Izvor: Politika, 27.Feb.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori ne spasavaju dinar
Stručnjaci kažu da će domaća valuta nastaviti da slabi
Nada zaduženog stanovništva i privrede da vlast neće dozvoliti da do izbora dinar drastično izgubi vrednost – izjalovila se. Domaća valuta ponovo slabi i za jedan evro potrebno je izdvojiti i preko 110 dinara. Ukoliko Narodna banka svojim intervencijama ne zaustavi dalje srljanje dinara koliko sutra ili prekosutra, kada stižu mesečne rate za otplatu kredita, dužnici će od banaka dobiti obračun ne retko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i po 113 dinara za evro koliko je bio juče prodajni kurs kod nekih banaka.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da su pritisci na slabljenje dinara ojačali i nadjačali napore NBS da spreči pomenuti pad. Centralna banka je u petak dinar pokušala da odbrani prodajom 30 miliona evra. Do sada je u tu svrhu od početka godine potrošila 108,5 miliona evra.
– Očekujem da će dinar nastaviti da slabi, možda ne tako intenzivno kao prethodnih dana. Naša ekonomska politika dobila je slabu ocenu od MMF-a i to se neće menjati do nove vlade. Dinar može da spase samo vanredni strani priliv, a ja ga ne vidim. Nije planirana nikakva velika privatizacija. „Telekom” je ostao sledećoj vladi. S druge strane, sadašnja vrednost domaće valute pokazuje da strani investitori više nisu zainteresovani za naše obveznice i to upravo zbog kursa, jer prinos u evrima poništava depresijacija – kaže Nikolić.
U Erste banci kažu da je kurs ključan faktor i da bi NBS trebalo da pokuša da stabilizuje najnoviji poremećaj na tržištu pre no što razmotri dodatna smanjenja referentne kamatne stope.
– Uprkos poslednjoj depresijaciji dinara ostajemo pri predviđanju da će se kurs kretati u rasponu od 105 do 110 dinara, što mislimo da je prihvatljivo i za NBS. Međutim, odlaganje pregovora sa MMF-om i najnovije obezvređivanje podrazumevaju povećane rizike za klizanje i preko 110 dinara. Očekujemo da bilans tekućih transakcija ostane u sličnoj zoni kao i u 2011. godini od osam, devet odsto BDP-a, što, u kombinaciji sa fiskalnim deficitom od 4,5 do pet odsto BDP-a, ukazuje da treba da se dodatno zadužimo. Dodatan rizik ostaju poslovi refinansiranja državnih zapisa od oko dve milijarde evra, što će u velikoj meri zavisiti od toga kako nas doživljavaju strani investitori, ali i fiskalne discipline – kažu u ovoj banci.
Zato, po njima, NBS za sada neće trošiti puno rezervi na odbranu dinara, a referentnu kamatnu stopu će ove godine smanjiti samo za dodatnih 0,5 do jedan odsto. Ukoliko se potrošnja otme kontroli NBS može da upotrebiti jake devizne rezerve da stabilizuje valutu, ali ne treba isključiti ni mogućnost da NBS počne da pooštrava monetarnu politiku kako bi očuvala stabilnost cena.
Najnovije slabljenje dinara prema evru velikim delom je posledica uzdrmanog poverenja investitora, usled lošijih makroekonomskih pokazatelja Srbije, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić. On podržava odluku NBS da pažljivo interveniše na deviznom tržištu kako ne bi išla na ruku špekulantima.
Grubišić je istakao da banke na deviznom tržištu za račun svojih klijenata, koji imaju obaveze u inostranstvu, moraju da kupuju devize, ali to povremeno rade i za svoje interese, odnosno „izlaze” iz dinara, što sve vrši pritisak na tražnju za devizama i dinar slabi.
Grubišić je naveo i da je odlaganje aranžmana sa MMF-om uticalo na kretanje kursa jer, prema njegovim rečima, „nismo dobili signal da vodimo održivu ekonomsku politiku. To je nešto što ozbiljni investitori prate, kao i finansijske institucije”.
On je naglasio da NBS treba pažljivo da interveniše, „jer kada bi špekulanti znali da će ona uvek da im garantuje intervencijom da izađu u dobrom trenutku, da zatvore svoju poziciju u dinarima, to ne bi bilo dobro, onda bi im omogućavala da na taj način zarade”.
Grubišić je podsetio da devizne rezerve nisu neograničene i ako bi NBS prečesto intervenisao, mogao bi ih ugroziti „što je mnogo veća opasnost od realnog devizni kursa i umerenih intervencija. Ne bi valjalo da dođemo u situaciju slabih deviznih rezervi što bi ugrozilo ceo finansijski sistem”.
On je ocenio da se može očekivati da 2012. godina bude završena sa blagim slabljenjem dinara – „naravno da će u pojedinim trenucima doći i do nekog jačanja, kada dođe opet do priliva deviza”.
Grubišić je napomenuo da će na kretanje kursa uticati i NBS svojom monetarnom politikom, odnosno visina referentne kamatne stope koja je sada jednocifrena i „ako bi oni povećali tu kamatu, banke bi ponovo počele da ulažu u dinare”.
----------------------------------------------
Visoke kursne razlike
Ko god se zadužio u evrima imaće povećane troškove u otplati zajmova samo zbog kursnih razlika. Svaka rata za stambeni ili potrošački kredit, recimo od 300 evra, uveća se za par hiljada dinara. Na primer, pred Novu godinu za taj iznos od 106 dinara za evro valjalo je platiti 31.800, a danas 33.900. Na oko ovo nije veliki izdatak, ali kada se ima u vidu da stotine hiljada ljudi i preduzeća duguju bankama po raznim osnovama ta suma dostiže desetine milijardi dinara. O ukupnim štetama od ubrzanog obezvređivanja nacionalne valute postoje veoma neprecizne procene, ali nisu manje od 80 milijardi dinara.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 28.02.2012.
Pogledaj vesti o: Izbori, Dinar, Kurs dinara
