Izvor: S media, 29.Avg.2010, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragin: Subvencije stigle ranije nego ikad
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin izjavio je danas da su zemljoradnici u Srbiji ove godine dobili subvencije ranije nego ikada, što je im je omogućilo da sačekaju sa prodajom i za svoje proizvode dobiju više novca nego što su očekivali.
Dragin je rekao za Tanjug da je postojeći sistem subvencionisanja u domaćem agraru "vrlo je jednostavan", jer su ta sredstva namenjena samo proizvodjačima poljoprivrednih proizvoda.
"Državni podsticaji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u poljoprivredi su način za poboljšanje kvaliteta agrotehnike, uvećanja prinosa i unapredjenje genetskog sastava stočnih grla", rekao je Dragin.
"Dajemo pare za ono što ide u proizvodnju, a ne da bi neko kupio novi televizor, polovni auto..", naglasio je on, uz napomenu da "svaki dinar završava kod zemljoradnika koji rade ceo dan na njivi, voćnjaku, povrtnjaku ili štali".
Ovogodišnji hektarski prinos pšenice je bio zahvaljujući boljoj agrotehnici , uprkos "katastrofalnim" vremenskim prilikama, isti kao prošle godine koja je bila "relativno dobra", kazao je Dragin i podsetio da je u ovogodišnoj žetvi hlebnog žita ostvaren prosečan hektarski prinos od 3,5 tona.
"To nas dovodi do zaključka koliko je važno da se usevi dovoljno prihrane i izvrši osnovno djubrenje, kao i da poljoprivrednici imaju dovoljno podsticaja od države da sve to urade", istakao je Dragin.
Uoči predstojeće jesenje setve, Dragin je podsetio da je Ministarstvo poljoprivrede sprovelo već tradicionalni konkurs za kupovinu regresiranog mineralnog djubriva preko Produktne berze u Novom Sadu, tako što je subvencionisalo nabavku 150.000 tona NPK djubriva sa 10.000 dinara po toni.
Dragin je naglasio da Ministarstvo poljoprivrede čini sve što je u njegovoj moći da "izadje u susret poljoprivrednicima i da subvencije koje isplaćuje stignu na vreme" ne samo kada je reč o ratarskoj proizvodnji, već i o stočarstvu.
Što se tiče premija koje dobijaju proizvodjači mleka, Dragin je istakao da je njima "isplaćen ceo prvi kvartal, a i premije za drugo tromesečje se ubrzano isplaćuju".
"Ministarstvo poljoprivrede pored toga isplaćuje i davanja po muznom grlu, koja su značajno povećana. Sada je vrednost te subvencije 12.500 dinara po grlu, a pre dve godine je bila osetno manja - 5.600 dinara", naglasio je Dragin.
"Ako kupite 10 krava, Ministarstvo vam plati tri ili četiri krave, u zavisnosti da li ste u razvijenim ili nerazvijenim krajevima zemlje", rekao je Dragin i istakao da će se ministarstvo truditi da i dalje održava i povećava nivo tih subvencija.
On je kazao da se može očekivati da će genetski sastav, odnosno proizvodne sposobnosti stočnih grla koje se nabavljaju, biti poboljšan, ukoliko bude dovoljno finansijskih sredstava da davanja po grlu budu veća.
Komentarišući tekuću nestašicu mleka u Srbiji, Dragin je ponovio svoju ranije iznetu tvrdnju da je manjak tog važnog prehrambenog proizvoda na tržištu veštački stvoren, a za to "krivicu" snosi investicioni fond "Salford", odnosno "Imlek" za koji je utvrdjeno da ima monopolski položaj na tržištu.
"Ukoliko se uporedi prvih 10 dana avgusta sa istim periodom u julu značajno je smanjena proizvodnja kratkotrajnog mleka, a povećana proizvodnja dugotrajnih mlečnih proizvoda, odnosno fermentisanih proizvoda", ukazao je Dragin.
Ministarstvo poljoprivrede "nema prava da se meša u poslovnu politiku kompanija", ali "očekujemo da se, pošto je utvrdjen monopol, izvrši pritisak da 'Salford' proda barem jednu mlekaru i na takav način rastereti tržište svog uticaja", rekao je Dragin.
Iznoseći očekivanja za ovu godinu kada je reč o izvoznim rezultatima agrara, Dragin je kazao da će ukupan eksport domaćih poljoprivrednih proizvoda zabeležiti najveću vrednost do sada, kao i da će u 2010. u Srbiji biti ostvarena rekordna proizvodnja kukuruza od čak sedam miliona tona.
Ta ratarska kultura će doneti "najveću zaradu poljoprivrednicima", istakao je Dragin i dodao da Srbija može da ostvari prihod od izvoza kukuruza od 300 miliona evra na godišnjem nivou, što je za 100 miliona evra više od vrednosti prošlogodišnjeg rekordnog eksporta kukuruza.
Očekuje da će, pored kukuruza, odlično ići i plasman na strano tržište naše soje, pšenice i suncokreta, napomenuo je Dragin i precizirao da samo od izvoza suncokretovog ulja može biti ostvaren prihod od oko 20 miliona evra.
Takodje, Srbija će od izvoza soje imati zaradu od nekih 50 miliona evra, što je otprilike duplo više nego lani, naglasio je Dragin.
Nakon "pokrivanja" domaćih potreba, preostaće i 500.000 tona pšenice za izvoz, pa se sa cenom od 150 do 180 evra po toni može zabeležiti zaista odličan rezultat u plasmanu hlebnog žita iz Srbije na strano tržište, zaključio je Dragin.
(Tanjug)
