nije sporan, već je pitanje koliko ulažemo mi, a koliko Italijani".
"Mi smo preuzeli obavezu izgradnje autoputa od Kragujevca do Batočine, zatim adekvatnu snabdevenost fabrike gasom, što bi prema potrebama Kragujevca i same fabrike značilo da je potreban potpuno novi gasovod. Mora da se pravi i novi vodovod. Sve od infrastrukture je naš trošak i kada se sve to uzme u obzir, ulaganje Srbije je neuporedivo veće", kaže Pavlović.
On dodaje da tajnost odgovara obema stranama. Nama, koji na sve Fijatove uslove pristajemo, i Fijatu koji nas je "izuo od para”, a s druge strane ne želi negativan imidž, već ugled onoga koji će da zaposli 2.500 radnika.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da odredbe ugovora s Fijatom nikako ne bi smele da budu tajne, a kada bi bile dostupne javnosti verovatno bi se pokazalo da su neustavne, nezakonite i da nisu u korist poreskih obveznika Srbije.
"Situacija je jasna. Država je potpisala ugovor. Ulaganje države finansira se iz budžeta, a budžet pune poreski obveznici koji imaju pravo da znaju kako se novac troši. Druga je stvar što se država ovom investicijom meša u čisto privrednu aktivnost i trebalo bi proveriti da li je to u skladu s Ustavom. U ovom slučaju se od društvenog kapitala jednog preduzeća, kog je bilo u Zastavi, pravi novi državni kapital", kaže Kovačević.
Po njemu je sporno i to što je država stranim investitorima poput Fijata dala bespovratno 130 miliona evra za podsticaje zapošljavanja, jer je ostalima mogla da smanji poreze i tako sačuva zaposlenost.
Fijat: Sumnje baš uoči predizborne kampanje
Sa druge strame, u kompaniji Fijat automobili Srbija su, blaže rečeno, bili zatečeni posle izjave Danila Šukovića, člana Saveta za borbu protiv korupcije, da je "bio zgranut kada je na adresu tog tela, koje istražuje da li je ugovor između vlade i Italijana isplativ i napravljen u korist građana, stigla cenzurisana knjiga od sto strana".
U Upravnom odboru Fijat automobili Srbija tvrde da je Šuković potpuno "pobrkao lončiće" i da je u nadležnost Saveta "borba protiv korupcije, a ne ocena isplativosti ugovora koje Vlada Srbije sklapa sa Fijatom i drugim inostranim kompanijama".
Fijat "krije" od svojih radnika?
Javna je tajna da Fijat izbegava da saopšti detalje o investiciji u Srbiji ne samo zbog konkurencije, nego i zbog situacije u Italiji, gde milioni ljudi direktno, ili indirektno zavise od te proizvodnje. Italijanski radnici i sindikalci nimalo blagonaklono ne gledaju na Fijatove investicije izvan Italije, posebno u aktuelnoj finansijsko - ekonomskoj i političkoj situaciji u toj zemlji. Fijat je, na kraju, kao multinacionalna kompanija, ekonomski moćniji od mnogih država. U realnom svetu takve kompanije neretko koriste poziciju i moć koju imaju, što u konkretnom slučaju, nikako ne znači da će građani Srbije biti na šteti, kažu u Upravnom odboru FAS-a.
"Kad u Kragujevcu startuje proizvodnja novih Fijatovih modela, moći će da se ocenjuje isplativost tog posla, a to će učiniti prvo radnici a potom i ostali građani Srbije. Već sada je izvesno da će od posla sa Fijatom zemlja imati koristi, ali je indikativno da se nove sumnje u ugovor nekako poklapaju sa početkom predizborne kampanje", kažu u UO kompanije Fijat automobili Srbija.
U upravi FAS-a ističu da je osnovni ugovor Vlade i Fijata i dalje dostupan na sajtu Vlade, te da svaki član Saveta za borbu protiv korupcije može da ga vidi. Oni podsećaju da je 2008. ugovoreno formiranje zajedničke kompanije u kojoj Italijani imaju 67, a srpska država 33 odsto kapitala.
Po gotovo istovetnom modelu, u Poljskoj je, 1992. godine, formirana firma Fijat auto Poland, koja je danas na drugom mestu među poljskim kompanijama po vrednosti godišnjeg izvoza, i to odmah iza tamošnjeg telekomunikacionog operatera.
Srbija je na ime osnivačkog uloga uplatila 100 miliona evra u novcu i nekretninama, i preuzela je obavezu da rekonstruiše pogone nekadašnje Zastavine fabrike i da obezbedi putnu, komunalnu i tehničko-tehnološku infrastrukturu.
Udeo Fijata bio je 200 miliona evra uz obavezu nabavke najsavremenije opreme čija je vrednost procenjena na oko 700 miliona evra, a do sada se kompanija, u realizaciji tog dela ugovora, zadužila kod Evropske banke za obnovu i razvoj za oko 500 miliona evra.
