Izvor: Politika, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se bolje čujemo
Šefovi država, premijeri i ministri moraju biti svesni da ekonomske promene ne mogu uspešno sprovesti sami – bez otvorenog dijaloga sa predstavnicima biznisa i uvažavanja iskustva onih kojih se promene tiču i koji će ih sprovoditi. Naravno, koristi ima i privreda: od smanjenja troškova i administrativnih barijera do uslova poslovanja koji podstiču nove poslovne zahvate. Prvi korak u sprovođenju ove OECD-ove preporuke, konačno je, i u vreme kad ekonomisti upućuju na potrebu ubrzanja mikroreformi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u privatnom i javnom sektoru, preduzeo ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, osnivanjem Poslovnog saveta svog ministarstva, u kome je okupio čelne ljude 32 kompanije: i velike i male, i proizvođače tekstila i nameštaja, i softveraše, i bankare, i trgovce, izvoznike i uvoznike, iz Beograda, ali i iz Guče i Tutina. I još i predstavnike Saveta stranih investitora i domaćih privredničkih udruženja. Uz zvanično saopšteno obećanje da će Savet zasedati jednom mesečno – da susret nije u stilu dosadašnje prakse "samo jednom i nikad više".
Mada je proteklih dana očekivano suočen sa pitanjima zašto je pozvao baš te a ne neke druge kompanije, uz spreman odgovor da lista nije zatvorena, ali da je postojeća proverena, bar kad je o revnosnom izvršavanju poreskih i drugih obaveza prema državi reč, mora se priznati da ministar Dinkić ništa ekskluzivno nije uradio, što već ne poznaje praksa razvijenog i tranzicionog sveta. Samo što je tu praksu dijaloga institucionalizovao i kod nas, pa sada privrednici ne moraju pojedinačno da lobiraju (mada to naravno nije ni zabranjeno ni isključeno), nego da na Savet dođu i donesu svoje, granske ili stavove udruženja, kažu šta im smeta, predlože šta bi trebalo promeniti, čuju i drugačija mišljenja. Uz, naravno, otvorenu mogućnost da za mesec dana svoje predloge ponove, ako im argumentacija nije pobijena, a ništa nije urađeno. Ili bi bar tako trebalo da bude.
Sem OECD-a i Svetska i Evropska banka ukazuju na potrebu dijaloga kao načina premošćavanja jaza između vladinog i privatnog sektora, posebno prisutnog u ranim tranzicionim fazama, za identifikovanje prioriteta pri donošenju reformskih strategija i sprovođenju reformskih koraka. Biznismenima takva komunikacija omogućava shvatanje reformskih poteza i uticaj na donošenje propisa, a državi da proceni reakcije privrede na predložene propise i lakše otkrivanje ključnih problema sa kojima se poslovni svet suočava.
U SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji konsultacije sa predstavnicima biznisa posebno u pripremi novih zakonskih rešenja je uobičajeno. Svetska banka i FIAS su pomogli da se stvore posebni poslovni saveti kao tela za vezu javnog i privatnog sektora, recimo u Letoniji i Jermeniji, što je, procenjuju, dalo dobre rezultate.
Iako se smatra da je vlada odgovorna za otvaranje prema biznisu, stručnjaci za menadžment uviđaju i potrebu da se firme bolje organizuju formiranjem posredničkih grupa koje će prenositi njihove stavove javnom sektoru i sarađivati sa vladom. Sugerišu i uspostavljanje kontakata sa svim nivoima javne uprave, posebno unapređivanje veza između biznisa i lokalnih organa vlasti. Jer, kako neko reče, ne može cela privreda ići kod ministra i razgovarati sa njim o izmenama nekog zakona, a još je opasnije da se zakoni menjaju i mere donose prema potrebama jedne firme na temelju bliskih odnosa vlasnika ili menadžera sa pojedinim ministrima, na šta ni Srbija nije imuna.
Na srpskoj sceni za sada se izdvaja nekoliko asocijacija poslodavaca koje se pojavljuju kao partner vladi u razgovorima o ekonomskim pitanjima. Privredna komora je i dalje najmasovnija, zbog obaveznog članstva, zadržavajući poziciju iz prethodnog perioda i privilegiju da joj se jedinoj, najčešće uoči utvrđivanja konačnog predloga zakonski tekstovi dostavljaju kako bi se o njima raspravljalo na komorskim odborima. Naravno, drugo je pitanje rejtinga i stvarnog uticaja komore na vladu.
Poslednjih godina na scenu izlaze i nova udruženja poslodavaca, poput Kluba "Privrednik", Asocijacije menadžera Srbije i od pre nekoliko meseci i Udruženja korporativnih direktora, izraslo iz Asocijacije akcionarskih društava. Značajnu ulogu u jačanju pravog partnerstva biznisa i državne administracije u svim tranzicionim zemljama imale su strane firme sa iskustvom poslovanja u tržišnim ekonomijama koje se poslujući na jednom tržištu vrlo brzo organizuju. One vladi i te kako mogu da pomognu svojim, predlozima i sugestijama za unapređenje poslovnog ambijenta, ali i domaćim kolegama učeći ih veštinama komunikacije sa vlastima. To je i u Srbiji potvrdio Savet stranih investitora.
Naravno, formiranjem Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije, otvara se novi kanal komunikacije koji bi trebalo da doprinese jačanju partnerstva dva sektora. Prvi preduslov je da zaista savet redovno zaseda, a rezultat će zavisiti pre svega od dobre volje i predstavnika privrede i države da jedni druge dobro čuju i jedni drugima pomognu. Za početak, kako je saopšteno, polje zajedničkog rada biće reforma propisa.
[objavljeno: ]
