Izvor: Politika, 27.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berzi sledi dug oporavak
Kriza je svojevrsno rešeto za firme. – Država na potezu. – Sunovrat indeksa ukazuje na loše stanje u privredi
Aktuelna kriza, koja potresa domaće finansijsko i tržište kapitala gotovo dve godine, svojevrsno je čistilište iz kojeg će izaći samo najbolje firme, u kojima će se kapital koncentrisati, često i s promenjenim vlasnicima i menadžerskim timom, uveren je portfolio menadžer fonda FIMA Proaktiv Vladimir Pavlović.
Pavlović tvrdi da će na berzi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostati samo aktivne kompanije, a ne i statisti kakvih je mnogo među 1.800 preduzeća, čije akcije su na tržištu silom zakona, premda pre pripadaju kategoriji zatvorenih društava sa par vlasnika i nekolicinom zaposlenih.
– Kriza će, istovremeno, prorešetati i berzanske posrednike i svesti njihov broj na optimalnu meru, ali će dovesti i do neophodne specijalizacije među njima – predviđa naš sagovornik. – Tako će biti onih koji se bave poslovanjem i prometom akcija kompanija iz oblasti saobraćaja, građevinarstva, farmaceutike, izvedenim hartijama od vrednosti, valutama" To važi i za investicione fondove koji će se specijalizovati za ulaganja raznog stepena rizičnosti i potencijalnih prinosa.
Trenutno investicioni fondovi u Srbiji raspolažu sa oko 11 miliona evra, što je četiri do pet puta manje nego što je bilo u vreme kad su građani, motivisani željom za brzom zaradom, pohrlili da ulažu u investicione jedinice, pre svega najrizičnijih fondova rasta.
– Pad imovine pod upravom fondova jenastao iz dva razloga – delimično zbog povlačenja sredstava ulagača, ali su ostvareni i kapitalni gubici – negativna razlika između nabavne i aktuelne cene akcija u portfelju fonda – objašnjava Pavlović. – Ipak, indeksi investicionih jedinica fondova su manje izgubili na vrednosti od indeksa akcija, zahvaljujući stručnom vođenju investicione politike, koja je doprinela da su ulaganja fondova na finansijskom i tržištu kapitala imala do tri puta bolje performanse nego individualni plasmani na berzi.
Fondovi su, da bi izbegli sunovrat vrednosti akcija, ulagali znatne iznose u keš, a FIMA Proaktiv je plasirala novac svojih članova u akcije preduzeća srednje veličine, izbegavajući listirane kompanije čija je vrednost najviše i najbrže padala. Trenutno se sredstva najviše plasiraju upravo u kompanije koje su na zvaničnom tržištu berze, jer je procenjeno da je vrednost njihovih akcija dotakla dno i da sledi uspon, imajući u vidu da je reč o firmama s dobrim poslovnim performansama.
– Premda je bilo osipanja članstva fondova, činjenica je da do 10.000 ulagača nije povuklo sredstva, očigledno verujući u oporavak berze i rast vrednosti njihovih investicionih jedinica – naglašava naš sagovornik.
Prema uverenju vlasnika prve privatne brokerske kuće u Srbiji Branislava Jorgića, uprkos deklarativnom zaklinjanju u tržište, država dosad nije pokazala previše političke volje, niti interesovanja za berzu, kao centralnu instituciju tržišne privrede, koja kretanjem indeksa precizno meri efikasnost poslovanja firmi i stanje u ekonomiji svake zemlje.
Sudeći po berzanskim indeksima, koji su pali daleko ispod startne vrednosti, u Srbiji je stanje u privredi blizu katastrofi! Naše tržište liči na šoping-mol s dve prodavnice, u kojima se prodaju akcije i obveznice stare devizne štednje, i dva butika – Listing A i Listing B, u kojima su papiri četiri kompanije. To znači da tržištu kapitala nedostaju državne dužničke hartije, obveznice različite ročnosti i prinosa, dužnički papiri preduzeća, terminski ugovori na berzansku robu(pšenicu, kukuruz, zlato, bakar") i valute.
Uz to, tržištu nedostaju najatraktivniji, firmirani proizvodi, koji su stubovi nosači berze – kompanije iz oblasti energetike, telekomunikacija, farmaceutike, poput „Telekoma”, „Galenike”, „Jata”, EPS-a.
Zbog nejasne procedure, 19 godina od reosnivanja tržišta kapitala, nijedna kompanija nije sprovela inicijalnu ponudu akcija, čime je, faktički, firmama onemogućeno da dođu do najjeftinijih sredstava za razvoj, uz podelu rizika sa investitorima. Umesto toga, preduzeća su primorana da se zadužuju kod banaka, često i pod veoma nepovoljnim, zelenaškim uslovima i da upadaju u dužničku krizu.
Korporativno upravljanje, s izuzetkom četiri listirane kompanije, uglavnom je loše, a jedna od manifestacija toga jeneblagovremeno izveštavanje investicione javnosti o rezultatima poslovanja i bitnim događajima koji bi mogli da utiču na donošenje investicione odluke o prodaji ili kupovini akcija.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 28/04/2009]
